четвртак, 19.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:04

За српски и ћирилицу – са речи на дела

Аутор: Др Александар Вулетић*недеља, 27.11.2016. у 14:05

Сви ћемо се сложити да је тужбалица над стањем у српском језику, ћирилици и језичкој култури у Срба уопште, поодавно доста, те да је крајње време да делима, а не само речима, чувамо и негујемо наш језик и писмо. Ми, баштиници и власници српског језика и ћирилице – цео српски народ, сви ми заједно и свако од нас понаособ – обичан, свакодневни свет – ми чувамо и негујемо наш језик и писмо. Исти онај народ чији језик је Вук изабрао за основ књижевног језика. Исти онај народ који је вековима писао ћирилицу, говорио српски, саплитао се о латиницу и српско-хрватски у временима када су југословенство и комунизам прописивали називе језика и употребу писама. На који начин то да чинимо?

Чланом 10 Устава Републике Србије уређен је положај језика и писма у нашој земљи – њиме је прописано да су у Републици Србији у службеној употреби  српски језик и ћириличко писмо. Чувајмо српски језик и ћирилицу тако што ћемо пратити поштовање и доследну примену Уставa. Реагујмо ако приметимо да се Устав крши. Обратимо пажњу на то да се у новим законским актима (понајбоље кроз усвајање Закона о неговању и унапређењу српског језика и ћирилице) наш језик и писмо што боље заштите, те да се њихова употреба што јасније, шире и доследније у службеној и јавној употреби пропише. Истичимо своје ставове непосредним обраћањем надлежним државним органима – појединачно и групно, јавно и приватно – не чекајмо да ова питања решава неко други, неки други пут.

Неговање српског језика и ћирилице, те унапређење језичке културе нису у „искључивој надлежности“ језикословних научних институција. Цењене установе баве се научним радом – израђују правописe, речнике, граматикe и предају их на коришћење свим осталим власницима нашег језика и писма, а то је, како смо рекли, цео српски народ. Радимо на унапређењу како своје, тако и језичке културе својих потомака – користимо те језичке приручнике; уз то читајмо најквалитетнија штива српске књижевности. Подстичимо своју децу да од малих ногу уче свој језик и о свом језику, јер ће тако боље и брже научити стране језике, а не обрнуто – прво стране језике па, колико-толико, свој језик.

Такође, залажимо се за учење српског језика на свим нивоима образовања, од основне и средње школе па до језичких и нејезичких факултета, са јасним циљевима такве наставе: учење и неговање писмености и развијање свести о језичкој норми и коришћењу језичке литературе. И опет, ми смо ти који покрећу овакве захтеве, не ослањамо се на неког другог, не чекамо већ одмах деламо.

Постоји много разлога из којих се данас у српски језик, поготово у његове научностручне слојеве, неоправдано преузимају стране речи, првенствено англицизми: помодарство, тобожња ученост, непознавање и непоштовање норме српског језика, недовољна наученост како српског, тако и страних језика, небрига према српском језику и писму уопште. Ми, чувари српског језика и ћирилице, не „обогаћујемо“ језик беспотребним туђицама; ми знамо да се предност даје српским речима кад год је то могуће, те да се, уз правописом прописано прилагођавање позајмљеница (укључујући и писање ћириличким писмом), преузимају само оне туђице које су објективно потребне.

Заблуда је пословних људи у нас да ће, уколико своја предузећа, производе и услуге именују енглеским или англосрпским речима, имати бољу прођу и зараду. На тржиштима великих економско-политичких творевина, као што је Европска унија на пример, поред квалитета, додатно се цене самосвојност и изворност производа који долазе из одређене средине. Није ли једна од тих особина и њихов назив на изворном језику и писму? Уколико је производ скуп и неквалитетан, ни енглеско име га неће продати. Немојмо стога својим предузећима, те називима услуга и производа, давати имена на енглеском и англосрпском језику. Пословне веб-сајтове украсимо прво основном, ћириличком верзијом, а по потреби израдимо и латиничку и/ли коју другу. Штавише, боримо се да у свим новинама из области информационих технологија ћирилица одмах добије своје место.

Плански се блати и унижава ћирилица и дан данас – њени мрзитељи упорно је и искључиво представљају као синоним за насилне, крајње десничарске групације – политичке, навијачке, паравојне. Ми, чувари српског језика и ћирилице, не наседамо на овакве лажи и увреде. Ми знамо и другима преносимо да је под ћириличким заставама српске војске Европа ослобађана од Османлија, а у два светска рата од фашиста и њихових следбеника. Те заставе са ћириличким натписима одувек су биле заставе слободе и антифашизма, одбрамбеног рата и масовног српског жртвовања за мир – како за свој, тако и за мир и слободу других народа.

Не стидимо се и не одричимо свог писма и језика када контактирамо са другима (путем мобилних телефона, рачунара или на било који други начин) – како у пословном, тако и у приватном животу. Увек и без компромиса пишимо ћирилицом. Учинимо је видљивом, не скривајмо је и не бежимо од ње. Истакнимо је на таблама са именима наших предузећа и радњи, пишимо ћирилицом рекламе, штампајмо новине и књиге, вратимо је у медије. Не заборавимо, при том, оне који упорно и верно негују наш језик и писмо. Боримо се за опстанак и напредак свих националних ћириличких баштиника – Матице српске, САНУ, Српске књижевне задруге, Политике...

У овим нашим делима нека нас покреће љубав према ближњем свом, а наш српски језик и наша ћирилица јесу наши најближи – они су кичма нашег националног бића и светлост на нашем светосавском путу. Нико други неће, не може и не треба да од пропадања и нестајања чува наш језик и писмо, до нас самих! Тај наш задатак је частан, озбиљан и захтеван. Личним примером, непрестаним радом, поштовањем себе, свог народа, језика и писма – ми тај задатак  можемо и морамо испунити!

* Доцент на Универзитету Унион – Никола Тесла


Коментари37
930b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Драгановић
Решење је у: 1. престанку учења Гајеве латинице у основној школи 2. доношења и примене закона о употреби страног језика и писма 3. САМОПОШТОВАЊУ
velizar
Зашто се између осталог и на српским новчаницама и поштанским маркама налази латиница, како то ова држава објашњава?
катана
Југоносталгија
Препоручујем 3
Д. Збиљић
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ! Невероватно је да неки Федор, ако је интелектуалац, поготово ако је и стручњак за језик, напише овакво мишљење: "Али ако хоћемо да нас свет цени, то нећемо постићи потурајући страном свету текст на писму и језику који они не читају и не разумеју." Па то онда значи да, ако хоћемо да нас свет цени, треба да усвојимо неки језик његово писмо којим се служи дај "свет који некога цени или не цени". Значи, по Федору, најбоље је решење да напустимо и свој језик и своје писмо да би нас неко ценио. Али треба онда да научимо све светске језике и њихова писма, да напустимо свој језик и писмо за своје потребе и своју културу, па да с Французима користимо њихов француски, с Енглезима њихов енглески, с Немцима њихов немачки језик и тако даље. Да ли може неко да замисли стручњака за језик и писмо који каже: одрецимо се свога језика и писма да бих нас "свет ценио". Велика мудрост, нема шта!
Мишко Сјеклоћа
Генерације заблуделих Срба,не схвата да је у питању асимиловање Срба у Хрвате ?В великој мери су и успели,што доказује ова фанатична борба Срба за очување латинице!Зар Вам није доста чињеница да су Аустрија,НДХ,КПЈ,и остали мрзитељи Срба,имали под број 1,уништавање ћирилице?Шта тек рећи за данању Хрватску,и фашизам у Вуковару?Укидање ћирилице у Црној Гори,је такође део пројекта,уништавања српског бића !!!
Српскохрватски на силу
Све то стоји што сте навели, али никако не могу да схватим како се нико не буни, или нико да јавно примети, па ни ви, због актуелне употребе јавног медијског сервиса за делатности о којима пишете. Истина да РТС користи ћирилићно писмо, али већ неколико последњих година очито плански и циљано говори са "латиничним нагласцима". Мислим да то може много погубније утиче на наш идентитет него писање латиницом. Да у Србији постоји нека правна регулатива која штити културно наслеђе становништва, сигурно би творци и протагонисти те "храбре" (боље рећи, подмукле) реформе српског језика у 21. веку били подвргнути кривичној одговорности. Овако, у немоћи, остаје нам само да свакодневно гунђамо и да се нервирамо, слушајући спикере у информативним емисијама РТС-а како се муче, споплићу и замуцкују мењајући темпо изговора у реченицама приликом честог, за нас, неприродног наглашавања првог самогласника у речима.
Препоручујем 5
Д. Збиљић
ДОДАТАК ЗА ФЕДОРА: ЋИРИЛИЦА, КАО САВРШЕНО ПИСМО, НИЈЕ УГРОЖЕНА, НЕГО СУ УГРОЖЕНИ ЋИРИЛИЧКИ СРБИ! Мој додатак Федору састоји се у објашњењу његове реченице који нико још овде, осим њега, није написао: "Ћирилица није угрожена." И Федор је, на известан начин, у праву. Ћириличко писмо које је по оцени и светских стручњака за језике и писма сасвим савршенио за потребе у записивању језика не може да буде "угрожено". Угрожени су једино Срби којима су разним нормирањима, насиљима према ћирилици и Србима, као и ширењем уникатних заблуда вековима протеривали писмо док га нису после 1954. године смишљено свели на данашњих десетак процената ћириличких Срба, од ранијих сто посто Срба на ћирилици.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља