среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17
ЗАБОРАВЉЕНА ИСТОРИЈА СПОМЕНИКА ВЕЛИКОГ РАТА

Плоче са Немачког војног гробља бачене у шипражје

На војном гробљу на Бановом брду сахрањено 2.600 немачких и 36 српских војника, погинулих у одбрани Београда
Аутор: Бранко Богдановић, Бојан Билбијачетвртак, 01.12.2016. у 10:10
Немачко војно гробље на Бановом брду 1917. године (Фото: из личне архиве)

На захтев заповедника здружених снага Централних сила које су извршиле инвазију на Србију Аугуста фон Мекензена, а у договору са Одељењем за војна гробља бр. 9 аустроугарске Врховне команде и немачким (пруским) Министарством рата, одлучено је да се изградња гробља немачким војницима изгинулим током заузимања Београда у октобру 1915. и током кампање у Србији до краја новембра исте године препусти начелнику аустроугарског 9. одељења, генерал-мајору Едуарду Хенткеу, односно етапној команди Мостобрана Београд. При томе, Аустријанци су били обавезни да се приликом изградње гробља на Бановом брду придржавају немачких упутстава о изградњи војних меморијала и нацрта из књиге „Војнички гробови и ратни споменици”.

Хентке је израду пројекта оба кенотафа (XXII резервном корпусу и 208. резервном пешадијском пуку) и меморијалне полукружне клупе препустио Војнограђевинском одељењу Мостобрана Београд, које је пројектовање и извођење радова поверило резервном капетану аустроугарске заједничке војске вајару Оскару Тарјану. Партерно уређење терена са распоредом споменика немачким војницима из састава од 201. до 208. пешадијског пука и војника српског 7. пешадијског пука II позива извео је пруски поручник Хајнрих Шулц.

Према немачким подацима, на гробљу је укупно било сахрањено 2.600 немачких и 36 српских војника. На почетку сваке парцеле налазио се камени обелиск – кенотаф са натписом пука из кога су сахрањени војници. Изградња гробља започета је почетком децембра 1915, у време док је дужност заповедника Команде мостобрана Београд обављао Александар Кухинка, а завршена је почетком децембра 1916, под заповедништвом Адријана Вибера.

Споменици су изграђени од венчачког мермера, на чему су Аустријанци посебно инсистирали. Непосредно након улаза на гробље, Немци су на истом простору сахранили и 36 српских бораца 4. батаљона 7. пешадијског пука другог позива, погинулих на положајима на Бановом брду. Овај део је чинило засебно српско војничко гробље, на коме је сваки гроб имао своју плочу са урезаним именима и основним подацима. На почетку српског гробља постављен је камени квадар са крстом и натписом на српском и немачком језику „Овде почивају српски јунаци 1915”.

Читав комплекс је у изворном стању било ограђен бодљикавом жицом, а на главном улазу налазила се двокрилна дрвена капија са бочним стубовима у облику кула, као и табла са немачким натписом „Немачко гробље хероја XXII резервног корпуса”. Камени стубови на улазу са урезаним натписом на немачком „Гробље немачких јунака 1915” израђени су приликом реконструкције гробља, између два рата.

На свечаности организованој на Бановом брду, 3. децембра 1916, командант XXII немачког резервног корпуса, генерал Еуген фон Фалкенхајн предао је гробље „на чување” војном гувернеру Србије Адолфу Фрајхеру фон Ремену. Опело на гробљу одржали су католички војни свештеник Ђерђ Пехтл и протестантски виши војни сениор Алојз Вагнер, док је војни оркестар свирао Шопенов „Посмртни марш”. Плоча артиљеријског поручника Ханса Милера указује да су на Бановом брду немачки војници, вероватно преминули у београдским болницама, сахрањивани све до 1918. године.

После Првог светског рата гробље је једно време било запуштено. Посмртни остаци 18 српских војника су ексхумирани 18. новембра 1928. и пренети у новоподигнуту спомен-костурницу на Калемегдану, а 18 гробова је остављено у оквиру Немачког војног гробља. На инсистирање немачке мањине у Југославији и залагањем немачких посланика, почев од Франца Олсхаусена, па до Виктора фон Херена, гробље је обновљено, редовно одржавано, а на њему су сваке године одржавани помени погинулим војницима. Сам фон Херен је 1937. одликован орденом Светог Саве III реда.

Током окупације 1941–1944. гробље је проширено новом парцелом димензија 200 x 250 метара, на којој је сахрањено око 2.000 немачких војника палих у Другом светском рату. Нажалост, после Другог светског рата све надгробне плоче су уклоњене. Неке од њих, укључујући и оне српских бораца, побацане су у оближње шипражје. Сачувани су само кенотафи XXII корпусу, 208. немачком пуку, српским војницима и – „Мекензенова” клупа.

(Током наредне године Медија центар „Одбрана” издаје књигу војног историчара и сарадника „Политике” Бранка Богдановића – „Заборављени и нестали”. У студији је обрађена судбина заборављених и уништених споменика српским, руским, француским, али и непријатељским војницима палим током Великог рата)


Коментари20
a5cec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sremac
Слажем се. Дубоке су девијације у Срба. Једна од последица тзв демократије је да свака шуша мисли да има право нешто да каже. Проблем на оваквим порталима је и синдром тзв гласне маргиналне мањине која је уз то и невероватно примитивна и онда се добија утисак да они представљају већину.
Goran
Ovo je slika primitivizma u Srbiji. Nažalost, takav je najveći deo "naroda". Neki pitaju zašto piše "heroji", zato što se u nemačkom za sve poginule vojnike kaže "Helden" - "junaci, heroji", jer su poginuli u borbi. Daleko ste vi od civilizacije i od normalnog. U Rusiji postoje nemačka vojnička groblja iz oba rata koja se neguju i čuvaju. Srbija ne odvaja ni za svoja vojnička groblja u samoj Srbiji, pogledajte kako izgledaju "normalna" groblja, kako izgledaju groblja u Makedoniji. Sramota nada sramotama. Nije ni čudo što ste tu gde ste i što vas niko u Evropi više ne želi pored sebe.
Dijaspora Banacanin
Seljober!sram te bilo pojedinih mrtvaca bez da znas njihova tragicnu udbinu okarakt.kao fasisti Zar 'su svi Srbi koji su pali bili Cetnici ili komunisti Partisani koji su masovno ubijali klali neduznih civili ?Naravno da nisu!Ti nemas repekt in pred mrtvima,bednice!ako vec morate "da cenzurirate"(A nije ratno stanje!j)onda postedite nas od ovakvih "seljobera &Co)I Primitivizam mora imati svoju granicu!
dijaspora Banacanin
U civilizovanom svetu vele:o mrtvima ljepo ili nista!Nekim komentatorima ljud,dostojanjstvo nepoznat.pojam! U Vecim ratovima su ginuli neduzni ljudi silom mobilizirani a zlocinci na vreme brisali oni slabo imaju grobova bilo gde u tudjini!
Demos Cratein
Hrišćanski je pokopati i okupatorskog vojnika i zlocinca ali ne treba napisati na ploči da je heroj. Oni su bili samo Hitlerovi heroji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља