Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Италија тражи заплену слика из Народног музеја

У документу који је у Виши суд стигао из Болоње наведена су дела за која италијанске власти сумњају да су у Београд стиглa као предмет малверзација након Другог светског рата. У току је истражни поступак против двоје српских држављана и више Италијана
Прослава Дана Републике 1948. године у просторијама Југословенске војне мисије у Берлину (Мимара у фотељи лево)

Како „Политика” сазнаје, италијанске власти још пре годину дана тражиле су привремену заплену осам слика италијанских мајстора које се налазе у Народном музеју у Београду. Ове слике, како је наведено у замолници пристиглој у Виши суд у Београду из суда у Болоњи 18. новембра 2015. године, потенцијални су предмет малверзација до којих је, како се сумња, дошло после Другог светског рата. Како додају у Вишем суду, у замолници се наводи и то да у овом случају италијанске власти воде истрагу против двоје српских држављана и више Италијана. Овим су потврђене јучерашње спекулације, које су одјекнуле у јавности, да је могуће да наш музеј остане без слика међу којима се налазе и оне чији су аутори Тицијан, Тинторето и Карпачо, и то зато што су дела, како сматрају италијанске власти, дошла у нашу земљу не у име ратне репарације већ као предмет преваре коју је организовао контроверзни југословенски антиквар Анте Топић Мимара.

Замолница је, како нам је речено, у Виши суд стигла из Министарства правде, о њој је донета одлука и она ће путем међународне правне помоћи бити достављена надлежним италијанским органима, али у овом тренутку, док се њима не достави, не може бити доступна нашој јавности. У захтеву који је стигао из Италије каже се да се слике које су наведене сматрају културним наслеђем Италије. Реч је о следећим делима: „Портрет Краљице Кристине од Данске”, уље на платну (Тицијан), „Мадона са дететом и донатором”, уље на платну (Тинторето), „Сан Роко”, темпера на панелу (Карпачо), „Сан Себастијано”, темпера на панелу (Карпачо), „Поклонство детета са анђелима и свецима”, уље на панелу (Венецијано), „Мадона са дететом”, темпера на панелу (Венецијано), „Мадона са дететом, свеци, благовест, распеће, триптих”, темпера на панелу (Спинели) и „Мадона и дете на трону”, темпера на панелу (Спинели).

Подсећамо, у Народом музеју, према нашим сазнањима, постоји документ на којем се налазе називи 49 слика које се воде као Репарациона збирка, али италијански правосудни органи тврде да су нека од дела из те збирке управо она која су на сумњив начин дошла у посед Хермана Геринга, рајхсмаршала Трећег рајха. Спорна дела су 1949. из сабирног центра у Минхену послата у ФНРЈ на Мимарин захтев, који је на списак дела која су за време рата наводно опљачкана и однета из наше земље додао и ове поменуте слике. Оне су, заиста, послате у Београд и до сада нису тражене. У Италији су виђене у Болоњи и Барију 2005, на изложбама италијанског сликарства из збирки Народног музеја, након чега су, како наводе агенције, италијанске власти затражиле од тужилаштва у Болоњи да се преиспита одговорност директора нашег музеја и приређивача изложбе, док су слике у међувремену враћене у Србију.

У покушају да сазна све околности овог случаја „Политика” је контактирала Министарство спољних послова, Министарство културе и информисања и Републичко јавно правобранилаштво. Министарство спољних послова послало нам је саопштење у којем стоји да МСП-у није достављен никакав захтев италијанске стране поводом наведених слика. „Министарство има сазнања о датим сликама само из медија, али ће надлежно дипломатско-конзуларно представништво проверити наредних дана изнете информације” наведено је у допису. Нисмо добили одговор на питање да ли су у ову институцију пре неколико месеци из Италије долазили Валтер Ђованини, помоћник главног тужиоца, и Роберто Черони, јавни тужилац, и то да би директно поставили захтеве српским правосудним органима у вези са овим правним проблемом. Министарство културе и информисања и Републичко јавно правобранилаштва нису имали никакву додатну званичну информацију нити су добили било какав допис на ову тему.

Коментари50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.