субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.12.2016. у 22:00 Бранка Васиљевић

Нови закон пресељава заштићене станаре из центра града

Стотинак људи протестовало је испред Владе Србије јер сматрају да ће будући прописи о становању повећати закупнине и иселити их из станова у којима живе деценијама
(Фото Д. Жарковић)

„Нисмо ми с пушкама и бомбама ушли у туђе станове и заузели нечију имовину, већ смо станове у задужбинама и фондацијама добили од државе. Поштено смо деценијама плаћали порез и кирију, покушавали да их откупимо, али узалуд. Чини нам се да је циљ новог закона да нас што пре истера из станова у којима легално живимо – истичу такозвани заштићени станари. Стотинак њих окупило се испред зграде Владе Србије и покушали су да уруче премијеру примедбе на предлог Закона о становању и одржавању зграда, који би ускоро требало да се нађе у скупштинској процедури. Али даље од писарнице у Немањиној нису стигли. Ту им је речено да влада заседа, а како тврде, чврсто су им обећали да ће папир бити предат „даље”.

Нови Закон о становању требало би коначно да реши проблеме власника чији су станови одузети после Другог светског рата, а у којима многи од „заштићених станара” живе. Али како закупци и носиоци станарског права тврде – на њихову штету.

– Ми смо добронамерне примедбе доставили још у марту док је закон био у процедури, али смо сазнали да је мало тога од наших предлога увршћено. Ако буде усвојен закон, који се први пут у последњих неколико деценија бави и нама, наш проблем неће бити решен. Напротив, на терет ће нам се ставити намети које са овим платама и пензијама ми као закупци нећемо моћи да плаћамо – рекао је Властимир Дедовић, председник Удружења корисника станова у приватном власништву.

У предлогу закона стоји да би ови станари требало да добију нове стамбене јединице, али како они кажу, ни то није дефинисано.

– Критеријуми за величину стана за пресељење су смањени у односу на претходни предлог закона. По овом новом предлогу први члан домаћинства „добија” око 22 квадрата, а сваки следећи до 15. Нигде у закону се не наводи која би нова локација могла да буде, али ми претпостављамо да би ти станови били на рубним општинама. Рок за реализацију закона је 11 година, што значи да већина станара неће доживети решење, а дотле ћемо папрено плаћати високе закупнине. Колико смо ми израчунали, оне ће у односу на садашње бити веће и за 200 процената, па ће се цена кретати од 20.000 до 60.000 динара – објашњава Милица Живковић, заменик председника Управног одбора Удружења станара у зградама задужбина.

Она истиче да у предлогу закона стоји и да у случају да неко од ових станара има неку наслеђену некретнину губи право на стан.

– Ако неком тетка остави неусловну чатрљу од двадесетак квадрата у околини Бујановца, може да се поздрави са станом у Београду у коме је рођен и у коме су му родитељи живели. То значи да морам да престанем да радим и иселим се одавде – прича Дедовић.

Ови станари истичу да су стављени у неравноправан положај са осталим грађанима Србије, јер још од 1990. године нису имали права да откупе станове, нити су могли да добију стан преко ранг листе – подразумевало се да је њихово стамбено питање решено.

Према евиденцији од прошле године, у Србији има око 1.500 станара који имају овај проблем, али како они истичу, највероватније је да их има око 3.000 јер се многи од њих нису пријавили.

– Највише људи је у Београду и у Новом Саду и већина је старије животне доби. Многи су у тим становима живели још тридесетих година прошлог века – истиче Живковићева.

 

Министарство: закупци ће добити станове у јавној својини

Заштићени станари неће бити остављени на улици, већ ће, уколико немају на други начин решено стамбено питање, по новом Закону о становању и одржавању зграда, бити пресељени у станове у јавној својини, а после тога имаће могућност да их откупе, по најповољнијим условима, изјавила је за Танјуг Јованка Атанацковић, помоћница министра грађевинарства.

– За разлику од оних који су деведесетих могли да реше стамбено питање јер су имали станарско право на стан у јавној својини, заштићени станари нису могли да реше то питање и зато га овај закон решава на праведан начин, омогућавајући им да се прво преселе у станове у јавној својини, користе их у закуп, а после тога их откупе – објаснила је Атанацковић.

Она је рекла да је реч о око 1.500 станова, а да је од тог броја 1.400 заштићених станара у Београду и живе углавном у најстрожем центру града.

– Примера ради, у Кнез Михаиловој улици, заштићени станар за стан од око 75 квадрата тренутно плаћа закупнину од 9.000 динара. Нови закон предвиђа повећање закупнине и он ће сада бити око 18.000, а тржишна цена закупнине у Кнез Михаиловој улици за тај стан тренутно износи 49.000 динара –  истакла је Атанацковић.

Према њеним речима, није реч о томе да ће се закупнине повећати на 60.000 динара.

– Свесни смо да заштићени станари нису својом вољом ушли у те станове, али они после 70 година морају да се врате својим правим власницима – нагласила је Атанацковић и истакла да је закон предвидео као крајњи рок за њихово пресељење у јавне станове 10 година. У случају не буде решења за поједине предмете, постоји и право на надокнаду у висини стана који законом припада „заштићеном станару”. 

 

Ко је заштићени станар

„Заштићени станари” популаран је израз за „закупце на неодређено време станова у својини грађана, задужбина или фондација”. Већина њих је пре око седам деценија усељавана у станове који нису били њихово власништво. Правим власницима тих станова није одузето право својине, али им је одузето право коришћења.

Заштићени станари плаћали су закуп, али никада нису имали право да стекну власништво над тим становима.

Коментари20
49714
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danica caputa
ako bi država zaista htela da reši problem zaštićenih stanara i vlasnika tih stanova, mogla bi veoma brzo to da uradi: umesto da se traži da zaštićeni stanar nema ništa na teritoriji republike Srbije, da se "proširi tema" - da nema nigde!! neku nepokretnost, što bi mu omogućilo da izlaskom iz stana koji nije njegov, bude u svom, pa bilo gde da je. Država ne bi morala da mu daje stan i da ga on otkupljuje, sve je jednostavno....ako se hoće!
@Devojka iz Centra
Постојале су приватне породичне куће и приватне куће за издавање. Приватне куће за издавање су вишеспратнице често са 12 или 15 станова које су власници зидали ради издавање под закуп, јер је то био нормалан начин становања у Београду пре рата. После рата власницима је остављен по један стан за њега и за свако дете а остали станови су му национализовани. И ту сад настаје игра случаја. У истој згради неки станари су се нашли у стану који је национализован, а неки у стану који је остављен власнику. Све до 90-их то није имало значаја јер су свима предратни уговори о закупу претворени у станарско право. Али кад је почела приватизација станова, онда су станари који су се нашли у национализован стану тај стан откупили, док су они који су се нашли у стану који је остављен власнику, постали заштићени станари. Пошто су власници те станове најчешће продавали, то је створена данашња ситуација: станар староседелац или његови потомци у стану који је власништво послератног купца неусељивог стана.
КО СУ ЗАШТИЋЕНИ СТАНАРИ
„Заштићени станари“ су носиоци станарског права којима је ускраћено право да откупе стан јер су имали станарско право на приватним становима. Према Анкети ЦЕП-а из 1996. г., 90 одсто тих станара су или староседеоци од пре WW2, или особе које су мењале станарско право на друштвеном за станарско право на приватном стану пошто су та два права према закону била изједначена. Према истој Анкети, 90 одсто власника су послератни купци неусељивих станова дакле нико им ништа није одузео. Из нејасних разлога надлежни нису ди сада сачинили прецизну статистику (а не необавезну евиденцију) на основу које би се добио тачан увид о томе ко су заправо „заштићени станари“ а ко „оштећени власници“. Требало је да се од средстава добијених приватизацијом друштвених станова обезбеде средства како би се носиоцима станарског права обезбедили станови за откуп као и свим осталим носиоцима тог права. То није учињено. У међувремену су прекрштени у „заштићене станаре“. Није јасно у чему се састоји та заштита.
@David Pravnik
Davide, isto kao što tvrdiš da su zaštićeni stanari uglavnom politički stanari dovedeni iz drugih država, ne treba da zaboravimo da su vlasnici stanova u kojima žive zastićeni stanari uglavnom ljudi koji su iz unutrašnjosti posle rata dolazili u Beograd (u čemu ne vidim ništa loše) koji su dobijali društvene stanove jer su imali prednost u odnosu na Beograđane, a koji su zatim kupovali neuseljive stanove najčešće novcem dobijenim od prodaje imovine koji su imali van Beograda, pošto za razliku od političkih stanara nisu ni nameravili da se vrate tamo odakle su došli.
Devojkaviz CENTRA
PRIČATE KOJEŠTA! U Centru su oduvek stanovi pripadali PRIVATNIM PORODIČNIM KUĆAMA i to izgradjenim i početkom 20. veka ili čak i ranije u kojima po negde jeste bilo kako ste Vi objasnili ali ne samo iz unutrašnjosti nego kasnije i iz radničkog inostranstva jer su oni 7o.-tih godina naročito imali te smešne "velike" pare u DM da isplate " naslednike zaštićenih stanara ( npr.na Cvetnom Trgu!) Inače je drzava i TU NAPRAVILA HAOS jer ako je želela da vrati nacionalozovano onda mora da se zna i da SVE NUZ-prostorije PONOVO PRIPADAJU STARIM VLASNICIMA KOJI SU KUĆU I GRADILI! A ti "novi" stanari se danas ponašaju neprimerno i vrlo sramotno jer bi da PRISVOJE I ONO ŚTO NISU KUPILI niti platili a kazu "tako je po Zakonu"- a nije! A drzava ĆUTI I PRAVI Zakon o konverziji bez naplate ..... Zaštićeni stanari umesto da protestvuju protiv "NEPRAVDE" pred Vladom bolje bi uradili da SVI zajedno STANU PRED OGLEDALO i vide kako izgledaju beskrupulozni profiteri i ljudi koji nemaju poštenja!
За ДУШАНА
Станарине су биле ИСТЕ за све носиоце станарског права. Сви грађани ове земље су дакле "navikli da žive za džabe 70 godina", али је само 686 хиљада оних који су за џабе становали у друштвеним становима или у одузетим приватним становима претвореним у друштвене, и дочекало да добије "besplatan poklon od države". Заправо то није био поклон од државе него од оних 3,5 милиона запослених који су плаћали допринос за стамбену иградњу али су остали кратких рукава, тачније остали су бескућници који слушају лекције о срамоти. Изгледа да би требало да буде срамота брачне парове који имају 80 година уплаћеног стамбеног доприноса са којима су сазидани станови које је неко откупио за 200 или 300 марака.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља