уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:32
БОЖИЋНИ ПОСТ

Oдржавање душевног и телесног здравља

Пост телу доноси знатне користи, као што су ослобађање од штетних материја и детоксикација организма
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 28.11.2016. у 18:05
Посни шведски сто у ресторану (Фото А. Алексић)

Пост је начин исхране који подразумева искључење намирница животињског порекла – црвеног и белог меса, месних прерађевина, јаја, млека и млечних производа. За време поста на менију су углавном намирнице биљног порекла, воће и поврће, а уз њих и риба.

Према речима проф. др Весне Димитријевић-Срећковић, ендокринолога Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије, хришћански пост представља јединство духовног и телесног поста, који има одређене елементе вегетаријанске и медитеранске исхране. Хришћански пост и умереност у јелу и пићу важни су за одржавање душевног и телесног здравља, јер многе болести настају управо као последица неуравнотежености и неусклађености душевног и телесног у човеку.

– Кад престанете да једете на кратко време, у данима најоштријег поста, телу пружате прилику да се регенерише, ослободи токсина, долази до самооздрављења, успостављања природне равнотеже и опоравка. Будући да се непрекидно лоше хранимо, организам највећи део енергије троши на варење и не остаје му довољно за елиминацију токсина. Кад престане да прима храну, организам је приморан да се снабдева из резерви које је благовремено припремио, као што је гликоген који се складишти у јетри, а затим се троше масни депозити. Постоји теорија да ћелије тумора за време поста улазе у стање мировања, престају са деобом и растом, што резултира тиме да саме себе униште – појашњава др Димитријевић-Срећковић, која је са проф. др Владимиром Вукашиновићем са Теолошког факултета Универзитета у Београду написала књигу „Пост – пут у живот”.

Наша саговорница истиче да је корисно и уздржавање од хране једном недељно, средом или петком. Пост телу доноси знатне користи, као што су ослобађање од штетних материја и детоксикација организма. Органи добијају заслужени одмор, убрзава се топљење масних наслага, подмлађују се ћелије и ткива, изоштрава се памћење. Пост искључује из јеловника намирнице животињског порекла које су извор беланчевина и засићених масноћа и утичу на повишен ниво холестерола и развој атеросклерозе.

– Пост има већину корисних карактеристика вегетаријанске и медитеранске исхране. Сложени угљени хидрати и дијетна влакна из воћа, поврћа и житарица, којима обилује посна храна, доприносе регулацији телесне тежине, смањењу стомачне гојазности, нормализацији гликорегулације, липидног статуса, хипертензије и превенцији атеросклерозе и васкуларних догађаја. Повећан унос калијума из воћа, поврћа и ораха знатно доприноси регулацији крвног притиска. Орашасти производи садрже и мононезасићене масноће, дијетна влакна, кардиопротективне минерале и витамине.

Коришћење поврћа као што је прокељ, кромпир, спанаћ, блитва, лиснато поврће, махунарке и орашасти плодови, који су богати магнезијумом, доприноси регулацији крвног притиска, превенцији атеросклерозе, можданог и срчаног удара – додаје др Димитријевић-Срећковић.

Људи који посте доста користе махунасто поврће, житарице, орахе, који обилују хромом, који је иначе значајан у превенцији дијабетеса типа 2. Добро је користити маслиново уље јер повољно утиче на регулацију крвног притиска и холестерола, има антитромбогени ефекат и побољшава инсулинску сензитивност. Међутим, ако се у току поста стално користе бели хлеб, лиснато тесто, производи богати концентрованим шећерима, слатки напици и сокови, постоји опасност од добијања на телесној тежини. Постизањем унутрашње духовне равнотеже у току поста, додаје наша саговорница, смањују се напетост и стрес, што повољно утиче и на смањење лучења одређених хормона, који изазивају поремећаје крвног притиска, гликорегулације, липидног статуса.

Приликом поста многи људи праве грешке приликом избора намирница, па исхрану базирају искључиво на белом хлебу, маргарину и џему, тестенинама и кромпиру. А када пост прође, често се жале на вишак килограма.

Нутрициониста-дијететичар Марија Прчић појашњава да, пошто пост не дозвољава коришћење меса, људи могу да се преоријентишу на одличне биљне замене – пасуљ, сочиво, леблебије, грашак, који сваког дана треба да буду део јеловника.

– Они су невероватан извор биљних протеина и сложених угљених хидрата. Имају протеина у 100 грама намирница колико и у 100 грама црвеног или белог меса, а уз то и комплексне угљене хидрате који држе ситост. Ако се пости цео пост, од ових биљних намирница могу се правити домаће паштете, пире, а могу се и комбиновати са житарицама па неће бити бриге око смањења мишићне масе или залиха гвожђа у организму. Количина је важна и зато оброк треба да има 100 грама ових намирница – каже Прчићева.

Лоша нутритивна навика јесте конзумирање пекарских производа у неограниченим количинама. Они су посни, али не и здрави и дијетални, што је најчешћа заблуда. Представљају извор простих угљених хидрата, који оптерећују панкреас, и масти, па отежавају рад жучи. Бољи избор је посна проја, која је чистач црева, или пита од хељде са поврћем. Од житарица се могу кувати каше, у које се додаје шака језграстог воћа и свеже воће по укусу.

– Људи треба да схвате да поред кромпира, који наш народ бескрајно воли, постоји још неко поврће. Предност се даје тамном зеленом поврћу – броколију, кељу, прокељу – који се налазе у свим светским водичима за превенцију болести. Осим тога, морамо да променимо навику да стално једемо џем и хлеб. Најбоља страна поста јесте риба. Али и ту грешимо, јер је пржимо у дубокој масноћи. Пржење као начин термичке обраде треба да нестане, јер организму наноси велику штету. Рибу треба пећи или гриловати на електричном роштиљу, али и кувати. Од рибе се могу справљати и домаће паштете са разним зачинским биљем. Најбоље је јести плаву, морску рибу, која је скупља, али садржи здраве масти. Ако у току поста неко осети глад, може да поједе више зелене или киселе салате, домаће кокице, шаку језграстог или свежег воћа – наглашава Прчићева.

Ако особа у току поста почне да осећа малаксалост, вртоглавицу, поспаност или неке друге симптоме које раније није имала, треба да посети изабраног лекара и провери комплетну крвну слику. Наша саговорница појашњава да се пост не препоручује трудницама, дојиљама, реконвалесцентима, старим људима и деци због специфичних нутритивних потреба. Ако је, ипак, жеља за постом изражена, најбоље је да се човек јави дијетотерапеуту или нутриционисти-дијететичару, који би на основу индивидуалних карактеристика, дијагноза и других параметара израдио план исхране.


Коментари2
5fdc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Милатовић Острошки
Постим 365 дана у години! Не пијем крв и не глођем кости никоме!
Mustafa Aga
Braco Pravoslavci...I vama je ovo "post."...Da se nakrkas ovih ukusnih djakonija sa fotografije...???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља