четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Тужилаштвима недостаје 114 тужилаца

Заменик тужиоца у основном тужилаштву има у просеку 1.197 предмета у раду, у вишем 494, а у апелационом 312
Аутор: Мирослава Дерикоњићсреда, 30.11.2016. у 22:00

Само неколико дана пошто је положио заклетву пред председницом парламента и тиме постао заменик тужиоца у основном београдском тужилаштву, један од „новопечених” тужилаца задужио је око 1.000 предмета. Међу њима је био поприличан број оних које његове колеге зову „коскама” или „сложеним” и од којих су, правдајући се различитим разлозима, и искуснији заменици тужиоца „дизали руке”...

Прво његово дежурство било је „паклено”. Требало је да саслуша шест особа против којих је полиција поднела кривичне пријаве, а након тога да утврди има ли основа да суду предложи да им се одреди притвор. Уз све то, највећи део времена радио је без записничара, па је већину донетих решења, предлога, исказа, углавном куцао сам...

Са оваквим проблемима суочили су се и готово сви новоизабрани заменици тужиоца, а пре њих и њихове старије колеге. Већина заменика тужилаца, признаје да им је енормно велики број предмета које имају у раду највећи проблем... А, он би, у знатној мери био решен, да у тужилаштвима широм наше земље ради онолико тужилаца колико је систематизацијом предвиђено.

Анализа потребног броја заменика јавних тужилаца у Србији, коју је урадила радна група Државног већа тужилаца (ДВТ), показује да у српским тужилаштвима тренутно, према утврђеној систематизацији, недостаје 114 заменика тужиоца. Највише у основним – 71.

„Ступањем на снагу новог ЗКП-а, у октобру 2013. године и преношењем целокупног поступка истраге у надлежност јавног тужилаштва, обим посла тужилаца знатно је повећан. Већ на самом почетку примене закона, било је јасно да је обим посла несавладив, упркос максималном улагању напора, нарочито у основним јавним тужилаштвима. Посебан проблем представљао је велики број незавршених истрага које су из судова враћене у тужилаштва, чиме је и број предмета у већини тужилаштава повећан готово два пута. Тако је у основна тужилаштва пренето више од 38.000 предмета. Повећан обим посла и повећање броја предмета није било праћено изменом систематизације броја тужилаца”, наводи се у анализи.

Посебно је забрињавајућа чињеница да је, упозорава се у документу, највећи проценат непопуњених места у основним тужилаштвима која су и највише оптерећена приливом предмета, као и да је од постојећих заменика јавних тужилаца њих 33 упућено на рад у друга тужилаштва на дужи временски период. Иако не раде у тужилаштвима у којима су изабрани на функцију, њихово место се не приказује као упражњено.

„Заменици тужиоца у основним тужилаштвима просечно у раду имају 1.197 предмета, у вишим 494, а у апелационим – 312. Уколико би се број тужилаца повећао, односно била попуњена систематизација, просечан број предмета по заменику тужиоца био би мањи: у основним би то било 860, у вишим 415, а у апелационим 249”, пише у документу радне групе ДВТ.

Проблем у раду тужилаштава представља и неједнака оптерећеност заменика, па тако они у појединим тужилаштвима раде и до десет пута више предмета од других, што се одражава на квалитет њиховог рада. Ово, такође, у великој мери утиче и на доступност грађана правди, јер превелик број предмета доводи до дугог трајања поступка, а тиме и до повреде права на суђење у разумном року.

Осим тога, овакав систем изразито неравномерне расподеле, директно утиче и на негативну селекцију приликом оцењивања рада заменика јавног тужиоца, будући да се према постојећим правилима квалитет рада мери бројем урађених одлука у односу на број примљених предмета.

Применом ових мерила, на пример, заменик тужиоца који има 500 предмета у раду и реши их све, добиће оцену „изузетно успешно”, а заменик тужиоца који има 1.500 предмета у раду и реши мање од 60 одсто, добиће оцену „не задовољава”, при чему је први решио 500 предмета, а други око 900.

Горан Илић, члан ДВТ-а и председник Удружења тужилаца и заменика тужилаца, каже за „Политику” да је анализа коју је урадила радна група највишег тужилачког тела, прецизно утврдила стање у српским тужилаштвима а, пре свега, указала на недостатак довољног број људи.

– Не недостају само тужиоци и заменици, већ нема довољно ни правосудних службеника. Такође, проблем је и што одређени број тужилаштава нема адекватне просторије за рад. Тужилаштва немају ни довољно материјалних средстава, с обзиром на то да се она која су раније била предвиђена за истраге и која су преношена судовима за ту намену, сада не преносе тужилаштву, иако је нови ЗКП поскупео истражни поступак. Што пре би, према постојећој систематизацији, требало попунити упражњена места, али и изабрати тужиоце у тужилаштвима којима тренутно руководе вршиоци функција. Када се све то уради, требало би направити анализу стварних потреба према новом ЗКП-у – каже Илић.


Коментари9
67476
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neša (Glodur)
Pravosuđe je uništeno Reformom pravosuđa 2009. godine kada su infiltrirani nestručni kadrovi, a ona je posledica Petooktobarskih promena. Od tada je sve u rasulu i nema naznaka oporavka, jer je ceo Sistem napadnut sa svih strana i interesa. Srbiju čereče šakali. Kraj sledi na proleće posle izbora na svim nivoima.
Petar Đorđević
Да ли ће неко икада истражити каква је ситуација у Државном правобранилаштву? По броју и (не)квалитету кадрова и рада, те по броју предмета у раду и приливу нових предмета, у Државном правобранилаштву је ситуација неупоредиво тежа него у јавним тужилаштвима. А то никога не интересује.
Григорије
У Државном правобранилаштву је од времена "демократских промена" (Од 1990. године - вишепартијски систем) настао велики проблем са укидањем друштвене својине и настојањима новокомпонованих богаташа комуњарске власти да до тада опљачкано а некажњено сада преведу у приватну својину и да, сагласно позицијама у структурама власти "својих људи" наставе са пљачкашком приватизацијом. За неупућене, довољно је погледати документарни снимак разговора Ђинђића и Шешеља у 1998. годинеи, где Шешељ каже Ђинђићу:" Шта ти хоћеш од црвено-црне коалиције сада. Па ми смо морали да вратимо све на нулу, а до сада смо извршили 60% приватизације" Пошто је до данас уништено 90% приватизованих предузећа, сада је на реду власништво на ЗЕМЉИ, а ту је настао проблем око титулара својине на земљишту и ту је настао прави рат. Државно правобранилаштво, заједно са катастрима и новоуведеним нотарима, који су задужени да упишу у јавне књиге опљачкано у области некретнина не могу од Срба, тако лако да одузму земљу.
Препоручујем 3
Ne hvali
Ne hvali ni jedan a ne 114. Prvo ovi sadasnji da odrade plate pa da vidimo da li treba da ih placamo uopste. Njihov dosadasnji nerad je dokaz korupcije. Sta su tuzioci do sada preduzeli prvenstveno da zastite Ustav i zakone drzave Srbije. Nista, bas nista. Niko nije ni pokusao. Kada pocnu da rade treba im dati veca ovlastenja, oduzimanje politickoga imuniteta ukljucujuci i predsednika i premijera a svaki posteni politicar prihvatio bi takav zakon. Tuzioce bi birali gradjani, a ne stranka na vlasti kako bi se izbeglo zlocinacko udruzivanje i to o trosku gradjana. Demokratske promene ili dosadasnja komunisticka praksa.
Григорије
Српски комунисти наглашавају две чињенице: 1. Часни људи који су завршили студије на правном факултету, не желе да буду на овој дужности зато што политика и безбедност манипулишу са људима који треба да раде овај посао непристрасно и по закону, тако да досадашња привилегија да их нико кривично неће гонити за њихова извршена кривична дела у име "виших циљева" више није привлачна и 2. То су, уједно, и разлози зашто до дана данашњег ниједно тужилаштво није подигло оптужницу по кривичним пријавама за кривично дело удруженог злочиначког подухвата, јер у њему учествују лица из свих структура власти, па би се откривањем тих злочинаца показао јавности онај део власти и начина њеног деловања који је злочиначки, криминалан и аморалан и који се покрива наводном борбом политичких структура за "више циљеве", "срећу народа" и то да су они - представници власти из тих структура, провиђењем послати да остварују те циљеве.
Григорије
Српски комунисти наглашавају две чињенице: 1. Часни људи који су завршили студије на правном факултету, не желе да буду на овој дужности зато што политика и безбедност манипулишу са људима који треба да раде овај посао непристрасно и по закону, тако да досадашња привилегија да их нико кривично неће гонити за њихова извршена кривична дела у име "виших циљева" више није привлачна и 2. То су, уједно, и разлози зашто до дана данашњег ниједно тужилаштво није подигло оптужницу по кривичним пријавама за кривично дело удруженог злочиначког подухвата, јер у њему учествују лица из свих структура власти, па би се откривањем тих злочинаца показао јавности онај део власти и начина њеног деловања који је злочиначки, криминалан и аморалан и који се покрива наводном борбом политичких структура за "више циљеве", "срећу народа" и то да су они - представници власти из тих структура, провиђењем послати да остварују те циљеве.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља