четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Шта је кабаница а шта сурдума

Народне терминологије односе се на различите области свакодневног живота нашег народа, традиционалне материјалне културе, и чине тзв. народну лексику која представља значајан део укупног лексичког фонда српског језика
Аутор: Др Ивана Лазић Коњик*недеља, 04.12.2016. у 15:00
Дарко Новаковић

Језик фолклора чине речи које припадају уском делу општег лексичког фонда, које се и данас користе (лексеме домаћег порекла за именовање основних појмова, најстаријег слоја наше материјалне и духовне културе), као и оне којима се именују предмети и појаве новијег датума везане за развијенији традиционални тип сеоске културе, које укључују елементе страног порекла, највише турског али и друге провенијенције, мађаризме, талијанизме, германизме и др. То су често регионално обележене лексеме које функционишу као једнозначне јединице у оквиру затворених тематских система којима припадају, тзв. народних терминологија.

Народне терминологије односе се на различите области свакодневног живота нашег народа, традиционалне материјалне културе, и чине тзв. народну лексику која представља значајан део укупног лексичког фонда српског језика. Њихова је употреба најчешће територијално ограничена али на нивоу целокупног нашег језичког подручја чине разноврстан и богат терминолошки фонд. С променом начина живота и преласком српског језичког стандарда из фолклорне фазе у претежно градску фазу током 20. века, велики број таквих лексема се изгубио баш као што се изгубила материјална култура на коју су се односиле, па су наслеђене јединице народне лексике, које се нису учврстиле у употреби, потиснуте ка периферији лексичког система у пасивни лексички слој. Велики део ових лексема сачуван је управо у записима фолклорног стваралаштва, због чега је важно да фолклорни текстови буду проучени не само с књижевнотеоријског аспекта, већ и са аспекта језичке анализе, а њихова лексика забележена и објашњена у речницима.

У зависности од лексичког статуса фолклорне лексеме зависи да ли ће она у Речнику бити квалификована или не. Квалификоване ће бити само оне лексеме које припадају периферији лексичког система или су стилски или на неки други начин обележене у односу на стандардни језика, као и оне које су у процесу лексичког превирања па им је лексички статус нестабилан, што се у речнику обично не показује квалификатором већ упућивањем на књижевнију, стандарднију реч.

Осим ових у традиционалној лексикографији уобичајених поступака квалификовања лексема којима се посредно може указати на припадност фолклорном фонду, постоје и други мање истакнути поступци у Речнику САНУ који су често у том погледу информативнији.

За представљање фолклорне лексике у Речнику САНУ користе се унифициране дефиниција типа: врста (народног) кола, врста дечје игре, врста народне игре, врста (народног) веза, шаре и др. или нарочите глосе у саставу дефиниције или испред дефиниције обично стављене у заграду: по народном веровању, обичај (о / по којем ...), по обичају, у народној машти, у народној медицини, у народном лекарству, (само) у народној песми (загонеци, бајалици, басми, бројаници, здравици, клетви и сл).

Дефиниција фолклорне лексике у Речнику САНУ је по правилу дужа због комплексности фолклорног садржај, па и то може бити један од показатеља припадности лексеме фолклорном фонду.

Исто тако ознака порекла може упућивати на припадност лексеме фолклорној лексици. Сама чињеница де је нека реч страног порекла и да је то назначено у речнику упућује на њен периферни статус у лексикону. Турско порекло неке речи добар је сигнал за то да је реч наслеђена из времена утицаја османског турског на српски, будући да највећи број  позајмљеница из турског језика потиче управо из овог периода, па се на основу такве информације може претпоставити припадност лексеме фолклорној лексици.

И на крају, не мање важну улогу за одређивање статуса и типа лексеме имају примери који се наводе после дефиниције, а пракса у Речнику САНУ је таква да се примери из народних песама и прича и других фолклорних текстова наводе кад год је то могуће, а нарочито из Вуковог језика, из збирки српских народних песама и приповедака, народних умотворина и Вуковог Рјечника, који се увек дају на првом месту. Није редак случај да се за етнографску културно маркирану лексику пример наведе у дужем облику од уобичајеног како би се пружили додатни семантички подаци важни с аспекта значења и још више с аспекта функције у фолклорном традицијском (кон)тексту. Тако је нпр. лексема кабаница у значењу у? народној ношњи дугачки сукнени огртач, обично с капуљачом“ у Речнику САНУ потврђена следећим примерима:

Кабаница... је дугачка хаљина од бела сукна, која се готово увек само огрне преко леђа. Разлика између кабанице и сурдуме је та што кабаница нема рукава ... Свака сурдума и кабаница има одостраг, на леђима „јакирицу“ или „капу“ (Шкарић, М. „Живот и обичаји „планинаца“ под Фрушком гором“, Српски етнографски зборник 54, 75).

Кабаница је горња хаљина од сукна, обојена црвено, са јакуљачом, дуга до ниже колена. Огрлица усправна, закопчава се металним округлим дугмадима. Ивице опшивене гајтаном. По грудима лево и десно има шара гајтаном опточена. По среди шаре зелена чохица (Чајетина, Картотека Етнографског музеја у Београду).             ¶

*Виши научни сарадник Института за српски језик САНУ


Коментари4
5b7ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Realista
Hm, ne treba mi ni jedno ni drugo, samo sam duboko svestan koliko je nezahvalno stanje u našem jeziku. A tuđim jezičkim perjem ga nećemo popraviti. Uostalom, korišćenje neodgovarajućih reči je takođe jedna vrsta prestupa, doduše ne krivičnog nego jezičkog i stilskog.
Realista
Srpski jezik je "razapet" između tradicionalnih reči i "uvoznog jezičkog lobija." Dovoljno je da s nekim razgovaram 2-3 minuta i odmah utvrdim koliko STRANIH reči koristi dotična osoba. Naši lingvisti vole da se pohvale kako je srpski "srednje razvijen evropski jezik", ali nemojmo se kititi tuđim perjem, bilo rečima iz latinskog, turskog, nemačkog, bilo iz danas sve prisutnijeg engleskog. Istinski poznavaoci srpskog jezika znaju koje reči pripadaju našoj jezičkoj grupi (da ne kažem "korpusu") i znaju kada i kako da koriste te reči.
Грујица
@ - Dovoljno je da s nekim razgovaram 2-3 minuta i odmah utvrdim koliko STRANIH reči koristi dotična osoba. - Да, па? Шта сад српски народ да ради са овим драгоценим податком? Да ли бисте радије у Министарство просвете или да Вам поверимо посао у истражним органима?
Препоручујем 3
Срба
Поново у тексту о СрБском језику огроман постотак несрбских речи...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља