субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.12.2016. у 22:01 Зорана Шуваковић

Ако жалиш за Фиделом, мора да си му син

Капитализам се изругује свима који су о покојном Кастру изговорили било коју топлу реч, али најгоре је прошао канадски премијер који је чак проглашен за Фиделовог ванбрачног сина
Последњи испраћај Фидела Кастра (Фото Ројтерс)

До јуче врло популаран Џастин Тридо „разочарао” је своје сународнике зато што је Фидела Кастра назвао легендарним вођом који је унео значајна побољшања у здравство и школство. У канадским медијима још се није стишало изругивање премијеру због телеграма у којем је изразио своје „најдубље саучешћа” због смрти бившег председника Кубе. Предвиђају да ће му драстично пасти подршка и да би за његове „изненађујуће” топле речи могао да плати високу политичку цену.

На комеморацију „бруталном диктатору” (како је новоизабрани председник САД Доналд Трамп назвао кубанског вођу револуције) у Хавани дошли су Енрике Пења Нијето, председник Мексика, Ево Моралес (Боливија), Данијел Ортега (Никарагва), Николас Мадуро (Венецуела), Рафаел Кореја (Еквадор)… док је од Европљана до Хаване стигао премијер Грчке Алексис Ципрас. Уз мноштво афричких и азијских лидера, који су говорили на Тргу револуције, истом оном месту где је пре педесет и пет година револуционарна власт прогласила да је Куба искоренила неписменост у својој земљи, маса света дошла је да ода пошту.

У току та два дана, док сандук са пепелом Фидела Кастра није кренуо из Хаване кроз Кубу, кроз Трг револуције прошло је два милиона људи, како преносе латиноамерички медији истичући да је то око 20 одсто кубанског становништва. У опроштајним говорима било је мање патетике него што би се очекивало у оваквом тренутку.

Ретко шта може проћи у званичне кубанске медије, а да то претходно не прегледа неки идеолошки надзорник, али су речи председника Еквадора Рафаела Кореје цитирали у целини и „Гранма” и „Хувентуд ребелде” („Бунтовна омладина”). Оба ова дневника су органи Комунистичке партије, једине дозвољене партије на Куби. Кореја је рекао оно што се добро зна, да је Фидела Кастра „обожавао велики део света, док га је мањи део света мрзео, али да нико према њему није био равнодушан”.  Кореју и његове парњаке из Латинске Америке шпански медији иронично су сврстали у „бисерну огрлицу” Кастрових лојалиста, привржених оштрој медијској цензури и репресији над неистомишљеницима. А нова странка Сијудаданос, састављена од младих представника корпоративне Шпаније, чак је тражила да држава забрани краљу Хуану Карлосу да отпутује на Кубу како би присуствовао сахрани.

У тиради против државника који дубоко саучествују због одласка Фидела Кастра, нико није на пример споменуо како је председник Еквадора био и остао једини који је прихватио да пружи азил оснивачу „Викиликса” Џулијану Асанжу, заслужном што су на видело изашле безбројне информације о убиствима, тортурама и масакрима цивилног становништва почињеним у име одбране људских права. Да нема Рафаела Кореје Асанж не би имао где да се склони и већ одавно би га погодила једна од оних беспилотних летилица које се свакодневно лансирају из Вашингтона у име одбране људских права.

Далеко од тога да су латиноамерички лидери који су дошли на сахрану безгрешни.  Нити се Фидел Кастро може назвати демократом, нити то име може да понесе његов млађи брат Раул. Али државници из „слободног” света отворили су паљбу на Кастрову Кубу као да у свеприсутном капитализму тече само мед и млеко. Већ годинама је познато да је капитализам у кризи, да је диктат банкара угрозио суштину демократије, да су медији под надзором великих корпорација изгубили слободу и независност, да се укидају права на социјалну помоћ, да је школовање и у развијеним европским земљама престало да буде бесплатно, да је тешко платити лекара.

А како је тек у латиноамеричким земљама које су у суседству Кастрове Кубе? Ко тамо поставља председнике, колико је писмених, а колико ће бити излечених, уколико се укине солидарна помоћ кубанских лекара које је Хавана слала по целом свету. Када је у Африци избила епидемија еболе, чак је и „Њујорк тајмс” у уводнику истакао да би без присуства пожртвованих Кубанаца ова болест однела много више жртава.

Кубу свакако чекају још тежи дани кад у јануару на чело САД дође Доналд Трамп. Он је већ припретио да ће зауставити и преокренути процес отопљавања који је започео Барак Обама уколико се на Острву не поштује слобода говора, медија и остале демократске слободе. Америчку војну базу Гвантанамо и тамошње затворенике који без суђења тамнују више од десет година изузима из општег жара за демократијом.

Неће бити лако ни осталим државама на сиромашнијем делу америчког континента где су највеће неједнакости у свету. Левица је све слабија и због корупције и због угрожавања слободе и због тога што непристојно богати олигарси у спрези са Вашингтоном не желе да се одрекну својих привилегија.

Пре извесног времена Фидел Кастро је звао Рафаела Кореју и тражио од еквадорског председника коме ускоро истиче други мандат, да буде његов наследник, да настави да се бори за бољи живот Латиноамериканаца, да се опире притисцима из Америке и остане доследан у бици за социјално праведније друштво.

Овај је то одбио и рекао да је својој породици обећао да ће се после истека мандата вратити свом приватном животу.

Претходно је умро левичарски лидер нафтоносне Венецуеле Уго Чавес. Али моћ таблоида је безгранична. Аустралијски конзервативни политичар Питер Валас покренуо је нову причу око наследника Фидела Кастра. Он преко „Твитера” сугерише да је канадски премијер у ствари биолошки ванбрачни син покојног Кастра. Много се то допало британским, канадским, америчким таблоидима.

Тридоове топле речи упућене покојнику дале су ветар у леђа овој гласини. Истиче се како је Тридоова мајка до краја живота гајила интимно пријатељство са Фиделом. У прилог овој тези упоређују се слике Тридоа са фотографијама младог Кастра и проналази се огромна сличност. Толико о слободи медија. Смрт на Куби само је оголила огромне развалине које одликују данашњи свет.

Коментари39
c6419
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Dr Ивана Н. Садржај конфузног осврта на страну, само се питам да ли је ударна парола на крају Вашег осврта писана на шпанском језику ( погрешно написана)којим се служе Кубанци, или је на италијанском језику којим се Кубанци не служе. Начин писања Вашег презимена је такође веома занимљив, таква врста писаља презимерна не постоји.
Др Ивана НиколићМишковић
Када се широм савременог Света на власти налазе искључиво "капиталистичке патриоте"купљиви за шаку Dolar-a и који у хору подржавају све врсте Олбрајтовских "колатералних штета" и убијања државника и званичних вођа од "демократизоване руље" ОНДА је јасно да мора бити оваког њиховиг пљување по једином правом светском револуционару и народном патриоти, а још при том и високом и ретком интелектуалцу, као што је Фидел Кастро а коме онај наш "лажни Цар Броз мали" бравар са Хавана- пљугом у устима, златном прстенчином на прсту, најбољим возним парком свих"владара", хроом жена и љубавница и булументом јефтиних партијских вазала и гузолизаца није и никада неби ни могао да стигне ни до пупка! То је све и питање личног интегритета политичара-који-то-и-нису и њихових карактерних генетских особина а којима се неминовно изазива и улизивање велике већине уплашеног народа којим владају а који би да себи самима покажу да су "вредни колико и вође им"! Психологија JE ВЕЛИКА наука! ЕVVIVA FIDEL е СUВА!
Јован К.
Негде 1970-тих, Амбасада Канаде је упутила напомену новинарима у ондашњој СФРЈ да је презиме ондашњег премијера канаде Пјера, Трудо, а не Тридо. Можда је изговор између 'у' и 'и', али је ипак ближи гласу 'у'. У то сам се уверио и кад сам разговарао са једном Францускињом из Квебека.
Jovanka Voždovčanka
Još jedan dokaz o tome kako rezonuju na zapadu, naročito na severnoameričkom kontinentu. Kad god sam, na ovom sajtu, negativno komentarisala taj rezon, javljali su se komentatori da objasne da tako misli, samo, mali broj ljudi, a da većina naroda, jadna, ništa ne razume. E, pa ta, jadna većina misli, upravo, na način opisan u članku. Briga njih za to što žive u Četvrtom Rajhu, ili u "mlađem bratu", briga njih što njihove države pobiše i izbombardovaše pola planete, da bi oni dobili i imali, važno je, samo, to-da oni imaju, još i još, i svaka naredna generacija, još, više. Ako zato treba bombardovati i ubijati-cilj opravdava sredstva. A, onda, se oni, kao saučesnici svojih država, usuđuju da, negativno, komentarišu život i delo Kastra, ili bilo koga drugog. Mnogo su "lepši" kada ćute !
pajsije pajsije
Toliko odolevati amerima mogao je samo Fidel. Slava mu. A oni s druge strane što pevaju su najobičniji divljaci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља