петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:00

Дан када се Војводина улила у матицу

Одлука Велике народне скупштине у Новом Саду од 25. новембра 1918. о уједињењу Војводине са Србијом далекосежно је важан историјски догађај, због чега је идеја председника Николића да се тај датум обележава као државни празник наишла на одобравање стручне јавности
Аутор: Јован Гајићпонедељак, 05.12.2016. у 09:40
На Великој народној скупштини било је присутно 757 посланика из 211 општина Баната, Бачке и Барање, укључујући и крајеве који неће ући у састав Краљевине СХС (слика Анастаса Боцарића из збирке Војвођанског музеја) (Фото: Википедија

Стварању државе Јужних Словена, односно проглашењу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. претходила је одлука Велике народне скупштине о уједињењу Војводине са Србијом, донета 25. новембра. Реч је о далекосежно важном историјском догађају, на шта је недавно указао и председник Томислав Николић. Говорећи у Новом Саду на обележавању 98. годишњице од одлуке Велике народне скупштине, он је најавио да ће Влади Србије предложити да се 25. новембар прогласи државним празником.

„Молимо владу братске Србије да на конгресу мира заступа наше интересе. Прикључујемо се Краљевини Србији која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу не само нама, него и свим словенским, па и несловенским народима који са нама заједно живе. Овај наш захтев хоће уједно да помогне тежње свих Југословена, јер је наша искрена жеља да српска влада удружена са Народним већем у Загребу учине све да дође до стварања јединствене државе Срба Хрвата и Словенаца, под вођством краља Петра и његове династије.” Ово је, између осталог, наведено у одлуци Велике народне скупштине Војводине (Баната, Бачке и Барање) одржане у Новом Саду, 25. новембра 1918. године.

Њоме је потврђена жеља већине војвођанског становништва да се уједини са Србијом, као својом матицом, па да тек онда уђе у састав заједничке јужнословенске државе. Зато већина историчара подржава предлог да се овај датум обележава као државни празник, будући да он симболизује јединство српског народа и потврђује да је Војводина нераскидиви део Србије.

На Великој народној Скупштини било је присутно 757 посланика из 211 општина Баната, Бачке и Барање, укључујући и крајеве који неће ући у састав Краљевине СХС. Међу њима је било највише Срба – 578, али је било и припадника других народа – Буњеваца (84), Словака (62), Русина (21)... Међу посланицима је био и један Мађар, двојица Хрвата и неколико Немаца. Скупштини је председавао др Игњат Павлас, а одлуку о уједињењу са Србијом и потреби стварања заједничке југословенске државе прочитао је Јаша Томић. Тада је донета и одлука о формирању Народног одбора за Банат, Бачку и Барању (нека врста покрајинске владе ) за чијег је председника изабран Јован Лалошевић. На скупштини је донета и одлука о потреби очувања свих права несловенских народа, па се тако у тачки четири каже „не српским и не словенским народима који остају у нашим границама обезбеђује се свако право које желе, да као мањина сачувају и развијају своје национално биће“. Иста права тражена су за српски и остале јужнословенске народе који ће остати изван граница нове државе.

Иначе, пре одржавања скупштине била су се издвојила два мишљења у ком би правцу она требала да крене. Према првом, које је заступала група „пречанских“ политичара, Банат, Бачка и Барања требало је прво да се припоје у Загребу тек проглашеној Држави Словенаца, Хрвата и Срба, а онда уједине са Србијом у нову, јужнословенску државу. Међутим, већина посланика заступала је мишљење да се прво треба ујединити са Србијом, па онда прогласити заједничку државу, што је и превагнуло. Зато је, поводом десетогодишњице уједињења „Политика“ у броју од 25. новембра 1928. објавила чланак у којем се, поред осталог каже: „У историји града Новог Сада догађаји који су се збили пре 10 година биће обележени као најсветији. Благодарећи победама српске и савезничких војски на балканском ратишту Срби су искористили расуло аустроугарске војске и у духу демократског Вилсоновог начела о самоопредељењу народа донели одлуку о отцепљењу од Угарске и присаједињењу Србији.“

Да ствари крену у овом, по српски народ повољном, правцу највише су допринели успеси српске војске који су задивили свет, као и расуло Централних сила, пре свих Аустроугарске на крају рата. Тако је почетком новембра 1918. у Будимпешти избила револуција, која се проширила и на друге делове Угарске, а српска војска, већ је била ослободила Београд и избила на Дунав и Саву. У Новом Саду 3. новембра одржан је збор највиђенијих Срба и донета одлука о формирању Српског народног одбора, а промовисана је и идеја о самоопредељењу српског народа и потреби одржавања скупштине на којој ће то бити потврђено. Да све протекне на миран начин, уз очување добрих међунационалних односа, побринула се и тада основана Српска народна стража. Заслуге за то што су се остаци аустроугарске војске мирно и без борбе повукли највише припадају српским војницима који су до октобра 1918. били интернирани у аустроугарске логоре, а који су тих дана возом пристигли у Нови Сад. Њих је предводио потпоручник Бошко Павловић, који је у то време с правом сматран јунаком Новог Сада. Иначе, „регуларне“ јединице српске војске  које је предводио мајор Војислав Бугарски ушле су у Нови Сад 9. новембра 1918.

Тих дана одиграли су се и други догађаји важни за судбину српског народа. Само дан после скупштине у Новом Саду, у Подгорици је одржана Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, на којој је донета одлука о уједињењу са Србијом и збацивању династије Петровић са власти. Нешто раније, 29. октобра, у Загребу је проглашена Држава Словенаца Хрвата и Срба, за чији је врховни орган проглашено Народно вијеће Словенаца Хрвата и Срба. То веће имало је задатак да са српском владом договори услове о уједињењу и припреми проглашење нове југословенске државе, Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, што се и догодило 1. децембра у Београду.


Коментари75
c528e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DijasporaBanacanin
GDragan!Imate pravo pobrkao sam datum jer zbiljam bitka bila 1526 a poraz Sulejmana takodjer tamo u Mohacu ako dobro sjecam 1562 -te gde Sulejman i pao a Turci su porazeni od"saveznicke vojske" povukli u Bgd gde su do balk. Rata (1912) i ostali !Nakon toga su kao porazeni povukli u matici!sto sie Kosova tice tu es ne mjesam jer vasi stavovi 0 takvi(ignorirate zlodjela Arkana Legije,k.Dragana&co,Miloseviceve Spezialiste JAN ) da na to nivo oprostite Ali necu da se spustam!ponovicu procitajte jos jedan put komentare od g Igors i g iz NS! U biti cemu to sve? Vojvodina je sada vec sa 70 % Srb, zitelja neupitno deo RSirbije a MAGYARI kao sto sam vec rekao "lojalni gradjani !tu bi moglin da se stanemo"sa polemiziranjem !
Драган П.
Нису баш Турци остали у Београду до 1912, али добро, нећемо сад терати мак на конац. Помињете ми Аркана, Легију и остале. Шта ћемо са Готовином, Насером Орићем, Мерчепом, Тачијем и осталима? Циљ Вам је да кажете да су Срби злочинци. Будите поштени, па реците да ни други нису бољи. А ако желите да кажете да су Срби агресори, то је посебна тема и, као што сам рекао, није ово место за ту расправу. Војвођанским Мађарима не замерам баш ништа, то су већином фини и културни људи. Из Бачке сам и имам неколико јако добрих пријатеља Мађара. Жао ми је ако сте стекли утисак да имам нешто против Вашег народа. Војводина је пример како треба да живе разни народи једни са другима и нека тако и остане. Некима је помешаност разних нација и култура слабост, али ја мислим да је нама, Војвођанима, то предност.
Препоручујем 4
Леон Давидович
Кроз целу историју границе држава или често и нечијих поседа доминантно су одређивали ратови. Веома ретко је то одређивало мирно изјашњавање народа.
Lala APV
Vojvodina bila i ostace biser u Sred.EU u okviru R.Sirbij,!No , Medjutim ako ovi u NSadu("neradnici") ce dalje nemilosirdno muziti kravu koja i sada vec kost i koza Bogami lose nam pise!ja sam za AP zbog ist.tradicije ali ne sa ovima"dodjosima"koji cak i Beograda ignoriraju misleci da je Zagreb ili Sarajevo odn.Pristina iz prijasnjih vremana!
Игор Г.
"Драган П." Како год оправдавате одлуке "Новосадске скупштине" када је 30% становноика одлучивало у име оних 70% и то прихватате као законито, само не наводите по којем закону, тако морате прихватити и за законито када скупштина Косова прогласи осамостаљење од Србије. Краљевина Србија је као победница у рату узела део територије од Мађарске, што је и потврђено Тријанонским мировним уговором тако да је то неспорно. Неспорно је и да су Срби постали већински народ насељавањем, које је вама спорно када су у питању немци, русини, словаци, од 1918 па до 1999 године. Пишете: Не може се водити агресиван рат, па кад се доживи пораз, позивати се на 1000-годишње право." То исто примените на Косово и ево вам истине.
Драган П.
Игор Г: Закључак - од 16. века па до дана данашњег, Срби су у Војводини чинили већину. Све до друге половине 19. века та већина је била натполовична, а онда је пала на испод 50%. Без обзира, српски народ је и даље био најбројнији. Толико о Вашој тврдњи да износим неистине. Ако мени не верујете, консултујте интернет, податке је врло лако наћи.
Препоручујем 0
Драган П.
Игор Г: Значи, за Вас је одбрана сопствене државе од агресије најмоћнијег војног савеза 1999. уствари наша агресија према НАТО пакту? Занимљиво. Исто тако, рат против албанских терориста 1998-99. који убијањем српских цивила, војника и полицајаца, али и својих Албанаца који им не пружају подршку, и који на тај начин желе да изазову кризу и нелегално одвоје део међународно признате државе, такође, претпостављам, представља агрецију наше државе према тим невиним терористима? Занимљиво.
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
Dijaspora Banacanin
G.Draga !procitajte komenta g_iz N.Sada i onda terajte svojega dalje! ja istorijski Vi Politicki polemizirate o necemu sto ocito malo pojma imate! koristicu priliku da Vama par stvari objasnim !1528 -me kod Mohaca Turci sa Sultanom Sulejmanom katastr. Porazili Magyarsku armiju!Narodcito muskarci su deciminirani bili tako da Kasnije Carnojevici i Njemci (pretezno iz Phalza i Rheinlanda. )vise nego dobro dosli!pod imenom "Racok" slovila su kao lojalni vredni narod!Zbog katastr.politike Magyarvlade u I i II s R danasnja Magyarska 1/3 je od 1000 g -a!niste rekli koji su Srbi i gde su bili pre Carnojevica!vec sam pisao potrazite bar jednu Srbsku crkvu u centru vojvodjanskih gradova(o manastirima ni ne govorim)!Magyari u Srbiji su lojalni gradjani pustite njih da i ostanu kao takvi!
Драган П.
Господине Банаћанине, оптужујете ме да мало знам, а Ви погрешно и нетачно износите гомилу података, па тако кажете да се Мохачка битка десила 1528, а она се заправо десила 1526. Не знате ни да је Баја у Бачкој, а не у Барањи, и да је највећи град Барање Печуј. Што се тиче Срба у Војводини пре Чарнојевића, ево Вам одговор. Прошетајте се до центра Суботице и тамо ћете наићи на споменик Цару Јовану Ненаду. Тај човек је, у општем метежу који је настао након Мохачке битке, основао краткотрајну српску државу или "царство" на северу данашње Војводине, главни град је био Суботица. Царство му је брзо пропало, али чињеница је да су га основали војвођански Срби. Више од пола века после избио је велики устанак Срба у Банату 1594, тада су Турци у знак одмазде спалили мошти Св. Саве на врачарском платоу, како би банатски Срби могли да виде пламен преко Дунава. Ово се десило читавих 100 година пре прве сеобе под Чарнојевићем. И да, српски манастир Ковиљ из 13. века. Довољно?
Препоручујем 4
mila simic
Nemci koji su dolazili u Vojvodinu su svi dosli Dunavom splavovima. Prvo su dolazili inzinjeri, zatim zantalije sa porodicama. Ti Nemci su svi dosli iz Baden-Württemberga / Schwabenland i okolice Augsburga. Odatle je ostalo kod nas ime Svaba.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља