понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Права истина о историјски ниском дефициту

И премијер и ја смо говорили о предлозима буџета које је влада упутила парламенту на усвајање, а не о реализацији, овим речима је министар финансија коментарисао буџетски суфицит остварен 2005. године
Аутор: Аница Телесковићпетак, 02.12.2016. у 10:50
Фото Танјуг

Предлогом буџета за 2017. годину који је влада проследила парламенту на усвајање предвиђен је рекордно низак мањак у каси, рекао је министар финансија Душан Вујовић. Т

име је потврдио изјаву премијера Александра Вучића који је пре два дана истакао како је овим документом планиран „најнижи предвиђени дефицит у историји државе Србије”.

Планирано је да дефицит целе државе буде 1,7 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега онога што грађани и привреда створе за годину дана, док је мањак у републичкој каси пројектован на 1,6 одсто БДП-а.

Новинари су, међутим, подсетили министра финансија да је на крају 2005. године буџет био у плусу и да је на крају те године остварен суфицит од 1,2 одсто. Министар финансија имао је спреман одговор на то.

У најкраћем, када се од укупног фискалног дефицита одузму издаци за гарантоване зајмове који догодине доспевају на наплату онда дефицит износи свега 0,6 одсто. Ти расходи су 2005. ишли испод црте, па зато ова два износа нису упоредива. Ипак, и уз ову методолошку разлику буџет је 2005. ипак био у плусу, што планом за 2017. годину није предвиђено.

– Ми овде говоримо о преложеним буџетима које је влада упутила Народној скупштини. О томе је говорио и премијер Александар Вучић. Те 2005. године парламенту је на усвајање отишао буџет у коме је предвиђени републички дефицит био 1,2 одсто, што значи да је износ који смо ми планирали двоструко нижи – рекао је министар финансија и додао да ни он ни премијер нису говорили о реализацији, него о плану.

На питање да ли то онда значи да је он сам себи поставио висок циљ и да ће, упркос планираном мањку, буџет бити у суфициту, министар финансија је одговорио:

– Буџет ће можда и бити у реалном суфициту. Те 2005. плус је остварен из других извора. Али морам да вам кажем да то није мој циљ. Сматрам да Србија не треба да иде у суфицит, јер не желим до те мере да стежем каиш превише – рекао је министар финансија и додао да је заправо његов циљ да буџет буде у примарном суфициту.

Шта заправо то значи? Примарни суфицит представља разлику између онога што зарадимо и потрошимо, без издатака за камате. Дакле, када би се из овог предлога буџета у коме дефицит износи 69,1 милијарду динара, издвојили издаци за камате (134 милијарде динара), онда би државна каса била у плусу.

– Када сам 2014. године дошао на позицију министра финансија имали смо дефицит примарног биланса од минус 3,8 одсто. Већ следеће године он је смањен на минус 0,5 одсто. Ове године очекујем примарни суфицит од 1,2 одсто, а догодине ће он бити 1,5 процената БДП-а – истакао је министар Вујовић.

Министар финансија се осврнуо и на изјаву премијера Александра Вучића према којој је „све предлоге министарстава поцепао и вратио назад на дораду”.

Он очекује да расправа о буџету у Скупштини почне у понедељак.

– Премијер није у канту за ђубре бацио Нацрт буџета. Овде је реч о додатним захтевима министарстава који су били нереални – објашњавао је министар финансија.

Како тврди, није се догодило ништа неуобичајено што иначе није део буџетске игранке. Министарство финансија обично поставља лимите који су нека врста индикација за потрошњу. Онда, према речима надлежног министра, ресорна министарства у праски из својих буџета изоставе све оно за шта знају да је држава у обавези да плати. И са тим захтевима се, по Вујовићевом признању, обавезно јављају у марту или априлу.

Министар Вујовић рекао је и да су предвиђени и трошкови за предстојеће изборе.

 – Очекујемо да ће ово што смо планирали бити довољно без обзира на то које ће одлуке бити донете у наредним месецима. Само је била реч о томе колико је допунских средстава било потребно определити за други круг председничких избора, који је известан – рекао је Вујовић.

Једна од битнијих измена у Предлогу буџета су и већи издаци за капиталне инвестиције који су са овогодишње 42 милијарде увећани на 95 милијарди динара. Министар финансија је објаснио да је последица тог увећања то што су у буџет ушли и пројектни зајмови. Када се на све то додају и локалне инвестиције онда су укупни капитални издаци на нивоу целе државе 147 милијарди, што је близу четири одсто БДП-а, што је ниво који је прихватљив и за Европску унију.

Вујовић је најавио и могућност измене закона о буџетском систему у коме је наведено да јавни дуг не може бити већи од 45 одсто БДП-а.

Удео свих државних зајмова у БДП-у на крају октобра износио је 72,1 одсто. План је да се путања јавног дуга обори и приближи нивоу од 60 одсто, што су критеријуми ЕУ.

Према објашњењу министра Вујовића, законско ограничење унето је за време бивше власти и када је цена капитала била знатно већа него данас. То, међутим, не значи да ће он као министар финансија, у скорије време предложити измену Закона о буџетском систему и усклађивање са мастрихтшким критеријумима.

– Ако бисмо ми сада у закон као горњу границу унели 60 одсто БДП-а ми бисмо аутоматски били у прекршају, објаснио је министар финансија и додао да се о томе размишља и да је прави тренутак за то када се јавни дуг приближи нивоу од 60 одсто.

Нереалне захтеве о повећању плата и унапређењу запослених како каже овај буџет није мога да испуни. У том контексту министар Вујовић цитирао је и Кристин Лагард, директорку ММФ-а, која га је на такав епилог упозорила када му је, како каже, честитала на резултатима.

– Запамтите, ништа не ствара такав притисак као успех. Ми се сада са тим суочавамо – закључио је Вујовић.

 

Потрошња – извор раста

Министар финансија подсетио је да се влада договорила са ММФ-ом да се удео плата у БДП-у смањи на осам одсто. Тај трен ће, каже, бити настављен, упркос расту примања појединих запослених у јавном сектору који је планиран за следећу годину.

Очекује да и потрошња следеће године буде извор привредног раста, али ће, за разлику од неких ранијих година бити заснована на реалним основама.


Коментари37
38fa6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Menjaj muziku ili orkestar
Nije fer ovako razgovarati.Ministar hoće da kaže da je nešto dobro,što svi vidimo da nije dobro.I ne radi se o nekom napadanju i nekoj paranoji da neko želi nekog da smenjuje niti vodi političku borbu.Osnovni srednjoškolac vidi da ne valja ,,muzika,, i da to nije dobro.Narod lošije živi.Veće su obaveze i nameti,a manji prihodi gradjana. Raja prosto rečeno,ova globa više nemože trpeti. Jendostavno se moraju papiri uzeti u ruke i sve iznova.Ovi papiri nevaljajju. Ili menjati MUZIKU ili menjati ORKESTAR.
Ex scientist
Ко још верује у суфицит ове државе поред јалове принудне наплате, неодузимање имовине доказаним нарко дилерима, непостојећој борба против организованог привредног криминала, сиротињским платама просветара (најважније социјалне групе која нам децу учи), смањеној потрошња на рачун здравствене неге и/или нпр. есенцијалног одржавања опреме у индустрији и енергетици (инжењерски очај у ЕПС)... Да ли је реално очекивати напредак Србије када се зна да је све претходно наведеног апсолутно тачно? И даље по државним установама од врхунског значаја седе доживотни директори (институт Никола Тесла) који су "чудним пословањем" (еуфемизам за организовани криминал) обогатили себе и своје лојалне сатрапе на леђима ЕПС, ЕМС и других великих система који су крвоток овог друштва. О куповини научних звања, личној промоцији поменутих директора, њиховој трговини титулама и прогону младих доктораната и сл. нема смисла ни говорити јер Министарству науке је то годинама познато без иаквог ефекта.
Marko
Nije mi jasno da deficit/suficit moze biti istovremeno i crn i beo u zavisnoti od toga dali se posmatraju svi troskovi .Ne bih rekao da nauka ima takav prilaz problemu.
Miša
Komentatori neki očigledno ne znaju ni šta znači termin opozicija.Veći je problem u izbornom sistemu a posledično u partijskim jednoumljima.Po ponašanjima u odlučivanju skupštinu bi trebalo urediti da se ,polazeći od sadašnjih odnosa,odlučuje po sistemu akcionarskih društava pa bi moglo biti da broj poslanika bude koliko i partijskih lista koje su prošle cenzus a broj glasova srazmerno podršci listama.U ovom slučaju budžet bio zbog ušteda za plate poslanika još pozitivniji na radost kreatora.Možda bi recimo zdravstvo dobilo veća sredstva pa se na operaciju katarakte ne bi moralo cekati gotovo pet godina,kako je to recimo u Pančevu.Pošto se po premijeru nećemo vraćati u socijalistički oblik uređenja ostaje nam mogućnost da kroz oblik prvobitne akumulacije kapitala ili i na gori način pribavimo sredstva za brzu operaciju i tako brzo i progledamo.
jazavac pred sudom
Пре него што почнемо да верујемо, какав суфицит и какво смањење дефицита кад од маја месеца није исплаћено ништа из буџета у поступку принудне наплате, наравно Народна банка о овоме ћути, аПрви основни суд има гомилу нерешених предмета извршења из буџета, ако Политика не верује, нека провери.
feliks56
@jazavac pred sudom. Пре нерколико сати сам написао одговор у вези вашег коментара, али га неки дежурни администратор упорно ставља "ад акта". У одговору сам написао да је било принудне наплате, баш према пресудама Првог основног суда у Београду. Мени је крајем септембра по таквој пресуди, додуше са 2,5 год. кашњења, исплаћена, са каматама, сва разлика војних пензија. А знам и за десетак сличних случајева у којима је, током ове јесени, урађена принудна наплата из буџета. Ево, дежурни редакцијски администраторе, да видим хоћеш ли и овај коментар да избришеш "електронском гумицом"?
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља