уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:52

Српски основци изнад светског просека у природним наукама

У међународном истраживању ТИМСС 2015, којим се мере постигнућа ученика из математике, биологије, физике и географије, међу више од пола милиона ђака из целог света, учествовало и 4.036 ученика из 160 школа у Србији
Аутор: Сандра Гуцијануторак, 29.11.2016. у 19:34
Ђаци ОШ "Владислав Рибникар" из Београда (Фото Иван Милутиновић)

Ученици четвртог разреда основне школе из Србије изнад су просека када је у питању знање из математике и природних наука (биологија, физика и географија) – показали су резултати најновијег међународног истраживања TIMSS 2015. (Trends in International Mathematics and Science Study). Ово је најбољи успех који је Србија постигла од када наша земља учествује у ТИМСС истраживању, а од 57 земаља са свих континената, „азијски тигрови” заузимају врх на обе ове листе (Сингапур, Јужна Кореја, Хонгконг, Јапан, Тајван).

Зашто матуранти кваре успех
У истраживању 2003. и 2007. године из Србије су учествовали мали матуранти, а 2011. и 2015. ђаци четвртог разреда. Др Николета Гутвајн је рекла да је у плану да Србија учествује и у следећем ТИМСС истраживању 2019. године и да ће први пут бити обухваћени ђаци и четвртог и осмог разреда, што ће нам дати најбољу слику о томе зашто ученици падну са резултатима док стигну до матуре.И док су четвртаци два пута заредом изнад просека, осмаци су оба пута били испод. Примера ради, 2007. године матуранти су у области математике имали 486 поена, а из природних наука 470. Просек ТИМСС скале је 500 поена.

На конференцији за новинаре у Влади Србије Анамарија Вичек, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, објаснила је да се у истом тренутку објављују резултати у свим земљама у којима је рађено истраживање, као и да су они битни показатељи због реформе на којој раде просветне власти.

По речима др Николете Гутвајн, директорке Института за педагошка истраживања, у ТИМСС-у је учествовало 580.000 ученика широм планете, укључујући и 4.036 ученика (и исто толико родитеља) из 160 основних школа у Србији. Реч је о међународном пројекту испитивања знања ученика четвртог и осмог разреда из математике и природних наука, који се спроводи сваке четири године – од 1995. Србији је ово четврто учешће од 2003.

Наши ученици су постигли бољи резултат у области природних наука – 525 поена, а првопласирани Сингапур има 590. То нас сврстава у ред земаља попут Канаде, Немачке и Данске, а испод нас су остали Аустралија, Северна Ирска (која је рецимо шеста из математике), Шпанија, Холандија, Италија, Белгија, Португалија, Нови Зеланд, Француска, Турска. Русија је четврта са 567 бодова, САД имају 546, Словенија 543, Хрватска 533, а последњи је Кувајт са 337 бодова.

Из математике српски четвртаци су постигли 518 поена, у рангу Шведске, Словеније, Немачке. Бољи смо од Аустралије, Канаде, Италије, Шпаније, Хрватске, Новог Зеланда, Француске… Први је Сингапур са 618 бодова, Финска има 535 поена колико и Пољска, а последњи је поново Кувајт са 353. На представљању истраживања чуо се и занимљив податак да се наши ђаци плаше математике и да смо у врху Европе по анксиозности када је овај предмет у питању.

– Ови резултати нас сврставају у ранг свих околних развијених земаља. То значи да имамо децу и учитеље који могу да стану у ред са вршњацима и колегама из богатијих, западних земаља. Ово је показатељ да се у Србији ради добро, али и да неке ствари морамо да мењамо у периоду од петог до осмог разреда – рекла је Весна Недељковић, помоћник министра за предшколско и основно образовање и васпитањe.

Оно на чему је такође потребно радити јесте да се повећа проценат најбољих ученика из математике и природних наука, као и да се повећа проценат оних који савладају само основе програма. Примера ради, у Сингапуру и Хонгконгу, готово читава генерација (99–100 одсто) савладава основе математике, док је знање половине ђака на напредном нивоу. У Србији „напредних” има осам одсто у природним наука и 10 одсто у математици, а оних најлошијих од седам до девет одсто.

Ивана Јакшић је у име националног тима који је спровео ово истраживање дала мало више детаља: у Србији су учествовали ђаци из малих и великих школа, издвојених одељења, градских и руралних подручја, а уз тестове са ученицима, испитивани су и директори школа, наставници и први пут – родитељи.

– У односу на претходно истраживање, наши ђаци су се у природним наукама поправили када је у питању жива природа (биологија), док су код математике бољи у приказу и примени података. Јасно је да још има простора за напредовање и да утврдимо зашто је разлика између ученика из Сингапура и његовог вршњака из Србије 100 поена – рекла је Јакшићева.

На питање „Политике” како се објашњавају бољи резултати у односу на претходно истраживање – да ли то значи да је ова генерација боља или су учитељи више радили са ђацима, речено је да наставницима јесте указано шта би требало више да раде са ученицима, односно да промене начин рада и предавања.

Истраживачи су ТИМСС искористили и да испитају шта је то што утиче на ученичка постигнућа и добили изненађујућ резултат: 85 одсто зависи од онога што ђаци донесу у школу (из породице и вртића), а 15 одсто утиче сама школа.

По објашњењу Иване Јакшић, утврђено је да боље резултате постижу ђаци који су прошли припремни предшколски програм, који су пре поласка у први разред знали да пишу, читају, рачунају, ђаци чији су родитељи високог образовног нивоа и вишег социјалног и економског статуса (деца имају своју собу, свој радни сто, свој компјутер...).

С друге стране, на основу изјава директора, закључено је да на бољи ученички успех утиче школска средина у којој нема ремећење наставе, у којој нема неоправданих изостанака, нема дисциплинских проблема, у којима се гаји позитиван став према математици, у којима се наставници више ангажују на часу, интересантније предају….

Сви ови резултати указали су на потребу усмеравања на што раније учење, као и на развијање позитивних уверења о математици. Министарство просвете, чуло се на конференцији, почеће пилотирање нових предшколских програма, како би се 2017/2018. спровео нови програм за предшколски узраст.


Коментари5
7dac1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
Mislite: najbolje NABUBALI. Kod nas su knjige za osnovnu školu "skraćeni kursevi s fakilteta". Principski pogrešno. Nije primereno uzrastu dece. Zna se tačno šta deca u kom uzrastu mogu da "prihvate, prerade, usvoje"! Naša deca zato iz osnovne i srednje škole izlaze sa "bulačkom maticom mišljenja". Bubanje u doba beskonačnih biblioteka elektronskog znanja, potpuni apsurd. Uradite ozbiljne studije o tome našta liče brucoši (i opstali sudenti) tj. da li su uopšte sposobni za studije: samostalni rad, apstraktno i simboličko zaključivanje, kritičko mišljenje, popravljanje grešaka....? Videćete da velika većina nije sposobna za studije.... Država im daje lažne diplome, to se odavno ne može sakriti, ostali smo bez kritične mase intelektualaca i srednje klase njihovo meso zauzima turbo-sega-mega pink patriJote!
jao..
Molim Vas, da li ste videli kako ta istraživanja izgledaju? Niste naravno, jer se vidi da ne znate o čemu pričate. Primera radi, dosta zadataka iz matematike na ovom istraživanju se radi na proceni, procena ne može da se 'nabuba' već se razvija. TIMSS istraživanja ispituju koliko deca znaju da primene naučeno gradivo u realnim situacijama. Realne situacije ne mogu da se uče napamet. Molim Vas nemojte pričati o onome što ne znate i plus smanjivati uspeh naših učenika. Ovo je lepa vest.
Препоручујем 3
u obrazovanju je spas
85 одсто зависи од онога што ђаци донесу у школу (из породице и вртића), а 15 одсто утиче сама школа (...) утврђено је да боље резултате постижу ђаци који су прошли припремни предшколски програм, који су пре поласка у први разред знали да пишу, читају, рачунају... Pa ako je tako, onda tu nesto nije u redu. Onda ovi rezultati uopste nisu relevantni, odnosno stvaraju laznu sliku o kvalitetu naseg skolstva. U mnogim zemljama deca ne znaju ni da citaju ni da pisu ni da racunaju pre polaska u skolu. Cak se i insistira na tome. To znaci da su oni u samom startu u zaostatku u odnosu na nasu decu. Dobar rezultat u ovom istrazivanju je zapravo uspeh roditelja koji rade sa decom, a ne uspeh skolstva.
Sandra Gucijan
ZA SLOBODANA I VAS: Narednih dana objavicemo kao posebno ovo dodatno istrazivanje o tome sta utice na ucenicka postignuca, sa svim detaljima. Nije bilo mesta u ovom prvom tekstu gde su ipak bili najvazniji rezultati TIMSSA. Tada ce i "salata" kako kazete, biti jasnija. Hvala na komentarima i citajte nas i dalje.
Препоручујем 6
Slobodan
Ne možete tako pojednostavljeno komentarisati i vršiti selekciju ovih čudnih nalaza koji su po meni ovde predstavljeni u vidu salate. Statistika i podaci su čudo, a još veće čudo je njihova interpretacija. Meni nije jasno, a možda ni ostalima (možda to tako i treba da bude da bi bilo zanimljivije), da ali su te brojke koje se navode 85+15 rezultat procene roditelja, ili nastavnika, ili dece, ili samih istraživača? Ukazujem da na razvoj pojedinca utiču tri faktora: 1. Nasledje (genetika), 2. sredina ili uslovi za život, 3. aktivnosti pojedinca ili učenje. Još nije precizno utvrđen odnos ova tri faktora, pa bi ove rezultate koje treba detaljine ispitivati i diskutovati o njima na naučnom osnovu, a ne ovako.
Препоручујем 13

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља