петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 27.11.2016. у 22:00 Зорана Шуваковић

Фидел Кастро у малој и великој Хавани

Судбину Кубе и америчког континента наговештавају две различите престонице: у једној се Кастро слави као симбол слободе у другој се његова смрт дочекује са радошћу јер она најављује претварање југа у тропски Лас Вегас
Свеће, цвеће и туга укубанској престоници (Фото Фонет)

Насловне странице кубанских медија исписане су од јуче црним словима па је тако чак и црвена Гранма , званични орган комунистичке партије Кубе, изашао „у црнини”. Лист позива кубански народ на јединство и оцењује да ће то бити најбоља комеморација вођи кубанске револуције Фиделу Кастру.

Неспорно је да је Фидел Кастро био узор, симбол  подстицај и инспирација за плејаду левичарских лидера на континенту опхрваном неједнакостима, сиромаштвом, неправдама репресијом олигархије и десничарских војних хунти. Поводом смрти Фидела Кастра, у целој Латинској Америци потегла се полемика о трагу који је за собом оставио, његовој улози у историји, и пре свега о шансама посустале левице да поврати успон какав је забележен у време Уга Чавеса покојног лидера нафтоносне Венецуеле, кога је својевремено Фидел Кастро незванично прогласио својим наследником.

У Хавани је све спремно за одавање поште кубанском револуционару, која ће почети од данас на Тргу републике, поред меморијалног споменика Хосеу Мартију, јунаку који се борио за независност .На вест о одласку Фидела Кастра Хавана је утихнула, а један новинар листа комунистичке омладине Хувентуд ребелде објашњава да су  Кубанци занемели јер „свако од нас жели прво да се интимно опрости од Фидела”. Кубанци су по природи отворени и воле да показују своја осећања, али су са Фиделом живели толико дуго, да су заиста веровали да је он вечан, и да је чак и његов физички нестанак немогућ”. Први су се изгледа из тишине тргли студенти који су јуче почели да се окупљају око универзитета и углас узвикују нову крилатицу:„Ја сам Фидел”.

Јуче је почела деветодневна жалост, продаја алкохола је забрањена, заставе су постављене на пола копља , отказани су сви концерти, телевизија емитује озбиљне и патриотске програме.

У медијима се цитирају изјаве обичних људи, који говоре да их је Фидел избавио из сиромаштва и потлачености и вратио народу достојанство.

Америчка публика лишена је могућности да сазна ко је био Фидел Кастро и зашто је смрт човека проглашеног за тиранина, толико погодила јужни део америчког континента. Телевизијски канали заглушени су циком и вриском која долази из Мајамија.

Ватромет,поливање шампањцем, песма, игра, салса, трубе, пиштаљке, лупање о шерпе,тако је изгледа онај део Мајамија који зову Мала Хавана. Од када се муњевито прочуло да је умро „тиранин“ Фидел Кастро, урнебес не престаје. Ту у прашњавој улици Осам, окупљају се амерички Кубанци који су свој живот у Обећаној земљи ,свели на једну домину: Заговарање најтврђег ембарга према Куби, прижељкивање, ишчекивање, потпиривање краја Кастрове Кубе.

„Овако сам се на истом овом месту громогласно веселио и 2005. али вест је била лажна. Сада је права, Фидел Кастро је мртав!“-речи су једног весељака. Када су камере кренуле на другог слављеника, опет је у уста ставио своју шарену трубицу од сјајног папира и наставио да производи заглушујућу писку .

 Сви телевизијски канали преузимају америчке слике урнебеса у Малој Хавани која је то име стекла тек 60 тих година због прилива великог броја кубанских избеглица. Бесконачно се врте призори егзалтираног банчења, док будући председник САД Доналд Трамп, изражава своје одушевљење због смрти „бруталног диктатора који је угњетавао свој народ скоро шест деценија“

Да се по слици коју пружа Улица осам у Мајамију, суди о Латинској Америци, Американци не би хрлили на Кубу, сада када је  у склопу отопљавања односа са суседним острвом олабављен режим путовања у ову земљу.  Са обе стране асфалта, начичкани су дућани у којима се продају доминиканске цигаре, нуде се ролне тоалет папира на којем су насликане фотке покојног Фидела, и разноразних сувенира са псовачким текстовима упереним према Кастру. Све личи на лоше кулисе неког јефтиног провинцијског филма са једноумном поруком. Ниједан призор ни изблиза не приличи живописном околишу Латинске Америке.

Од пре пет година овај крај Мајамија има највећи проценат хиспаноамеричког живља у целој Флориди(98 одсто). Али међу њима је више досељеника из Хондураса, Салвадора, Никарагве, других централноамеричких земаља, него Кубанаца. Само за десет година, од 1979. до 1989. проценат Кубанаца у Малој Хавани пао је са 84 на 58 одсто. Чему ли се радује Хондурас, кад су они већ пре неколико година „ослобођени“ па је на чело земље дошао председник по вољи и укусу Вашингтона, пошто је претходни збачен.

Тријумфализам Мале Хаване је бесмислен и сувишан. Фиделу Кастру се испунила жеља да умре природном смрћу у деведесетој години. Надживео је десет станара Беле куће, и доживео да Барак Обама посети Кубу као први председник САД у последњих осамдесет година, али са њим се није састао. Иако болестан успео је да прими папу Фрању, Владимира Путина, Си Ђинпинга...

Дуга је листа апсурда која од посустале  латиноамеричке левице прави ђавола , а од вашингтонске деснице анђела.  На захтев папе Аргентинца, режим Раула Кастра пустио је на слободу више од 700 кубанских затвореника који су били оптужени по тамошњим законима. Утамничени у америчкој војној бази у Гвантанаму која се налази на територији Кубе, нису осуђени , већ су само осумњичени , па ипак Барак Обама није успео да закатанчи врата америчког затвора, иако је то обећао још пре осам година.

Колико Америка (и доња и горња и средња) данас пуца по свим шавовима, види се и на основу изјава лидера њених држава које су у оштрој међусобној супротности.

Будући председник САД , Доналд Трамп обрадовао се смрти диктатора а нешто северније, премијер Канаде Жистин Тридо оценио је да је Кастро гајио „огромну посвећеност и љубав према Кубанцима”, да је то био„ вођа већи од живота”, „легендарни револуционар и говорник. И да је увео напредак у „образовање и здравство”. Конзервативна партија Канаде замерила је премијеру што је Фидела Кастра назвао изванредним лидером и што велича човека који је ускраћивао основну слободу људима.

За разлику од поделе у северним деловима америчког континента, јужњаци су углавном сложни кад оцењују да је Фидел Кастро одиграо кључну улогу  у „ослобађању ” и „освешћивању” потлачених маса . Чак и државе у јужној Америци које важе за традиционалне савезнике САД , истичу да ће Фидел Кастро остати као симбол још дуго , јер је ослободио свој народ. Колумбијски недељник Семана дели светске диктаторе на две групе: “Први су деспоти , убице и крадљивци који у историју улазе као обични властодршци и тирани. Такви су по Семани, Трухиљо, некадашњи диктатор у Доминиканској републици, или Анастазио Сомоза, некадашњи челник Никарагве. У другу групу спадају оне ауторитарне личности које остају бесмртне и за народ су  они ослободиоци, симболи нације и великани историје. У ту групу, по колумбијском листу спадају Мао Цетунг, Хо Ши Мин, Лењин и –Фидел Кастро.

Тако не мисли перуански нобеловац Марио Варгас Љоса. Затекао се у Гвадалахари, где се одржава највећи сајам књига на шпанском говорном подручју, и за мадридски “Паис” изјавио да „историја неће помиловати Кастра, иако се Фидел томе надао”. Варгас Љоса очекује да Фидел Кастро остане запамћен као највећи тиранин. Одавно је познато да је овај интелектуалац, напустио левицу, и да се приклонио у својим политичким колумнама хвалоспевима америчког капитализма.

Америка се данас , када се Фидел Кастро претворио у пепео, дели на малу и велику Хавану, прву у којој цика и вриска заглушују размишљање, и другу где се разговара о будућности земље.

Коментари36
d700e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

V.V.B. Danska
@ Sever i jug: Izvinjavam se, komentar nije pravi odgovor na vas komentar. Pozdrav.
Nebojsa
Kriticari Kube i Fidela bi trebali da uporede zivot obicnog coveka na Kubi i zivot obicnog coveka u nekoj drugoj karipskoj drzavi(Haiti, Dominikana ,...) pre Fidela i sada. Pre Fidela zivot obicnog coveka na Kubi je bio bedan kao i u bilo kojoj drugoj drzavi Kariba jer su sve ove zemlje bile pod tutorstvom Amerike. Danas obican covek na Kubi zivi u siromastvu ali u susednim karipskim drzavama obicni ljudi zive u jos vecoj bedi i za njih bi siromasan zivot na Kubi bio premija. Viva Fidel Castro! Viva Cuba!
Beogradjanin Schwabenländle
БИП Србије је 42.500 милијарди $, Доминиканска република има 56.700.
Deki
Ode i Kuba iz raja u kapitalisticko roblje...
Vidovdan
Postovanje velikom i hrabrom coveku, revolucionaru i vodi Fidelu Kastru. Pocivaj u miru El Comandante. Viva Fidel Castro! Viva Cuba!
Hasta Siempre, Fidel!
Lepse sam ziveo u socijalizmu, komunizmu nego u kapitalizmu. Verujem kao i vecina postenih i vrednih ljudi, gradjana Srbije, bivse Jugoslavije. Slicno je i sa Kubom. Hasta Siempre, Comandante, Hasta Siempre, Fidel!
Vidovdan
A ja, @ darko cubrilo, biram komunizam jer sam, vredna i pametna, nadrljala u kapitalizmu medu ubicama, prevarantima i demagozima koji su moju zemlju, Srbiju, zavili u crno. Srecan vam put u kapitalizam gospodine. Nista bolje niste ni zasluzili.
Прикажи још одговора
Dejan Stankovic
Kubanci dolaze u red najobrazovanijih (prosek je zavrsena srednja skola) i najzdravijih nacija, sa visokim prosekom zivota od oko 80 g. Zemlja ima vrlu povoljnu klimu: zimi je u proseku oko 25°C (min. oko 20°C), leti je prosek oko 30°C. Imaju odlicnu zdravstvenu zastitu „medicina za sve“. Drzava finansira jedinstven sistem sozijalne i medicinske zastite, koji obuhvata osiguranje od nesrecnih slucajeva, bolesti, nezaposlenosti, pruzanje nege. Visoko kvalifikovanih lekara ima 6,12 na 1.000 stanovnika (u Nemackoj samo 3,73). Postigli visoke rezultate u istrazivanjima, napr. medju prvima koristili vakcine protiv meningitisa B i C, kao i hepatitisa B. Lekara ima i za eksport. Samo u Brazilu radi 11.000 kubanskih doktora. U svoje vreme je poslato 5.000 doktora u Venecuelu.
Sever i jug
Ako je klima tako dobra, molim Vas da nam odgovorite zasto je zivotni standard u ogromnoj vecini tropskih zemalja tipa Kongo, Surinam, Kuba, Haiti, Somalija, Uganda... na nivou kamenog doba, a u umerenim do hladnim klimatskim podrucjima vidite zemlje gde je zivotni standard mnogo visi (primer cele Evrope, SAD i Kanade, Rusije...). Te srpske nebuloze o klimi su toliko smesne, Ako nista drugo, postoji podeljenost i milioni stranica u literaturi iz oblasti ekonomije, sociologije, antropologije ... koje govore o podeli na jug i sever gde je pojasnjeno zasto vidimo takvu razliku u ekonomskom i drustvenom blagostanju u severnim zemljama u odnosu na jug. Cak i u Evropi na jugu imate Grcku, Italiju ili Portugaliju, a na severu Nemacku, Svedsku ili Dansku. Kakva razlika, drasticna! Lepo bi bilo malo proputovati ali i ziveti u razlicitim zemljama: pogled iz hotelske sobe na divnu plazu sa palminim drvecem nije uvek pokazatelj kako prosecan covek zivi. Pozdrav!
darko cabrilo
Sve je to lepo na prici ali ako odes, ne dao Bog, u njihovu bolnicu onda vidis sta je pakao. Ne palite se na statistiku jer statistika ima mnogo lazi u sebi. Kad odes u Kubu i vidis iz prve ruke kako ljudi tamo zive e to je ono sto se racuna i sto je bitno
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља