четвртак, 23.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:56

ЕК упозорила на раст приговора потрошача

Нашој земљи се препоручује да подстакне рад Савета потрошача, који се „састаје тек спорадично”. – Од 27 потрошачких организацији само шест-седам нешто раде
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 29.11.2016. у 10:10
(Фото Пиксабеј)

Србија је умерено припремљена у области заштите потрошача и здравља, истиче се у најновијем извештају Европске комисије (ЕК). Ово би могло да значи да смо негде на пола пута до достизања нивоа заштите права купаца какав постоји у државама Европске уније. 
Иако је известан напредак остварен усвајањем Закона о оглашавању и Закона о заштити становништва од заразних болести, сугерисано нам је да би у наредном периоду нарочито требало да порадимо „на ојачавању административних капацитета органа надлежних за заштиту потрошача“. 
Једна од констатација ЕК је и да се Савет потрошача састаје тек спорадично и да грађанима и даље није јавно доступан Национални регистар потрошачких приговора. 
– Број приговора се повећао, али је решен само ограничен број притужби – наводи се у овом документу, који је заснованом на подацима у периоду од октобра 2015. до септембра 2016. године. Истиче се и да би сарадња између ресорних министарстава и потрошачких организација (и организација потрошача међусобно) морала да буде боља. Још једна од примедби је да би држава морала да ојача администрацију у овом сектору као и тржишни надзор.
Према Закону о заштити потрошача Србија је била дужна да формира Национални савет за заштиту потрошача, као стручно тело владе, које има функцију да даје предлог како да неке актуелне потрошачке проблеме решава. 
– Ако тај савет не функционише, онда је питање шта ми радимо све ове године – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, истичући да Европска комисија није ништа погрешила у извештају и да су чак неки наводи и ублажени. 
– Савет није ни формиран. Није се састао више од годину и по дана. Требало би да броји 15 чланова, зато што је заштита потрошача мултидисциплинарна и требало би да покрије области енергетике, финансија, безбедности производа, хране, здравство, екологију… Међутим, нека министарства игнорисала су ово питање, а поједина само формално делегирала чланове, без икаквог ауторитета – каже наш саговорник. Један од проблема је и то што би трећину чланова морали да чине представници потрошачких организација који никако да усагласе ко има право на колико представника. 
У Србији, истиче, формално према евиденцији постоји 27 потрошачких организацији, а максимално шест-седам нешто раде. – Држе трибине и предавања и штампају брошуре и тако они замишљају заштиту купаца. У овом делу ситуација никада није била лошија – каже председник НОПС-а, кровне организације која окупља 13 потрошачких удружења у Србији. Паповић такође упозорава да је број приговора грађана у порасту, што указује да би држава коначно морала озбиљније да приступи овој проблематици. Последње три године ова организација евидентирала је око 22.000 приговора, а само двадесетак одсто тих жалби биле су неосноване.  
У Министарству трговине, међутим, другачијег су става по питању сугестија из извештаја Европске комисије. Кажу да је Национални савет за заштиту потрошача, који формира влада, у свом досадањем раду имао је кључну улогу у креирању политике у овој области (израда актуелног закона и стратегије за период 2013–2018. године). Истичу да је имао и запажену улогу „у решавању ванредних ситуација као што су биле поплаве и питања безбедности хране – присуство афлатоксина у млеку“.
Када је реч о Националном регистру потрошачких приговора, и сугестији да он још није доступан јавности, одговарају да је било одређених техничких проблема који су превазиђени и да је систем поново оперативан.  
– То што регистар у одређеном периоду није био јавно доступан не значи да није функционисао и да приговори потрошача нису уношени – кажу у Министарству трговине, додајући да су сви досадашњи годишњи извештаји доступни на интернет страници министарства. Не слажу се ни са подацима ЕК да је број приговора повећан. Према подацима којима располажу, њихов број у прошлој години смањен је у односу на 2014. годину, и то за више од две хиљаде. Сматрају да то указује да грађани боље познају своја права и да брже и лакше решавају проблеме. 
– Приговори се решавају на различите начине. Рекламацијом и непосредним контакт између потрошача и трговца, преко савета и правне помоћ удружења, али и посредовањем и путем судских спорова. Некада су приговори и неосновани, али и тада можемо да сматрамо да су решени јер су грађани поучени о својим правима и могућностима у конкретном случају – истичу у Министарству трговине. 


Коментари6
b327e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Buksi
Kad god sam se obratio udruženjima za zašititu potrošača, uvek su se proglasili nenadležnim. Pogotovo kada su "batine" firme u pitanju.
Милан Топалов
"ЕК упозорила..." ШТА ЗНА "ЕК", МИ...!!! Поздрав из Баната!
dasa
To što EK ima primedbe da država ne vodi računa o potrošačima nije strašno,ali kad se protiv države vodi 15000 sporova u Strazbur,onda država i premijer sa sudstvom zajedno da se zapitaju zašto ne postupaju po ustavu i zakonima nego su iznad istih.Za koga se donose zakoni,na koga se primenjuje i zašto se u Srbiji sprovodi diskriminacija na pojedine delove društva,ti delovi su obeleženi i obeščašćeni.
duh trgovaca iz Osake
Srbija je toliko blago svesna svojih prava i moći kao potrošača da EU (naročito razbraća i novi srbijanski "investitori") mogu da prodaju đubre za velike pare ovde. I da uživaju zaštitu države Srbije. Kad se građani osveste i krenu sa masovnim bojkotom onih koji nam uvaljuju smeće i štetne proizvode, falsifikate za originale, onda će tek da se promeni odnos trgovaca prema nama. Dokle god sve bezpogovorno prihvatamo i plaćamo im cenu koju odrede i trpimo prevare i podvale smejaće nam se i smatrati nas glupim i lakim za prevaru.
Bas cudno
Te organizacije ne funkcionisu nigde vec su teret na budzetu i naravno u privatnim rukama su. Ovde gde zivim pre nekoliko dana covek je u decijem sladoledu nasao drogu ajs. Proizvodjac veliki trgovacki lanac koji taj svoj proizvod i prodaje. Nakon izbegavanja medija da to objave ta vedt je jedva procurila u javnost putem nezavisnih medija i to na internetu. Trgovacki lanac je potvrdio da je vest istina i da ce oni izvrsiti istragu. Udruzenje za zastitu potrosaca ceka na njihovu istragu da se zavrsi, a policije ji zakona.... nigde. Trgovacki lanac umesto milionske stete i zabrane rada vrsi sam svoju istragu u teroristickom napadu. Toliko o zastiti potrosaca i njihovim pravima. Covek je gotovo morao da se izvinjava medijima i nije smeo ni da navede u kojoj prodavnici je kupio tempiranu bombu umesto sladoleda, da im ne bi napravio materijalnu stetu pa jos i odstetu da placa teroristima jer im kvari profit.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља