среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.12.2016. у 15:05 Ма­ри­ја­на Бог­да­но­вић

Ух, што во­ли да ме­си гу­ра­би­је!

Ако же­ли­мо да не­ке ства­ри ока­рак­те­ри­ше­мо као без­вред­не, бе­зна­чај­не, не­ва­жне, не­рет­ко ће­мо по­сег­ну­ти за из­ра­зом три­це и ку­чи­не
Дарко Новаковић

Размишљајући о изразима актуелним у језику и застарелим речима у њиховој структури, намеће се једна мисао: Живот речи је баш чудан. Неке нестају из језика јер нестају појаве и предмети које су означавале, друге нестају јер бивају потиснуте савременим синонимима, неке се напросто заборављају.
Многе застареле лексеме егзистирају у савременом језику захваљујући томе што се налазе у структури фразеологизама који се активно употребљавају. Те се речи данас, поготово у говору млађе популaције, не могу чути у самосталној употреби, изван фразеолошке конструкције. Њихово значење савременим језичким корисницима углавном је непознато. С друге стране, бројни су изрази чије су лексичке компоненте део језичке прошлости, али су они у врло живој и активној употреби код савремених говорника српског језика. У овом кратком тексту осврнућемо се на значења застарелих речи које се јављају у структури актуелних фразеолошких јединица.    
Често чујемо да у животу ствари треба мерити истим (једним, једнаким) аршином. Сасвим нам је јасно да заправо треба „једнако о свему судити, једнако оцењивати“, али тек погледом у речник схватамо да је аршин, у ствари, стара мера за дужину (између 65 и 75 цм). Исто тако, често ћемо рећи да неко не попушта ни педаљ или да напредује педаљ по педаљ, односно да не попушта „нимало“, односно да напредује „мало-помало“. Такође, за неког ко је малог раста кажемо да га нема ни педаљ од земље. Међутим, ретко ко зна да је педаљ, као и аршин, стара мера за дужину. Педљима се некада означавало растојање једнако размаку између врха палца и врха средњег или малог прста кад се испруже. 
Ако желимо да неке ствари окарактеришемо као безвредне, безначајне, неважне, неретко ћемо посегнути за изразом трице и кучине. Значење ових речи изван фразеолошке конструкције углавном је непознато. Трице су, у ствари, љуске од самлевеног жита које при сејању остају у житу, док је кучина – необрађено, грубо влакно које обично остаје као отпадак при преради конопље или лана. Док откривамо значења речи које готово свакодневно помињемо кроз употребу израза чије су оне саставни део, немојмо само да се заплетемо као пиле у кучине.

Раз­ми­шља­ју­ћи о из­ра­зи­ма ак­ту­ел­ним у је­зи­ку и за­ста­ре­лим ре­чи­ма у њи­хо­вој струк­ту­ри, на­ме­ће се јед­на ми­сао: жи­вот ре­чи је баш чу­дан

Када нам за некога кажу како воли да меси гурабије, одмах нам је јасно да имамо посла са неким ко слатко прича, ко је слаткоречив. Ако бисмо пак знали буквално значење речи гурабија, онда бисмо могли помислити да је реч о особи која воли да меси „колачиће од брашна, јаја, шећера (или меда) и масла“. Слично томе, готово је непознато да лексема ћускија означава „гвоздени алат у облику полуге за бушење рупа у земљи, за подизање терета и др.“, али се неће устукнути када треба рећи да је неко глуп као ћускија (односно „сасвим глуп“) или пијан као ћускија (односно „јако, потпуно пијан“). Значења турцизама гурабија и ћускија су, дакле, у савременом језику непозната, али су значења израза са овим лексичким компонентама, напротив, сасвим разумљива. 
Иза врата језичке прошлости крију се и лексеме грош и крајцара. Значење ових речи, поготово млађој популацији, углавном није познато. Грош је ковани новац од 20 пара (једна петина динара) у Србији до 1918. године, док је крајцара аустријски бакарни новац мале вредности, пара, новчић. Међутим, фразеологизми са овим лексичким компонентама врло су фреквентни у језику: за свој грош „о своме трошку, за свој новац; сам, за себе, по својој вољи или жељи“, не давати гроша (за нешто) „нимало не ценити, не поштовати“, не вредети ни пола гроша „нимало не вредети, бити безвредан“, не вредети ни пребијене крајцаре „ништа не вреди“.
Турцизми бостан и (х)алва нису карактеристични за језик савремених носилаца српског језика, поготово млађих. Значење ових речи углавном им је непознато. Халва је назив за источњачки слаткиш од пшеничног брашна, масла и меда (шећера), док је савремена лексичка замена за бостан – лубеница, односно диња. Међутим, значења израза обрати зелен бостан „зло, рђаво проћи, пропасти“ и ићи (продавати се) као халва „врло се добро/лако продавати, имати добру прођу“ сасвим су јасна и ови фразеологизми су врло честа експресивна средства у свакодневној говорној пракси.
Размишљајући о изразима актуелним у језику и застарелим речима у њиховој структури, намеће се једна мисао: живот речи је баш чудан. Неке нестају из језика јер нестају појаве и предмети које су означавале, друге нестају јер бивају потиснуте савременим синонимима, неке се напросто заборављају. А неке пак имају ту среће да се нађу у структури одређених израза и тиме свој животни век продуже, додуше не кроз самосталну употребу, али барем као саставни елемент неке актуелне језичке јединице. Међутим, и та срећа може бити кратког даха. Тако се онај аршин из израза мерити истим аршином полако губи, те наведени фразеологизам све чешће чујемо са познатијом лексичком варијантом – мерити истом мером. И судбина крајцаре је слична: за нешто што не вреди ни пребијене крајцаре данас ће се чешће рећи да не вреди ни пребијене паре

Док­то­ранд, Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ  

Коментари9
b5413
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

катана
@ Timislav K -- Тешко је водити неку озбиљнију размену мишљења кад ово није одтворени форум. Тим пре, Политика би требало да се бави тим темама преко стручних чланака. Ако ће се речи једначити по звуку онда то треба да буде правило за све, са можда покојим изузетком, али овако како се данас пише пола речи су исписане по једначењу а пола нису (на пр. хрваТСки, спорТСки, љуДСки, швеДСки, итд). У томе и лежи зец. И то само компликује ствари. Мислим да је лагше писати без једначења јер се онда речи слажу као коцкице (болест+ник, пред+седник, спорт+ски, итд.). Речи ће се природно изговарати без обзра да ли се пише председник или претседник, а и за правопис би требало мање правила. Проблем је само у томе да се то крши са филолошком филозофијом која је преовладала пре 150 година и која је уздигнута у својеврстну недотицљиву светињу.
Vladislav Marjanovic
Osnovni preduslov za negovanje i bogacenje jezika je odgovarajuce skolsko obrazovanje. Ono nekadasnje, komunisticko, jeste da je bilo ideologizovano, ali je barem imalo interesovanja za negovanje narodne kulture i narodnog duha. Nema sumnje da je to cinjeno iz propagandistickih razloga radi kultivisanja lojalnosti tadasnjem rezimu. Ali, uprkos tome, mladi su i u gradovima i u selima ucili narodne epske i lirske pesme svih jugoslovenskih krajeva, upoznavali njihov folklor, bili uvedeni u njihovu kulturnu bastinu i tako sticali mogucnost da na toj osnovi svoju opstu kulturu dalje razvijaju. Nasuprot tome, neoliberalno obrazovanje se svodi na tehnologiju i informatiku. Umesto kulture vlada subkultura, a rec je potisnula neartikulisana vika. Naravno, i to se cini iz propagandistickih razloga. Treba, naime, da se otupi sposobnost kritickog rasudjivanja i da se mladi, putem "piza procesa", pretvore u neoliberalne botove. Uz svesrdnu asistenciju lazne levice, mladi se intelektualno sakate.
dani sd
Ako sam ja 1986 godiste i potpuno razumem ove izraze, a nisam preterano nacitan i nemam veze sa lingvistikom, nisam zavrsavao fakultete jer znaci da je ovaj filolog sto je pisao tekst ima problem jer je iz grada, a ja sam sa sela pa mi malo malo treba cuskija. za ovo krajcara ili kako vec jedino nisam cuo, ali za sve ostalo jesam. i da moja majka mesi gurabije, prste da polizes.
Стефан Стојановић
Млађе генерације генерално скоро уопште ни не користе фразеологизме, пословице и сл. Најучесталије разумеју, али их сами не користе. Мада сам се уверио да нека деца више не знају шта значи "изводити бесне глисте". Замислите неког од двадесет година како каже "Обрасмо зелен бостан"... Тешко. А нови фразеологизми не настају. Што се тиче речи "ћускија", моја генерација још увек зна оригинално значење те речи. Сад се, међутим, за неког ко слабо схвата, ко је глуп или му нешто не иде од руке каже "пајсер".
Vukica
Bila bi zaista velika šteta ako ove divne raznovrsne (po tematici i stilu) jezičke poslastice, u kojima skoro svakodnevno uživamo, budu i završile na stranicama Politike. Verujem da bi, da se prikupe i umnože, profesorima srpskog jezika bile velika pomoć u nastavi, a pravo osveženje učenicima u savladavanju ponekad zamornog gradiva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља