понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28
ПРЕДСЕДНИЧКА ТРКА БЕЗ РИЗИКА

Јуначење губитника

Зашто се многи партијски прваци уопште труде, излажу напору и трошковима кампање, а онда и извесном поразу, јер без неког чуда тешко да могу да освоје близу милион гласова потребних за улазак у други круг на председничким изборима
Аутор: Биљана Баковићнедеља, 27.11.2016. у 22:00
(Илустрација Новица Коцић)

Колико год председнички избори на пролеће били доживљавани као још једни „преломни” или „судбински” за будућност Вучићеве власти, то према досадашњим најавама неће скратити листу кандидата за председника републике. Од првобитне идеје о уједињавању све опозиције, па онда само проевропске опозиције, стигло се дотле да из Демократске странке, стожерне партије тог дела опозиције, све гласније поручују да њихов лидер Драган Шутановац „мора” бити кандидат ДС-а за председника Србије.

​Опозиција принуђена на уједињавање
Професор Небојша Владисављевић указује да у нормалним околностима опозиција, а понекад и власт, најчешће иду у више колона, па се тако измери тежина сваког кандидата у првом кругу, а онда се види ко ће кога подржати у другом. Међутим, напомиње, тренутно код нас нису „нормалне околности”. У условима у којима је ограничено деловање опозиције, у којима знатан део опозиције нема, или им је ограничен приступ медијима, нарочито електронским, где опозиција не може да делује регуларно у парламенту, веома је тешко, како истиче, очекивати од опозиције да се руководи неким стандардним тактикама.
„Та ситуација диктира наступ опозиције и чини ми се да ће бар неколико опозиционих странака морати да нађе заједничког кандидата, ако желе не само да имају шансе на председничким изборима, већ и да омогуће себи на следећим парламентарним изборима релативно слободне и поштене услове”, каже Владисављевић.

На супротној, владајућој страни, неки јачи играчи, попут Ивице Дачића и Расима Љајића, још не одустају од намере да трче председничку трку. А ако се, рецимо, кандидује Љајић, па можда и Сулејман Угљанин, онда ће сигурно и Муамер Зукорлић, како је недавно сам поручио. Можда и Иштван Пастор и Чедомир Јовановић пожеле да одрже традицију и кандидују се трећи пут заредом, а и из ДСС-а се чују гласови да је ред да имају свог председничког кандидата.

Кандидатуре су одавно најавили Војислав Шешељ и Бошко Обрадовић. Али, осим неком заједничком, вероватно нестраначком кандидату, иза кога би стало више опозиционих странака и грађанских покрета, затим актуелном шефу државе Томиславу Николићу (или можда самом Александру Вучићу?), нешто озбиљније шансе дају се још само лидеру радикала.

Зашто се онда други уопште труде, излажу напору и трошковима кампање, а онда и извесном поразу, јер без неког чуда тешко да могу да освоје близу милион гласова потребних за други круг? Нарочито у условима када нема, или бар не би требало да буде, других избора и кад председнички кандидат нема задатак да својом популарношћу „повуче” и гласове за своју странку или коалицију, као што је била намера Бориса Тадића на општим изборима 2012, због чега је себи „скратио мандат”. И због чега су, уосталом, на тим последњим председничким изборима учествовали сви „важнији” партијски лидери (осим Динкића, који је истурио Зорана Станковића).

Професор Небојша Владисављевић са Факултета политичких наука објашњава за „Политику” шта је један од њихових кључних мотива: странке које у нормалним околностима због ограничене популарности у бирачком телу немају приступ медијима, у предизборном периоду добију простор, неку врсту бесплатне рекламе. Тиме подижу видљивост својим странкама, али и себи лично, што је важно и у евентуалним каснијим коалицијама.

„Поред тога, некада се намерно подстиче што више кандидата од стране власти. У том случају имате једног званичног кандидата власти, која, опет, подстиче више неформалних кандидата, чија је сврха не да победе, већ да на неки начин онемогуће кандидате опозиције да добију више гласова. Тако да мало збуне просечног бирача”, истиче Владисављевић.

Главни одбор Двери почетком септембра је усвојио предлог да Бошко Обрадовић буде председнички кандидат те странке. На питање шта су њихови мотиви, Обрадовић за наш лист каже да на председничке изборе, на којима „Србија бира између политичке прошлости и будућности”, он излази „као кандидат нове генерације српских политичара”.

„Двери се 18 година боре за другачију политику. Ја сам једини кандидат који нуди не само смену власти већ и промену политике. То је данас главни геополитички тренд у Европи и свету. Државни приоритет је да се заустави погубна политика гурања Србије у ЕУ. Предстојећи избори су изјашњавање грађана за и против ЕУ, изјашњавање за пробриселског или патриотског кандидата”, истиче он.

Партија која може да изађе на председничке изборе, без обзира на величину, свакако није безначајна, раније је за наш лист рекао Невен Цветићанин из Института друштвених наука, говорећи да тиме партије показују своју снагу. Он је тада навео да актери који демонстрирају да могу самостално да изађу на председничке изборе показују одређени степен политичке аутономије, односно политичког маневарског простора.

Објашњавајући зашто мисли да Шутановац мора да се кандидује, председник Извршног одбора ДС-а Радослав Милојичић Кена рекао је да ДС, „као државотворна странка, која се 27 година бори за бољу Србију, мора да има свог кандидата”. Лидер БДЗС-а Муамер Зукорлић, који се 2012. кандидовао као представник групе грађана, и то као верско лице, муфтија, прошле недеље је за „Ало” објаснио да су ти избори „веома важни за сваког озбиљног политичара и сваку озбиљну политичку странку, тако да је битно да свака озбиљна странка има свог кандидата”.

Наводећи да ће одлука о његовом учешћу бити донета „сходно интересима и народа из којег долазим и нашег бирачког тела”, искористио је прилику и да „боцне” свог главног политичког конкурента Расима Љајића. Оценио је да „његова кандидатура има за циљ да просто повећа тај неки трговачки капитал са неким кандидатима јер целокупна његова политика до сада била је базирана на томе да направи неку политичку представу на основу које ће казати: ’Ја вредим толико процената, ако хоћете да ме имате, дајте ми то, то и то’.”

Исто би могао и Љајић да каже за Зукорлића, као што овакве „стреле” одапињу једни на друге разни политички ривали. Сам Љајић је још у мају рекао, у најкраћем, да жели да провери свој и рејтинг странке, без ризика да остане испод цензуса, који носи самостално учешће на парламентарним изборима. То мерење „тежине” у гласовима заиста је један од мотива учешћа на председничким изборима свих мањих политичких опција, на шта указују и политиколози и политички аналитичари, наравно – бираним речима.

„Освајање одређеног броја гласова на председничким изборима, који не мора да угрози кључне кандидате, биће добар показатељ пре следећих парламентарних избора да ли примити одређеног кандидата, односно његову странку, у предизборну коалицију и, ако буде примљен, какву тежину треба да добије кад је реч о подели посланичких места”, указује проф. Владисављевић.


Коментари12
8ba2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рраша Поповић
Неки од предс.кандидата добиће мање гласова на изборима,у односу на бр.потписа грађана на листи за обезбеђење кандидатуре предвиђене Законом.Смешно,тужно,иронично....а дешавало се у више случајева у претходним изборима.У детињастом питању : Шта је то у људском бићу,да га води таквом пићу,одговор је да се детињасто и неодговорно односимо према питањима од животног интереса.
Твртко
У САД је победио Трамп. Зашто? Један од разлога је и зато што је народ препознао да кандидати троше туђе ресурсе у кампањи, а Трамп је трошио свој новац! Дакле, ми ћемо имати стотинак кандидата (неки су по ко зна који пут кандидати) и сви ће они - одреда трошити туђи новац у кампањи. Ја се сада питам - зашто нисмо лепо МОНАРХИЈА? Монархија је 100 пута јефтинија а и пружа стабилност, међународни углед , чува традицију - а на крају крајева - не морамо да гледамо ове патетичне позоришне представе сваких 4 године.
ProPolitikin Hrvat
A monarsi ne trose tudje novce? Pa nema vecih parazita na grbaci poreznih obveznika tj. obicnog naroda od monarha, bar je tako na zapadu Evrope. I jos ih k tome za razliku od politicara ne mogu smijeniti.
Препоручујем 13
danica k.ž.
Bilo bi dobro da se izvrsi anketa, da se suoče na listi: " Zmaj od Šipova" i " Zmaj od Čipuljica"! Zasto? Obojica vole da se slikaju, ne skidaju se sa TV-ekrana, daju izjave, menjaju naocare,tako da R.Srbija zivi neprekidni "ryaliti"!!! ojasnjenje: tzv. Veliki vodka je 1/4iz Sipova, jer je baba po ocu iz Šipova , a tamo su sve "zmaj do zmaja"!
Zorana
Zašto da se ne kandiduju i uzmu pare? Pa sami su svesni da nemaju šanse da bilo ko od njih bude predsednik Srbije. Sve rade za pare a AV se plaši jedino nekog ozbiljnog kandidta. To NATO zagovornik Šutanovac sigurno nije. Još manje, Rističević, Dačić i sl. A koliko dugo je u blokadi račun farmera Rističevića i nikom ništa?
саВа
Мој будући председник треба да буде под обавезно против: уласка у НАТО, геј бракова и усвајања деце истих... Видећемо колико ће их бити оваквих па ћу њих поредити и изабрати једног..
саВа
Ех.. и да не призна независност Косова и Метохије.. испустих то.. не знам ни сам како у главном посту :-(
Препоручујем 22

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља