уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Део Русије у Белој Цркви

У Белу Цркву се после Октобарске револуције доселило око 2.500 Руса, који су, као и друга места у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у којима се настанило око 70.000 избеглица, и ову банатску варошицу помогли својим знањем и културом, а успомену на њих и земљу својих предака чувају Владимир и Валентина Кастељанов у јединственом музеју
Аутор: Јовица Даниловићуторак, 06.12.2016. у 11:20
Владимир Николајевич Кастељанов, власник и кустос јединственог музеја (Фото: Ј. Даниловић)

Бела Црква – У белоцркванској Партизанској улици у броју 52 – већ пуних десет година ради сасвим јединствен, приватни музеј. У њему породица Кастељанов чува успомене на своје претке и сународнике, које је зла судбина натерала да се покрену са својих огњишта у царској Русији и пођу у непознато. У повећој соби потомци избеглих и остали имају прилике да се упознају са историјом свог народа, а млади из Беле Цркве и других крајева Србије у последње време све чешће и из Русије и читавог света – овде се образују, васпитавају и напајају патриотизмом.

Овај простор је испуњен фотографијама, цртежима, географским картама на којима су обележени путеви којим су се прогнани кретали, портретима значајних личности и блиских рођака ове породице, групних слика руских кадета, сведочи и о блискости два народа, руског и српског. Ту су и верске књиге, разно ордење, бодеж „кинжал” – Владимирова успомена од оца Николаја из 1900. године...

На зидовима су педесет три цртежа и акварела, на којима су сва већа места на путу од Русије до Беле Цркве, које је урадио рођени деда Владимирове супруге Валентине, Иван Павлович Трофимов. Овде се чува и дедин штап, у који је он урезивао имена важнијих места са датумима, на путу од Полтаве (1919. године) и Владикавказа, Севастопоља... све до Беле Цркве.

Истакнута места на највећем зиду заузимају портрети цара Николаја и краља Александра Карађорђевића, који је највише заслужан не само за отварање врата избеглицама из царске Русије већ и за настављање рада кадетских корпуса. И сам краљ је иначе био ђак Паженског кадетског корпуса у Санкт Петербургу, и знао је о каквој се интелигенцији избеглих ради. Ту је и портрет кнеза Константина Константиновича, покровитеља свих кадетских корпуса у царској Русији, по коме је назван кадетски корпус у Белој Цркви, који је најдуже опстао.

На улазу у овај јединствени музеј, у дворишту, стоји табла на којој пише: „Кадетска меморијална соба”.

У Белу Цркву су све до 1928. године пристизале руске избеглице, око 2.500, углавном из редова образованих слојева друштва, чије је знање помогло и Белој Цркви, али и читавој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Био је то прилив изузетно великог броја нових житеља, у односу на варошицу, које је домаће становништво топло дочекало. До почетка Другог светског рата овде је био смештен и Кримски кадетски корпус, касније именован у Кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновича. Долазак Руса је обогатио културни и забавни живот Белоцрквана новим, до тада невиђеним садржајима, позоришним представама, музичким концертима, балетом, песничким сусретима...

Руси су, 1930. године, у Белој Цркви саградили и своју цркву, и посветили је светом Јовану Богослову.

– Жеља ми је била да створим руски кутак, али се скромна идеја претворила у нешто веће, па је овај простор почео да привлачи и историчаре и ђачке екскурзије. Осим Кадетског корпуса великог кнеза Константина Константиновича, који је трајао до 1944. године, овде је боравио и Девојачки марјански донски институт, као школска установа, у којој је средњошколско знање од 1920. до 1941. године стекло око 1.000 девојака. Занимљиво је да је поменути кадетски корпус у Белој Цркви, од укупно 30 кадетских корпуса царске Русије – последњи који се задржао. Тог 8. септембра возом је последњи кадетски корпус кренуо ка западу, а 26. септембра је био расформиран. Кадети су, расејани по свету, оформили удружења, у којима сећања негују и њихови потомци. У Белу Цркву су долазили кадети из Канаде, Венецуеле, САД, Бразила, Аргентине, Аустралије и Француске, људи у озбиљним годинама – каже наш домаћин, Владимир Николајевич Кастељанов (78), инжењер грађевинарства, који се нада да ће о овом музеју наставити да се старају ћерка Татјана, архитекта, и син Николај, инжењер информатике.

Наш саговорник, чији су преци учесници великих ратова за слободу Русије, скреће нам пажњу да кадетски корпуси не представљају неку војну школу, већ веома темељно организовану школску установу и систем школовања. Када су кадетски корпуси дошли на ове просторе, стигли су комплетни: ђаци у својим у школским униформама, професори, кухиња, службеници који су опслуживали школу, доктори, кувари, углавном са породицама... да би наставили образовни рад по принципима по којима су у отаџбини радили. Завршетак школовања у кадетском корпусу представљао је велику матуру, после чега је образовање могло да се настави на факултетима, па и на војним академијама.

Кастељанов истиче да се у данашњој Русији веома негује кадетски корпус као систем школовања, па постоји више од 150 кадетских корпуса. Кажу да је и у њима будућност Русије, а родитељи их сматрају престижним школама.

Наш домаћин нас је повео на Руско гробље, где почива око 650 грађана Беле Цркве руског порекла. Међу њима је чак 19 генерала, али и доста припадника племства, па сенатори, кнегиње, професори, инжењери, „обични” грађани... Недавно је из Москве Руско гробље и Кадетску меморијалну собу посетило 25 студената. Та два места постала су култна.

„Ово је мали, мали, али ипак део Русије.”

Владимир Кастељанов подсећа нас на вишеструка страдања „белоцркванских Руса“: у Октобарској револуцији, па 1941. од Немаца, онда, 1944. од црвеноармејаца, па након Резолуције Информбироа, 1948. године. Када је 1956. године Југославија нормализовала односе са Совјетским Савезом, Руси у Белој Цркви нису страдали, јер их готово више и – није било.

Сада у овом граду живи само тридесетак потомака Руса избеглих после Октобарске револуције. Већ првих дана окупације Југославије, велики број њих је пошао у ново избеглиштво, а то се поновило и са доласком црвеноармејаца. Ослободиоце – избеглице из царске Русије нису смеле да дочекају.

Захваљујући свом музеју у Белој Цркви, многи су пронашли рођаке, које су историјске олује расејале по свету. Појединци и групе из читавог света Владимиру најављују долазак и читава два месеца раније.


Коментари13
6d637
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Перча Контраш
"У Белу Цркву се после Октобарске револуције доселило око 2.500 Руса, који су, као и друга места у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у којима се настанило око 70.000 избеглица, и ову варошицу помогли својим знањем и културом, а успомену на њих и земљу својих предака чувају Владимир и Валентина Кастељанов у јединственом музеју". Једна "свезналица", уствари тутубан пре неколико дана обавести јавност да су скоро сви руси у Југославији ликвидирани после првог светсог рата, а сада сазнајемо да их је било 70.000 и да су их срби примили као род рођени, да су руси заслужни за процват државе, јер су долазили махом образовани људи, који су одмах по доласку добијали одговарајућа запослења. Било их је скоро у свим српским градовима и паланкама и свуда су допринели процвату тих места. Јесте, многи су отишли у западне земље и Америку, где су полудивље американце упознали са балетом и опером, који су дотле на родеу јахали бикове или ласом хваталии полудивље коње, локали виски и дрнадали у бенџо!
Рус Михаил
@Бранко Срб. U ruskom jeziku postoji izreka: "ЛОЖКУ ДЁГТЯ В БОЧКУ МЁДА" ("KASIKU KATRANA U BURE SA MEDOM"). Imajuci, kako kazete,"izuzetno bogatu kolekciju" (pretpostavljam o ruskim emigrantima), Vi navodite primere, koji nemaju ama nikakve veze sa onim ljudima, o kojima govorim ja. Oni, o kojima pisete Vi, su olos, a olos nema nacionalnost. Vlasov (vodja ROA), i slicni njemu (Krasnov, Skuro i drugi) bili su osudjeni u SSSR-u posle rata i streljani kao izdajnici i ratni zlocinci. Izvadite iz Vase "bogate kolekcije" barem jedan dragulj. Naprimer: arhitekta Krasnov (prezimenjak onog gore navedenog generala-belogardejca), cije velelepne zgrade su ukras Beograda. I takvi dragulji prave citavu intelektualnu riznicu!
Бранко Срб
Руски ти је добар, а српски одличан. Изгледа да си "напредовао" од времена када си се јављао са имитацијом лошег српског. Тада си се извињавао на томе. У сваком случају, немам сумњу да ниси Росијанин већ пишеш из неког трамваја у Београду.. Е, а зашто неко лажира свој нступ то је занимљиво питање. Овде заиста има свачега. Тај "олош" који спомињеш се такође изјашњава као Росијски, и слави православље и Цара (мене вређају када их опоменем на усташко зло). То што су се сада у путинизму, у протививприродном блуду, спојили царизам и стаљинизам, Россија и СССР, православље и комунизам, бело и црвено, то је проблем турбофолк патриотизма. По тој матрици и нас посматрају, па као што Срби не познају Росијане, тако је обратно. Они величају Југославију, Броза (sic!), а хероје препознају у Аркану и слично. Тако најчувенија група на ВК, "Голос Србии", у име српства промовише и слави СФРЈ, југословенштину, Броза (култ личности!), петокраку, Аркана,.. За њих је Србија=СФРЈ, као што је и Росија=СССР.
Препоручујем 1
Мирослав Јовановић
Јако занимљиво, само би било добро описати шта се десило са већином тих људи.
Рус Михаил
Hvala "Politici" na ovom materijalu. Nadam se da ovog puta medju komentatorima nece biti sorosovaca, da ne truju ciste izvore nasih odnosa. Rusija je mnogo izgubila sa tragicnim odlaskom iz Domovine svih ovih ljudi, dok Srbija, koja je dala njima utociste, mnogo je dobila. Treba samo pogledati ko je sve sahranjen na Ruskom delu Novog groblja u Beogradu. Mnogi od tih ljudi su ponos i njihove druge Domovine. Neka zajednicki zivot Srba i Rusa iz tog doba ostane zauvek u istoriji nasih odnosa kao pravi primer bratskih odnosa.
Бранко Срб
@Lale, Не - био сам јасан. Тамо сам ти и одговорио на утата прозивку. И овде показујеш озбиљну ограничеснот, да се "благо изразим", када тумачиш моје иступање - разуме се површно и злонамерно. Ја немам ништа против Росијана и чак сам им наклоњен - на другачији начин од тебе и теби сличних. За разлику од вас ја културу и повест тих страна знам и веома ми је блиска, али имам и Образ да могу направити разлику између доброг и лошег. Ниси ти ни сањао "Запад Украјине", и о томе говориш са позиције предубеђења, мантри, и приучених (али острашћених и нетачних) података. Као и многи, мало знаш а много и гласно говориш. Али и одричеш право да постоје и честити, часни и поштени Срби, са којима делиш етничку припадност (предпостављам?) и ништа више. Ниси ти Србија, и зато не дозвољавам да такви говоре у моје име, нити да руже Образ српству - непоштењем, лицемерјем, додворништвом,.. Нека време памти да је било и поштених Срба у добу моралног посрнућа. Ја се таквима обраћам - зато пажљивије читај!
Препоручујем 2
Бранко Срб
@Добар дан - здраствуј. Сећамо се да сте нам силовали жене. А, када је онај злочинац Броз на то скренуо пажњу злочинцу Стаљину, овај му је одговорио да "момци морају мало да се провеселе".. У осталом, и мимо тога, та епизода са Црвеноармејцима није била онаква каквом се представља. Као што рекох негде, Стаљин је и Павелићу нудио признање НДХ за пролаз ка западу. То што је СССР био довољно велика сила да се одупре Нацистичкој Немачкој не значи да је то и страна праведника. На жалост, свет није имао алтернативу томе. Мали народи су принуђени да бирају између два зла. Нацизам нас је уништавао, комунизам нас је уништио.
Препоручујем 8
Прикажи још одговора
Belocrkvanka
RTV je snimila dokumentarni film iz 2 dela o ruskim kadetima u Beloj Crkvi. Treba ga pogledati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља