петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.12.2016. у 11:10 Јелена Стевановић

Ово је не век, већ миленијум Азије

На Западу многи мисле да је живот само забава, док људи на Истоку много и тешко раде да би клатно историје вратили на свој континент, оцењује Ђовани Никотера, истраживач Института за азијске студије
Ђовани Никотера (Фото Ј. Стевановић)

Као дипломата УН провео је у Кини седам година, које су на њему оставиле неизбрисив траг, па верује да би и други на Западу морали да почну да обраћају пажњу на Азију јер се, како примећује, тамо доносе одлуке које се тичу свих нас.

Иако се вратио у Европу, Ђовани Никотера и даље је посвећен изучавању Истока, између осталог и као истраживач београдског Института за азијске студије чији је оснивач и руководилац проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука. На овом факултету недавно је представљен и нови број часописа поменутог института „Азијске свеске” у којима су аутори, међу којима и Никотера, пробали да читаоцима приближе политичку, економску и друштвену ситуацију региона. Како Никотера објашњава у разговору за „Политику”, западњаци не прате помно дешавања у Азији јер мисле да све најбоље знају, док су у стварности све мање конкуренти, а њихови послови се селе у Кину, Вијетнам, Бангладеш...

– Клатно историје, које се триста година налазило у Европи и Америци, померило се ка Азији. То је сасвим нормално јер се оно тамо и налазило пре наше индустријске револуције, и то знатно дуже него код нас. Три четвртине светског БДП-а пре 18. века налазило се на том континенту, истиче наш саговорник.

Он додаје да је Азија свесна своје славне прошлости и да жели да се врати тамо где је била.

– Њени грађани вредно и тешко раде на том циљу, док ми на Западу упадамо у декаденцију. Ако се на Западу и даље не буду доносиле стратешке одлуке зарад краткорочних политичких консензуса и одржавања на власти, ако државе и даље буду превише оптерећивале привреду и занемаривале улагање у школе, универзитете и науку, ово неће бити век већ – миленијум Азије!

Јер, пита се Никотера, ако се за 21. столеће каже да је столеће Азије, зашто би се клатно историје после тога поново вратило на Запад ако његови становници не показују нимало интересовања да такав тренд промене?

– Благостање је на неки начин корумпирало нашу децу која живе исувише лагодно и мисле да је живот само забава. Али, не можете ви стално да се забављате док три четвртине човечанства живи у сиромаштву. Нешто ће се десити: рат, епидемија или ће угрожени део света нешто предузети да то више не буде тако. То се управо и догодило, мењајући и наш живот на Западу. На северу Италије праве мајице за десет евра по комаду, а у Азији за 50 центи. Наша радна места су пресељена у Бангладеш, Пакистан, Кину, одакле се више никад неће вратити јер тамошњи радници раде дупле смене за вишеструко мање плате.

Али, нису ли се Европљани изборили за извесна радничка права? Смеју ли се тако велика цивилизацијска достигнућа погазити зато што је стигла конкуренција из дела света који не познаје сличну заштиту радника? Наш саговорник објашњава да та права никако не смеју да буду напуштена, да здравствено и социјално осигурање свакако треба да остане, али да неке ствари ипак морају да се промене. Као пример наводи да Французи раде 33 сата недељно, да се у појединим земљама дели и 14. плата, као и да се у јавном сектору у његовој земљи, Италији, радно место преноси са оца на сина и тако даље. Владе попут италијанске исувише оптерећују послодавце који на хиљаду евра плате коју исплаћују радницима издвајају још 800 евра за државу, подвлачи Никотера и додаје:

– У Пекингу не можете добити веома важну функцију ако пре тога нисте 20 година радили озбиљан посао за земљу. А у мојој земљи можете да постанете министар и да вам је то прво радно место у животу.

Због изузетног економског раста Истока, амерички председник Барак Обама је пре осам година истакао да ће Азија бити у фокусу његове спољне политике. Његов наследник Доналд Трамп је најавио могућност повлачења америчких трупа из Јапана и Јужне Кореје као и друге изолационистичке потезе. Могуће је, сматра наш саговорник, да се и то деси, али је свет исувише повезан да би се свака земља понашала као острво за себе. Америка ће вероватно остати присутна у Азији јер је Токио, Сеул па чак и Манила „практично моле да остане у том делу свету”.

– Американци и сами виде да је Блиски исток, којем су посветили толико времена и енергије, у хаосу, и да је њихова будућност у водама Пацифика. Верујем да ће наставити да гледају у том правцу.

Истовремено, Кина је ојачала и стекла самопоуздање, између осталог и због тога што се 2008, како оцењује наш саговорник, показало да је њена економска политика била исправна за разлику од онога што су проповедали економски стручњаци са Запада. Дуго се држала по страни, свесна своје слабости, али када је ојачала, постала је далеко амбициознија и ушла у територијални конфликт у Јужном кинеском мору са суседима који су уједно и амерички партнери. Да ли онда све то значи да је Азија и место следећег великог сукоба?

Могуће је, наравно, да Азија постане следеће поприште сукоба. Већ данас видимо да је ситуација далеко опаснија него што је била пре само пет година, закључује Никотера.

Коментари11
268d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
"На Западу многи мисле да је живот само забава, док људи на Истоку много и тешко раде да би клатно историје вратили на свој континент, оцењује Ђовани Никотера, истраживач Института за азијске студије "______Moguce je u Italiji. Isao jednom avionom iz Amerik eu Srbiju preko Rima i mogu da se slozim da je lepo zacesljana kosica sa uljem radnika koji prebacuje torbe u Rimu dokaz toga sto pricas. Medjutim, to je jug Evrope. A sto se tice sevra Evrop ei Amerike, to ne stoji. Posewbno u Americi. Rad je sve. Ne idu ni u penziju jer ne znaju sta ce da rade. A imaju i unuke. Sto se Kine tice...jeste to tacno, ali Kini je 5000 godina uvek nesto falilo da bude sila. Tesko je protiv sebe. Da ne ulazim u detalje,...ali...dovoljno je kad cujem americkog profesora ovde9a niej jedini), koji id eu Kinu i predaje studentima tako to, p akaze...: Dobri su,...ali slabo kad treba sami nesto da smisle. I mogu ti reci da ocigledno Amerikanci pokusavaju to da poprave u Kini, inace ne bi slali profesore svoje.
Autohtoni Jugosloven
Kina je imperija u strahovitom naletu. Kinezi su uspeli da nadmudre anglo-americku imperiju u njihovoj sopstvenoj strategiji. Gramzivo germansko pleme je umislilo da moze da pokori i porobi kinesku civilizaciju zarad svojih bolesnih prohteva,medjutim bice da su se preracunali. Kinezi masovno kupuju luke,rudnike i ostala prirodna dobra sirom sveta,a pogotovo u podsaharskoj africi,centralnoj aziji i od nedavno jugoistocnoj evropi. Porazice ih u sopstvenoj igri,u to nema nikakve sumnje,i otud tolika panika zapadne imperijalne elite.
mattko
Fascinacija Kinom, u kojoj je intelektalna elita samo pre 50-tak godina tokom Kulturne Revolucije pod vođstvom vođe MaoCeTunga , terana na pirinčana polja na kazneni rad, zemljom u kojem se desio masakr sopstvenih studenata koji su demonstrirali protiv takvog režima je notorna zabluda. Ekponencijalni razvoj Kine otpočeo je tek kada je ta država prihvatila zapadni način proizvodnje i dobrom voljom ali i interesom zapada uvezla zapadnu tehnologiju. U proseku Kina je i dalje zemlja teškog rada i niskog standarda za ogromnu većinu stanovništva i time se ne može biti fasciniran. Šta će se dešavati tokom ovog milenijuma , ko će vladati i šta će ljudi raditi nije moguće predvideti ali rešenje će ipak doneti zapadna civičlizacija.
Правдин пензионер
Имате ли бар једно име настрадалог у том "масакру" на Тјенанмену? Драги мој, пре пар недеља је на америчкој телевизији приказана документара емисија да је "масакр" фабрикација америчке службе, да нико није погинуо, да кинеска војска чак није ни била наоружана. А био је један масакр студената, ту у нашем комшилуку у Атини када је војна хунта под америчким патронатом побила и изгазила више десетина студената. Пре неки да су Грци то обележавали баш кад је био несрећни Обама у посети, што је доживљено као провокација и изазвало велике немире на грчим улицама данима. Једва полиција спасла Обаму.
mattko
Att Marko Evo Vam jedan podatak u vezi kineskog kapitalizma: Broj milijardera (dolarskih) u Kini premašio je prvi put u istoriji broj u Sjedinjenim Američkim Državama, uprkos usporenju rasta druge najveće svjetske ekonomije, pokazuju rezultati godišnjeg istraživanja. Kina sada ima 596 milijardera, što je značajno povećanje u odnosu na 242 prošle godine, objavio je magazin Hurun report iz Šangaja. U izvještaju je navedeno je da SAD trenutno ima 537 milijardera. Ds li su to državni "komunistički" kapitalisti milijarderi razmislite sami. Gde Vi Vidite razliku u odnosu na SAD ?
Прикажи још одговора
U prolazu
To je sto posto, pa oni su manje više već preuzeli vlast. Korak po korak oslobodiće se i agresivne američke finansijske kolonozacije sveta i to je to. Ma Kinezi su carevi : kineska vlast recimo dozvoljava samo 34 (smešan broj) holividskih filmova godišnje u svojim bioskopima, očigledno ne žele nikakvu vrstu holivudske (ne) kulturne dominacije koja se kasnije uplice u sve. Samo kao primer njihovog pametnog gazdovanja svojom zemljom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља