четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58
РУШЕЊЕ И ВРАЋАЊЕ

Грешнима је лакше

Аутор: Милош Лазићпонедељак, 28.11.2016. у 10:15
Оронули димњак, успомена на циглану „Вујан” (Фото: Саша Савовић)

Зна се да свака варош у Србији мора да има циглану! Не зато што смо претерано склони зидању, већ због тога што су сви који су промицали овуда, од Фридриха Барбаросе наовамо, осећали обавезу да прореде становништво, а успут нешто поруше, или бар попале, не рачунајући оно што смо рушили и потпаљивали сами. Али, није увек и свуда тако.

На периферији Горњег Милановца, према Луњевици, из ливаде што је некад припадала Миливоју Милинковићу, штрчи висок, давно оронуо димњак. Сам самцијат, па неупућенима изгледа као да је ту накалемљен како би их докони задевали и с њима збијали шале. А није. Димњак је све што је преостало од једине милановачке циглане. Јер, када је пре неколико година неопозиво затворена, са ње је наочиглед равнодушних Милановчана однето све што је могло да се откачи, одврне, разида, одвали, подигне, пренесе или одгура. Све је нетрагом нестало, али је зато Миливојева ливада затрављена и враћена у пређашње стање, са димњаком као некаквим спомеником. А опет, ваљала би им та циглана и данас, не би морали циглу и цреп да поручују из Кикинде, па да стрепе кад ће стићи, или да руше старе куће и од њихове грађе зидају нове. Макар да се све што је од старе циглане претекло уз онај усамљени димњак врати пређашњим власницима, а они би већ знали шта ће.

Многи памте да у сваком здању у граду и околини никлом непосредно после окупације има зноја Никодија Димитријевића, Драгутина Миљковића и радника њихове циглане „Вујан”, одузете 1948. године без икакве кривице, суђења и пресуде, па њихови наследници још не знају зашто је усвајан Закон о реституцији. Да су им преци били зликовци, ратни злочинци или профитери, све би одавно дошло на своје: суд, два сведока, рехабилитација, поништење свих правних последица проистеклих из ондашње пресуде... и мирна Бачка! Али, њихова циглана није „подржављена” на суду, већ већински подржаном одлуком председника среског Народноослободилачког одбора.

Компањони су циглану саградили одмах после рата. Имали су нешто капитала што је претекло од оне окупацијске беде, али недовољно. Џаба су обијали праг Народне банке, све док се нису досетили да будуће предузеће преименују у задругу, па од „капиталиста” постали „задругари”. Тако су се домогли пара и ударнички кренули с аргатовањем које је потрајало пуне три године. До национализације, која је уследила одмах након враћања последње рате кредита. Остали су у предузећу као обични радници јер су једини нешто знали о цигларству, али живот их је заскочио и покосио прерано.

– Није баш да им је циглана одузета без разлога – горко се насмејала Милена Поповић, Никодијева ћерка. – Ево, у решењу о одузимању пише да су „израбљивали раднике и богатили се”. Онај ко је то смислио није знао да нам је већина тих „израбљиваних пролетера” била ближа и даља фамилија из околине Власине, одакле је тата био родом. Била је то породична задруга пре него приватно предузеће.

Из њене приче дознаје се да је читав кварт око куће у којој и дан-данас живи никао на задружној земљи надомак Луњевице, од које је значајнији део припадао Никодију – околне зграде, улице, фирме, предузећа и радње што су ту у међувремену изграђене, као и још незапоседнуто „градско грађевинско земљиште”.

– Иако смо све предузели одмах по усвајању Закона 2011. године, од државе нисмо добили одговор. Ишла сам у Крагујевац код некога у окружној Агенцији за реституцију, али уместо да помогне, он је беспомоћно слегнуо раменима. Није имао такав случај, шта ли... Како је кренуло, док ми то истерамо, од циглане неће остати ни димњак. Шта год да нам врате, само се надам да ће се то догодити за мог живота. Јер, ако је суђено да се са овим бакћу Никодијеви и Драгутинови унуци, недајбоже праунуци, није требало ни започињати јалов поступак.

А како је кренуло, изгледа да ће се чак и нерођени потомци начекати.


Коментари1
fb8c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica Kusić
Sreća te ne živi na Voždovcu. Još bi joj došla poreska uprava da joj naplati "zaostali" porez?! Od 48.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља