понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
ИСХРАНА

Укусне намирнице нису увек добре и здравље

Слатка, масна, слана храна са аромама и адитивима, којом се најчешће храни човек данас, утицала је да рецептори укуса промене „начин извештавања” о залогајима
Аутор: Јасна Вујичић, нутриционистачетвртак, 01.12.2016. у 14:13
Шећер ствара жељу да га увек једемо (Фото Пиксабеј)

Када поједете нешто веома укусно слатко, слано или љуто, да ли се запитате зашто вам толико прија, а свесни сте да није здраво? Први корак у одговору на ово питање је разумевање како људски рецептори укуса функционишу и сазнање да су два разлога зашто је укусна храна мање здрава од оне неукусне.

Рецептори укуса дају погрешну информацију: рецептори укуса су сићушне израслине којих је језик пун (са горње стране) и који представљају нервне завршетке преко којих осећамо укус хране коју једемо. Чула укуса су груписана у групе (кластере) ових рецептора, тако да слатко углавном осећамо предњим делом језика, горко задњим, док су осећај за слано и кисело углавном размештени у леву и десну страну горњег дела језика.

Када би се пила само текила или шљивовица
Замислите да све што пијете има укус текиле или домаће шљивовице и да се таква течност пије од малих ногу. Од навике на силну жестину рецептори за укус су се навикли на интензивни укус пића, па све друго што се попије, а није жестоко, има благ, безвезан укус. Исти принцип примените на храну па ћете доћи до закључка да уколико у јелу нема онога што једете свакодневно, имате осећај да вам је све бљутаво.

Први разлог што здрава, нутритивно вредна храна има укус као рецимо папир јесте што рецептори не знају какав је укус оне праве хране. За то незнање смо сами криви, односно крива је управо храна коју волимо да једемо – она укусна: слатка, масна, слана, са обиљем арома и адитива, што све утиче да су рецептори променили „начин извештавања о залогајима.

Други разлог зашто права храна нема прави укус је то што људи робују својим навикама. Шећер, млеко и млечни производи, кафа и месо – све ово ствара жељу да их увек једемо. Здраво поврће попут броколија нема исти ефекат. Савремени човек је завистан од масне, слане, прерађене хране у толикој мери да то не може ни издалека да се пореди са шаргарепом, јабуком, можда руколом.

Када (не толико здрава) храна коју обожавате има интензиван укус, наравно да ћете мислити да је то права храна, а да је онај зелениш и све оно што није ваша омиљена храна – безукусно и лоше. Промена је ипак могућа. Постоје методе да се промени начин на који се осећа прави укус. Ако пођемо од тога да је сваки човек прилагодљив, што је потврђено много пута, онда треба да се прилагодимо правом здравом укусу. Треба да престанимо да једемо шећер, масно и слано, прерађено, крцато адитивима… Све то има интензиван укус. Једимо свежу, здравију храну. Већ након неколико недеља моћи ћемо да уживамо у правом укусу здравих намирница попут хрскаве слаткасте шаргарепе.

Зависност од шећера може да се победи, а промена у конзумирању од прерађене хране до праве, нутритивно вредне може да отвори врата за ужитак у свим оним заиста вредним намирницама које су се раније чиниле безукусним.


Коментари3
15f03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко
Тврдим да су овакви савети постали и сами бљутави. Морамо поћи од чињенице да је човек сваштојед и да у његовој храни мора бити храна биљног и животињског порекла и само таква ће донети здравље. Оно што је међутим битно, јесте да при томе морамо имати меру у количини поједене хране, као и то да се морамо кретати да би смо то потрошили и без пес. Треба рећи да су овакви саветодавци они, који знају да је хране све мање, да ју је све теже произвести(све је мање обрадивог земљишта и све је мање оних који се баве пољ.), а нас је све више(преко седам милијарди људи гази земљу у овом тренутку). Према томе ево разлога за овакве савете!! Познато је да је биљно уље много теже за варење од животињске масти(али ко ће произвести толико масти!?). Шећер из репе и трске је наводно бели отров , али је то зато што је све теже обезбедити површине за његову производњу а и јевтиније је чоколаду засладити синтетичким заслађивачем(много јефтинији од шећера)-није битно што је и канцероген. Али нико не мисли..
Bojan
Jedem licno sve moguce (naravno u normalim kolicinama) sta god stignem a nemam problema ni sa holesterolom, ni pritiskom ni kilazom. Moja tajna je u treningu; na prilicno elitnom nivou doduse, ali ipak tvrdim da fokus bi trebao biti vise na stilu zivota, nego stigmatiziranju namirnica.
Ema
U redu secer, ali otkada mleko, mlecni proizvodi i meso spadaju u nezdravu "nepravu" hranu? Jabuke i sargarepe obozavam, kupus takodje, sve sto je sveze, ali brokoli.... Kao da se uopste mora jesti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља