среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:26
ПРЕДСТАВЉАМО ПРВУ НАЦИОНАЛНУ СТРАТЕГИЈУ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА

Како повећати број страних студената

Да би наши универзитети били примамљивији академцима из иностранства, предлаже се повећање броја програма на енглеском језику, али и развијање онлајн курсева за учење српског језика као нематерњег
Аутор: Сандра Гуцијансреда, 30.11.2016. у 10:05
Србија би требало да има око седам одсто домаћих студената који су мобилни (Фото Драган Јевремовић)

Ако се претпостави да је школарина за стране студенте 1.000 евра, Србија је 2014. године изгубила најмање 5,8 милиона евра, не рачунајући новац који би академци из других земаља потрошили на стан, храну, путне трошкове, културне потребе… Према проценама, сразмерно величини БДП-а, у Србији је те године студије требало да заврши 7.700 страних студената, али према подацима Евростата завршило их је свега 1.873.

Поређења ради, део светског тржишта који има Велика Британија када су у питању мобилни студенти износи 6,4 милијарде долара, а у обзир су узете само школарине и смештај. Сразмерно величини БДП-а, Србија би требало да остварује 94,5 милиона долара на истом тржишту.

Како би се променила ова слика наше земље на светској академској мапи и на српске универзитете почели да пристижу страни студенти и професори, до краја ове године Србија би требала да усвоји прву „Националну стратегију интернационализације високог образовања до 2025. године”. Иначе, већина држава чланица ЕУ је ову област већ регулисала стратешким документима.

У Србији је до сада своје стратегије интернационализације усвојило само пет државних и један приватни универзитет (од укупно 18). Циљ је да до краја 2020. године овакве појединачне документе усвоје сви универзитети и високе школе који имају више од 2.000 студената.

– Рад на нацрту стратегије започет је крајем 2015. године, уз учешће представника министарстава просвете, спољних и унутрашњих послова, Националног савета за високо образовање (НСВО), Фондације Темпус, студентских организација, струковних школа… Нацрт је доступан јавности и након прикупљених коментара биће дорађен и прослеђен на усвајање Министарству просвете и влади – каже за наш лист проф. др Зорана Лужанин, председник радне групе за израду стратегије.

Након усвајања, до фебруара 2017. године би требало да буду готови и акциони планови. Документ, који је „Политика” добила, подељен је на циљеве и мере које Србија треба да заврши до 2017. затим до 2020. и на крају до 2025. године, а дата је и анализа тренутног стања у српском академском простору када су у питању страни студенти, професори, програми на страним језицима, споразуми између држава и универзитета…

– Према величини БДП-а, Србија би требало да има око седам одсто домаћих студената који су мобилни. Повећање за само један одсто у року од четири године довело би до повећања дознака из иностранства за 5,8 милиона евра. Када је реч о долазећим страним студентима, подаци Евростата за 2014. годину показују да је тај проценат био 3,5 (а требало је 5,3). При том, велики број њих нису заправо заиста страни студенти, већ долазе из суседних земаља – наводи Лужанинова, која је професор на новосадском Природно-математичком факултету.

Шта је то Србија осмислила? Као прво, отклањање свих правних и техничких препрека из области пореских, радноправних, визних и других прописа везаних за спровођење интернационализације високог образовања и науке. Затим, повећање броја наставног и ненаставног кадра који учествују у међународној мобилности, као и повећање средстава за њихову мобилност (уз обуку наставног и ненаставног особља ради подизања нивоа знања страних језика) и повећање броја страних наставника који су стално ангажовани на нашим универзитетима. Такође, повећање заједничких студијских програма са страним факултетима и броја студијских програма на страном језику. Коначно, повећање броја страних студената који долазе у Србији и унапређење видљивости наше земље у европском академском простору, као и укључивање дијаспоре у наставни и научни процес у Србији.

Као циљеви до 2025. године зацртани су креирање посебног Brain Gain програма („повратак мозгова”), стварање стимулативних услова за повратак академске и научне елите, укључивање представника дијаспоре са наставним и научним звањима у истраживачке пројекте и наставу или без њих, као и укључивање дијаспоре у процес лобирања и приступа финансијским фондовима у иностранству намењених интернационализацији високог образовања.

Да би се све ово постигло, предвиђено је, на пример, развијање онлајн курсева за учење српског језика као нематерњег, повећање броја места у студентским домовима, ажурирање информација на порталу „Study in Serbia” и активно укључивање дипломатско-конзуларних представништава у процес информисања о могућностима студирања у Србији, прављење промотивног материјала на страним језицима и дистрибуирање припадницима дијаспоре, јачање алумни мрежа на универзитетима, подстицање професора српског порекла у дијаспори да иницирају заједничке студијске програме са нашим универзитетима, повећање броја страних стипендија које даје наша владa.

Активни државни споразуми са само 11 земаља

Србија тренутно остварује међународну сарадњу у области високог образовања путем државних споразума које склапају високошколске установе, учешћем појединаца у међународним пројектима и путем ограничене сарадње са страним предузећима. На државном нивоу, преко Министарства просвете, активна билатерална сарадња постоји са Кином, Француском, Хрватском, Португалијом, Италијом, Словенијом, Немачком, Аустријом, Русијом, Словачком и Белорусијом. Србија учествује у програмима ЕУ – Еразмус плус и Хоризонт 2020, као и у средњоевропском програму за размену студената и наставника CEEPUS.

Проблем је што се постојећи ресурси не користе како треба, као и чињеница да факултети ретко објављују међународне конкурсе за отворена радна места, а мали број страних наставника учествује у комисијама за одбрану докторских дисертација.


Коментари18
07d39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Autohtoni Jugosloven
Treba nam clanak u politici,kako zadrzati domace studente od bega u inostranstvo,a ne kako privuci strane. Nismo mi imperija pa da privlacimo stranu pamet,nego kolonija iz koje masovno bezi domaca inteligencija.
Zoran
Srbija je pred kolapsom.
Joca Dopisnik
Svi studenti koji dolaze iz drugih drzava moraju da plate svoje troskove ako hoce da studiraju u drzavi Srbije. Srbija je siromasna zemlja koja ce radije pomagati svoje Srbe iz Srbije. Ne moze vise niko da se skoluje o trosku Srba koji nemaju sta da jedu.
Ивана
Не будите смешни: не ради се о новцу, већ о приоритетима. Српском пореском обвезнику "који нема шта да једе", очито не смета уплаћивање његовог новца Клинтон фондацији или за Сребреницу, а само тих 5М евра и 2М долара су могли да покрију годишњу школарину за 6885 студената (узимајући да је годишња школарина за једног студента 1000 евра који се спомињу у чланку).
Препоручујем 2
Hegel
@ Ivana : O čemu ti pričaš? Ne zanima me niko iz druge države, bio Srbin ili ne. Postoje siromašne srpske porodice kojima bi mnogo značilo da im dete bude na budžetu, a ova zemlja ta dragocena mesta deli crnogorcima i bosancima. Gde je tu logika? Uostalom, zabranjeno je dodeljivati privilegije na osnovu nečije nacionalnosti, što bi ti očigledno volela. Mislim da svi dobro znamo ko je to radio u 20. veku...
Ивана
"Хегеле", наравно да мислим да сви Срби треба да имају једнаке услове приступа високом образовању у Србији. (А пошто толики значај придајете држављанству, да будем јасна, требало би да имају и аутоматско право на држављанство Србије.) Лично уопште не видим који је интерес да се на буџету школују исподпросечни српски држављани, уместо да се привлачи свесрпски квалитет, а претпостављам да се слажете да је циљ изузетност, а не просечност, плагирање научних радова, куповина диплома и сл.
Препоручујем 3
Услови
школовање у Немачкој је бесплатно, мислим и у Француској, дом је на нивоу 500 еур , могуће је једноставно наћи одговарајући посао за студенте. Када код нас у Србији услови буду бољи биће и више страних студената, иначе и наши који добро знају језик често одлазе у иностранство на студије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља