субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Уставна икебана

Сврха уставног суда је да се одупре неуставним мерама законодавне, извршне и судске власти. У супротном је његова сврха декоративно-орнаментне природе
Аутор: Владимир Тодорићчетвртак, 01.12.2016. у 08:15
Душан Лудвиг

Реч ,,устав” је изворна српска реч која означава највиши правни акт. Док се скоро свуда другде користи израз који подразумева устројство (constitutio, constitution), наш израз говори о средству којим се заУСТАВља самовоља и бахатост владара, тј. власти. То је био и захтев Милетине буне изнедривши Сретењски устав који је својим кратким веком од 55 дана наговестио скромне домете владавине права у Србији. Наиме, од 1835. године све наше државе су имале укупно 11 устава са просечним трајањем од 16 година. Како смо 8. новембра обележили деценију од ступања на снагу последњег Устава, сва је прилика да он неће досегнути поменути просек, с обзиром на различите притиске и тежње за његовом променом.

Уставни суд Србије (УСС) је институција од необичне важности, а о њему и његовом начину рада јавност мало зна. Његова улога је једноставна – да штити Устав. То ради тако што укида неуставне законе (и незаконите уредбе) и штити грађане којима су уставна права повређена. Без њега би устав био мртво слово на папиру и не би у реалности постојало било шта што би ограничавало самовољу појединца или политичке партије. У том погледу ми немамо историју с којом бисмо се поносили. У периоду 1963–1991. Уставни суд је укупно донео осам одлука у погледу неуставности, док је деведесетих био заузет помагањем режиму да покраде изборе. Сврха уставног суда је да се одупре неуставним мерама законодавне, извршне и судске власти. У супротном је његова сврха декоративно-орнаментне природе. Зато треба анализирати битне примере из досадашње праксе.

У време ванредног стања, после атентата на премијера Ђинђића, изгласан је Закон о начину и поступку промене Устава по коме је за промену Устава из 1990. била потребна обична већина, како посланика, тако и уписаних бирача на референдуму. Можемо причати о томе да ли је такав закон оправдан због ригидности процедуре промене, али је било јасно као дан да је такав закон неуставан. Тада се одмах ДСС обратио УСС-у који је ,,мудро” сачекао крај ванредног стања, изборе крајем 2003. године, затим и нову владу па је у марту 2004. укинуо поменути закон.

Лакрдија од реформе правосуђа, тј. реизбора судија и тужилаца, имала је своја два чина пред УСС-ом: први до јула 2012. када је суд у децембру 2011. одбацио иницијативе неизабраних судија и потврдио реизбор, и други после јула 2012, уочи формирања нове владе, када је, скочивши себи у уста, усвојио жалбе више од 300 неизабраних судија и вратио их на посао. Даље, УСС је у децембру 2013, када је бивша власт више боравила у притвору него у политици, поништио Статут Војводине поводом предлога ДСС-а и НС-а у децембру 2009, значи после четири године његове примене.

Такође, УСС је донео тешко објашњиву одлуку о ненадлежности над ,,Бриселским споразумом” јер је то, како је рекао, ,,политички акт”, иако је јасно да производи права и обавезе, како за грађане, тако и за државу. Одлука је донета у децембру 2014, што је јако тешко повезати са претходном одлуком из фебруара исте године којом је поништена Уредба о катастру за Косово која је настала на основу ,,Бриселског споразума”. Тада се суд огласио надлежним. Ово резоновање је немогуће објаснити логички и правно, али јесте бихевиоралистички.

Тако би се могле објаснити разлике у приступу суда из јуна 2011. и 2012. када су забрањиване организације ,,Национални строј” и ,,Образ” са одлуком из новембра 2012. када је одбијен захтев за забраном ,,Наши” и ,,СНП 1389” због објављивања списка 30 највећих ,,србомрзаца”. Не треба заборавити ни одлуку о томе да влада није прекршила право на имовину грађана када је смањивала пензије. На страну то што су други европски уставни судови пресудили другачије, образложење нашег суда ући ће у анале – њиме се економски приоритети владе стављају изнад уставних начела.

Било је и добрих одлука, без обзира колико су биле закаснеле, попут оне о неуставности Закона о информисању или оне о томе да је власт прекршила Устав забранивши ,,Параду поноса” у 2009. години. Има још примера, наравно, али скоро увек постоји значајно кашњење. Укратко, чини се да се Уставни суд супротставља самовољи власти само под условом да је она бивша, а ако то ради за њеног ,,вакта” онда пажљиво бира своје битке. Иако јесте претрпан случајевима, понекад зачуђује његова експедитивност, као скоро када је укинуо одредбе Статута Адвокатске коморе Београда на основу жалбе од пре само месец дана, док се још није огласио око иницијативе за уставност Закона о нотарима, предате октобра 2014.

Овакав политичко-калкулантски Уставни суд није потребан Србији. Шта мењати? Прво се мора укинути могућност другог мандата уставних судија. Они се не смеју улагивати власти зарад добијања другог деветогодишњег мандата. Решење је или доживотни мандат или мандат без реизбора. Такође, морају се установити јасни рокови за поступање суда јер без рокова нема ефикасне заштите уставности. Зашто нам треба храбрији уставни суд? Уколико га упоредимо са ,,псом чуваром” (watchdog), онда он треба да лаје и уједа сваког ко напада његовог газду (грађане). Мала је вајда од кера који само на мртвог вука лаје.

Центар за нову политику, адвокат


Коментари9
1acd0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mihajlo
"То ради тако што укида неуставне законе (и незаконите уредбе) и штити грађане којима су уставна права повређена." Овде недостаје само једна веома битна чињеница. Одлуке Уставног суда немају ретроактивно дејство. На пример, Влада донесе закон који је противан Уставу. Поднесе се захтев да Уставни суд прогласи закон неуставним. Та процедура траје годину-две. За сво то време закон је на снази и примењује се. Након две године, Уставни суд прогласи закон неуставним, што значи да су све његове одредбе ништаве, али та одлука важи само за убудуће!!! Све што је до тада учињено по том неуставном закону остаје тако, нема враћања, иако је све било противуставно!!! Тако да Влада има механизам да заобиђе Устав када јој то одговара. И зато смо ту где смо.
Vladan - vladavina nežnošću
Odličan tekst! Čudno je kako su stanje u Ustavnom Sudu i opšte stanje u srpskom društvu u nekoj čudnoj vezi, kao da se jedno u drugom reflektuju (ogledaju). Ne znam samo da li je stanje u društvu POSLEDICA stanja u Ustavnom sudu, ili je stanje u društvu UZROK stanja u Ustavnom sudu... A da pripitamo starlete iz diplomatije? Možda one znaju!
Бојан
Свака реч на месту. Питање је зашто оваквих чланака није било раније? Мада одбрана Уставног суда на овакве аргументоване примедбе ће бити врло једноставна - прогласиће овај чланак нападом на независност Уставног суда. Интегритет, достојанство, морал, професионална етика - све то недостаје у Уставном суду а и уопште у друштву. Сви аргументи наведени у чланку говоре о томе у каквом нам је стању држава и подсећа на већ одавно велику забринутост грађана за своја права. Можда би нам свима било лакше да живимо у некој афричкој банана републици. Стање би остало непромењено - својевоља власти али барем нас не би нико правио блесавим привидом да постоје институције које бране права грађана.
Rajkovic Nenad
Jasno je kao dan da mi u našoj zemlji sudstvo nemamo, u stvari nemamo prava! Zadnji pasus..sve rekao.
Milos N.
Odlicna tema kao i prakticna inicijativa. Bez efikasnog Ustavnog suda sa potpunim strucno-pravnickim integritetom, ceo nas predstavnicki sistem sa sistemom podele vlasti bice nista drugo do najobicnija kamuflaza za razne neuravnotezene vlastodrsce da svoju samovolju prikazuju kao pravo. Bojim se samo da mere koje predlaze autor (uvodjenje roka za odlucivanje i dozivotni mandat ili mandat bez reizbora), s obzirom na razmere opste korupcije uopste nisu dovoljne. Pre bilo kakvih prakticnih predloga trebalo bi najpre izvrsiti jednu temeljnu analizu odnosa izvrsne vlasti prema ustavnom sudu a koji obuhvata razlicite metode pritiska i korumpiranja koje ovoj stoje na raspolaganju, i koje praktikuje u cilju nezakonitog uticaja na njegovo odlucivanje. Tek nakon toga, posto budemo znali sa kakvim tacno problemima imamo posla, moci cemo da razmisljamo o prakticnim resenjima. Dotle, svako krpljenje bice kao inace krpljenje u mraku osudjeno na propast. I samovolja i korupcija veoma su fleksibilne.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља