уторак, 21.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16

Докле иду овлашћења агенција за обезбеђење

Од око 50.000 радника обезбеђења и 300 фирми, лиценце да може да се бави пословима приватног обезбеђења добило је седам одсто фирми и исто толико радника
Аутор: Данијела Вукосављевићчетвртак, 01.12.2016. у 09:15
Зграде државних органа поред полиције обезбеђују и припадници приватног обезбеђења (Фото Драган Јевремовић)

Зграде државних органа поред полиције обезбеђују и припадници приватног обезбеђења са којима надлежни имају уговоре. Седиште владе у Немањиној 11, зграде већине министарстава, владиних канцеларија и државних служби обезбеђују приватне агенције „Добергард” д. о. о., „Г4С секјур солушнс”, „Секјуритас срвисис” и „Интер сејф бизнис”, показују подаци Управе за заједничке послове републичких органа. Оне су тај посао добиле путем јавног тендера прошле године.

Радницима приватног обезбеђења, између осталог, доступни су лични подаци посетилаца државних служби и органа, записи камера са видео-надзора. У томе Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, не види ништа спорно. Он за „Политику” каже да су надлежности и овлашћења припадника приватног обезбеђења регулисана законом који је усвојила скупштина.

„Они су по Закону о приватном обезбеђењу овлашћени да обављају видео-надзор. Начелно, то је питање решила Скупштина Србије усвајањем закона, када је битан сегмент обезбеђења поверила приватном сектору. То није ништа оригинално, свугде у свету је то добар пут да се релаксира државни апарат како би се бавио важнијим стварима” , указао је повереник напомињући да то ипак превазилази оквире његових надлежности.

Шабић је, подсетимо, у више наврата критиковао што приватно обезбеђење задржава лична документа грађана, а на то према закону, каже повереник, нема право. Ову критику је повереник својевремено упутио и на рачун МУП-а, што је резултирало тиме да полиција заиста више не задржава документа грађана при уласку посетилаца у зграде које обезбеђују њени припадници.

Према подацима Управе за заједничке послове републичких органа, „Добергард” обезбеђује Немањину 11 у којој се налазе кабинет премијера Александра Вучића и његових најближих сарадника Ивице Дачића, првог потпредседника владе и министра спољних послова, Зоране Михајловић, потпредседнице владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Ту си и канцеларије Генералног секретаријата владе, Канцеларија за сарадњу са медијима.

На чување припадницима ове агенције поверена је и зграда у Немањиној од броја 22 до 26 у којој су, између осталог, смештена министарства пољопривреде, правде, здравља, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, просвете, рада и запошљавања. Ту се налазе и просторије Републичког јавног тужилаштва и Канцеларија савета за националну безбедност. „Добергарду” су поверене и просторије Управе царина, Управе ветерине, Управе за игре на срећу, тржишне и туристичке инспекције у Омладинских бригада 1.

Дирекцију за водне путеве, министарства финансија, привреде, државне управе и локалне самоуправе, Заштитника грађана, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Уставни суд и Комесаријат за избеглице обезбеђују припадници агенције „Г4С секјур солушнс”.

„Секјуритас срвисис” је задужен за обезбеђење објеката Агенције за просторно планирање, Фонда за заштиту животне средине, Управе за дуван Министарства финансија, Инспектората за рад и Републичког завода за статистику.

„Интер сејф бизнис”, обезбеђује службене станове у Будимској 10, Правосудну академију, Управу за безбедност и здравље на раду, виле у Ужичкој 28 и 21.

„Сви запослени радници имају одговарајуће лиценце за послове које обављају у складу са условима који су били наведени у поступку јавне набавке. Сви објекти имају обезбеђење и довољан број радника”, наводе за „Политику” из Управе за заједничке послове републичких органа.

Држава није јасно подвукла црту и рекла шта приватно обезбеђење може, а шта не, сматра Предраг Петровић извршни директор Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП). Он наводи да је приватно обезбеђење почело да чува и критичну инфраструктуру.

– „Ђердап” обезбеђују „Г4С секјуритас”, „Ђердап услуге” и „Вип секјурити”. Проблем је што нису одређене границе и посебни критеријуми и услови за људе из фирми који хоће да обезбеђују важне објекте, већ уместо тога важе општи критеријуми на тендерима – сматра Петровић.

Три године је, подсетимо, прошло од када је у новембру 2013. године усвојен Закон о приватном обезбеђењу. Самим тим што је под своје окриље требало да стави армију од око 50.000 радника обезбеђења и 300 фирми, од закона који је претходно годинама припреман очекивало се много. Међутим, лиценце да може да се бави овим послом добило је тек седам одсто предузећа и исто толико радника који су прошли обуку, а рок истиче 1. јануара 2017. године.

Али не само да је мали број фирми и радника лиценциран, већ још важније – квалитет обука је слаб, што значи да нема ништа ни од очекиване професионализације приватног обезбеђења, сматра Предраг Петровић. Он у студији „Анатомија пропалог лиценцирања приватног обезбеђења” наводи да је МУП до 25. октобра ове године издао лиценце за рад само 21 фирми и 3.570 радника обезбеђења, а стручни испит пред комисијом МУП-а положило је 9.580 кандидата. Лиценцирање, указује Петровић, успорава безбедносна провера, која траје дуго, а без ње није могуће добити лиценцу за радника обезбеђења.

Осим тога, неколико истраживача БЦБП-а је раније током ове године прошло обуку за раднике приватног обезбеђења и добило лиценце за бављење овим послом, након чега је настала Петровићева студија.

Закључци овог истраживања су између осталог, да програм није могуће проћи за 18 дана и да се учи доста градива које радницима неће бити од користи. Такође, главни нагласак на обукама, предавачи стављају на овлашћења која радници обезбеђења имају. Недостају примери из праксе, као и бројне могуће спорне ситуације и „сиве зоне” које постоје или могу настати у пракси. Чак ни часови самоодбране, наводи Петровић, нису практични, јер за то нема довољно времена.


Коментари11
4e6ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Модни крик?
Како су законом уведене, тако изменама закона треба укинути приватне фирме за обезбеђење. Онда, лепо, нека свака установа, односно правно лице, у складу са својим потребама, запошљава директно раднике обезбеђења, и нека им омогући полагање стручног испита испред комисије коју би формирао МУП и (или) Војск Србије, и то бесплатно. Боље је да пар стотина садашњих власника агенција за обезбеђење остане без својих не малих профита, него да се у овој области ствара све већи и већи хаос, као и потенцијални проблеми...
Ekonomski najpovoljnija ponuda
Koliko su naručioci spremni da plate za obezbeđenje, toliki kvalitet i dobiju.
Сава Прокоповић из 11353 Ритопека, ПАК 154207
Ми не подржавамо приватизацију васколике безбедности и одбране.
Slobodan Jovanović
Tekst koji je napisao Miloš je u potpunosti tačan, na žalost. Radio doživeo sav kriminal u poslu. Prava zaposlenih ? Kvalifikacije ? Obuka... Haos uglavnom haos.
Miloš
Dobergard je dobio tendere i za mnoge druge javne ustanove, koje nisu navedene u tekstu. A sa druge strane, radnici koji su kod njih zaposleni rade skoro isključivo na određeno vreme, pa im se nakon isteka dozvoljenog roka za rad na određeno, radna knjižica prebacuje u povezano preduzeće gde nastavljaju da rade na određeno, I time izgravaju smisao zakona. Takođe, troškove licenciranja plaćaju sami radnici, što iznosi oko 30.000 din, od plate koja iznosi 20.000 din. Plate se isplaćuju u kovertama, bez obračunskih listića, bez para za prevoz ili topli obrok, bez plaćenog odmora, po formuli minimalna cena sata x broj radnih sati = 18-20.000. Od radnika se očekuje da budu visoko profesionalni, savesni, da umeju da rukuju oružjem iako nemaju ovlašćenje za njegovo korišćenje, legitimišu stranke u toku dana i čuvaju objekte tokom noći. I takve firme i takvi radnici čuvaju najvažnije državne objekte i ličnosti? Kakav zakon, kakve obuke, kakvi bakrači...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља