среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 03.12.2016. у 09:15 Владимир Конечни

Служење бизнису спорта од малих ногу

Дечје понашање са убрусима тениских играча је најнепријатнији призор у свему овоме
(Фото Профимедија)

Замислите ситуацију. У ограђеном простору, два одрасла мушкарца из све снаге ударају длакаву лоптицу један према другом преко ниске разапете мреже. На трибинама седи велики број људи, који с времена на време пљескају и вичу. Свуда поред терена je и много деце и млађих малолетника оба пола. Они не играју меч, нити се играју лоптицама. Они опслужују, у најбуквалнијем смислу, играче директно, а екстремно комерцијализован спорт индиректно.

Деца су темељито обучена до најмањих детаља: где око терена стоје и клече; кад и куда трче; које лоптице скупљају; и како и када их додају играчима. Кад немају лоптицу коју би могли да додају, стоје скрушено, у ставу мирно, али с рукама иза леђа. Кад имају једну или две лопте, наређено им је да дигну руке високо и држе по једну лопту у свакој руци показујући их играчу. Деца чији је задатак да покупе лоптицу која удари у мрежу, клече на једном колену док играчи играју, не би ли што брже потрчала да је покупе. На неким турнирима се сете да им дају јастучић за испод колена, на неким не.

Истрчавање ових ропчића пре меча на терен је стилизовано. Чему ова кореографија? Можда да се покаже да је и децу могуће строго дисциплиновати, уз подршку родитеља. А кад почне да пада киша, петнаестак и више квазироботића организовано, трчећи, развлаче цераде преко травнатог терена.

Деци је забрањено да се обраћају играчима. Играчима је наравно дозвољено да захвале детету на додатој лоптици или убрусу, али то се готово никад не догађа – заузети су побеђивањем и згртањем новца. Замислите ресторан где се гости не захвале конобару. Замислите било коју друштвену ситуацију без захваљивања. Тениски терен је изузетак из нормалних људских односа, поготову према деци.

Ball boys and girls, како ову децу на енглеском званично називају, одевена су у дизајниране униформе: шортсеве и често веома кратке сукњице. Ако се краткоћа сукњица објашњава тиме да су то деца, онда зашто тако напорно раде, понекад по великој врућини? А ако су то пак већ младе девојке, онда зашто је потребно да сукње буду тако кратке?

Дечје понашање са убрусима играча је најнепријатнији призор у свему овоме. Убруси не висе на огради да их играчи сами узму – таман посла, сви су ти професионалци рођени у Версају или Виндзору, са бројном послугом. Деца додају убрусе играчима, никад их не добацују. А како их примају у своје руке? Тако што им те знојаве убрусе играчи махом бацају преко рамена, не гледајући примаоца. А деца брзо трче не би ли у своје руке или на груди примили прљав убрус. Или да га, хитро чучнувши, покупе са тла. Игра мора да тече што брже, играчи су и сами на траци која не дозвољава пристојно опхођење, време телевизијског преноса је ограничено, а рекламе су програмиране.

Сва та деца и малолетници, и њихови родитељи, који не само да дозвољавају слугерањство (како то понашање друкчије назвати?), него се чак боре да га својој деци обезбеде, само су један пример кооптирања људи данашњице у сасвим разоткривен, вулгарни капитализам. Вољног кооптирања, јер је стаза утрвена даноноћним рекламама и затрованом телевизијом.

Интересантно је да текст сличан овом нигде нисам прочитао, чак ни у новинама попут неких широм Европе и Северне Америке које запошљавају десетине колумниста оба пола задужених за промоцију разних облика политичке коректности. И који се нарочито, и с правом, ужасавају кад се разоткрије експлоатација дечјег рада у „трећем свету”. Како то да их не интересује дечје опслуживање одраслих мушкараца на тениским теренима? Да ли зато што су неки од најгрубљих експонената крајње неуљудног понашања према деци младе тенисерке? Или зато што новинари и сами дахћући трче на истој траци зараде и петнаестоминутне славе (Енди Ворхол) као што то чине деца и њихови родитељи?

Професор експерименталне психологије Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу и Београдског универзитета

Коментари33
e5019
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља