среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Пред изазовом конзервативизма

Куда може да крене свет после Трампа и ,,брегзита” и где смо ту ми
Аутор: Слободан Рељићуторак, 06.12.2016. у 08:15
Душан Лудвиг

Кад је Доналд Трамп добио председничке изборе и тако „оверио” ,,брегзит”, (нео)либерализам је одложен у крематоријум у коме ће у згодном тренутку бити претворен у пепео. Социјализам, друга велика идеологија Запада, сахрањен је четврт века раније у Москви.

Ако останемо у категоријалном апарату западне политичке филозофије – а засад немамо избора – изван либерално-социјалистичког згаришта остао је само конзервативизам. И као да би тај скрајнути приступ организовању друштва могао да држи више до морала него до профита и да изнад личне пљачке стави општу добробит.

Сваки пут у ново подразумева подвлачење црте испод „старе приче”. Махатма Ганди, ненасилни противник либералног Запада, говорио је да западног човека у пропаст води „седам смртних грехова”: 1) што жели богатство које није стечено радом; и 2) уживање без савести; 3) што одваја знање од поштења; 4) што води политику без начела; и 5) пословање без морала; 6) што одваја науку од човекољубља и 7) што тежи вери без жртвовања. Тешко је наћи убедљивији списак негативности које би морале бити мењане.

Конзервативни поглед на свет има своје одговоре на ове изазове.

Конзервативци на прво место стављају пројекцију друштва у „смислу промена да би се сачувало”, што је прогресивистички настројен либерализам презирао. Конзервативна понуда је у „поштовању успостављених обичаја и установа које су издржале пробу времена... Традиција одржава сакупљено знање прошлости и установе и праксу који су ’издржали испит времена’ и зато би требало да буду очувани за добро садашњих и будућих генерација”, стоји у познатом делу Ендруа Хејвуда „Политика”, које је преведено и на српски.

То мишљење не идеализује људску природу и не подилази најнижим потребама које чине да су људи „упрљани себичношћу, похлепом, жеђу за влашћу... Очување поретка зато изискује јаку државу, примену строгих закона и казни”. Конзервативци верују да се сукоб богатих и сиромашних може превазилазити принципом noblesse oblige, где се богатији обавезују на „одговорност да се воде (али) и штите они који су мање среће или мање привилеговани”. Иако оваква пројекција „равнања” друштвених неједнакости трпи низ приговора, историја би јој могла пружити шансу, јер је либерална „невидљива рука” Земљу увела у два светска рата, а социјалистичко превазилажење „класног сукоба” није оправдало очекивања ни у сфери слобода ни у производњи.

Политичко понашање српског народа – и од пада Берлинског зида и ескалације неолибералног насиља – сугерише наклоност оваквим идејама. Српски сукоб са евроатлантским уређивачима света, у основи, произилази из упорног остајања при овим вредностима.

С друге стране, важна карика у подизању конзервативизма на врх таласа глобалних интересовања данас је Русија.

Махатма Ганди је говорио да западног човека у пропаст води „седам смртних грехова”: 1) што жели богатство које није стечено радом; и 2) уживање без савести; 3) што одваја знање од поштења; 4) што води политику без начела; и 5) пословање без морала; 6) што одваја науку од човекољубља и 7) што тежи вери без жртвовања

Хамбуршки „Шпигл” је још пре три године причу са насловне стране посветио разматрању: Шта је тајна успеха вође из Кремља? Пронађено је да се Путин „храни слабошћу Запада”, али кључна тачка ослонца, као „арбитра у глобалној политици”, нису оружје и вешта тактика. То су само средства, а поверење, да арбитража неће бити самовоља и без принципа – до чега је стигло посредовање Запада у светским односима – задобија се идејом.

И „Шпигл” се хвалисао како му је у Москви дат на увид документ на 44 стране Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), „најмоћнијег тинк-тенка Кремља”, у коме се објашњава да је Путинов ауторитет „тако распрострањен да може утицати и на гласање о Сирији у америчком Конгресу”, зато што је Владимир Владимирович „нови светски лидер конзервативизма”. По том тајновитом документу, у све хаотичнијем свету људи „жуде за сигурношћу”, а она би се могла поново наћи у – оживљавању утицаја у хришћанству, породичним вредностима и националној држави.

Прича о „конзервативизму из (до јуче Црвеног) Кремља” на Западу живи. Тако се Патрик Бјукенен, вероватно најпознатији живи конзервативни писац на свету, пита: „Да ли је Путин један од нас?” Дакле: „Да ли је Путин палеоконзервативац? У културном рату за будућност човечанства, да ли је он један од нас?” Бјукенен, који је подржавао Трампов наступ од самог почетка, каже: „Док је његов став бранитеља традиционалних вредности привукао ругање западних медија и културних елита, Путин не греши када каже да он може да говори у име већег дела човечанства.”

Демос у Србији нема проблема ни с конзервативним вредностима ни с палеоконзервативцем из Кремља. А дијагноза РИСИ-јевог кључног човека Леонида Решетњикова за Русију звучи примењиво и овде: „Идеолошки вакум је присутан... Идеологију неолиберализма не дели више од пет-шест одсто становништва... Међутим, представници те идеологије практично су у свим медијима. Њихови напори подсећају на Сизифов посао, они само људима наносе штету, уносећи збрку у њихове главе. Да, вакум постоји, али он не може вештачки да се попуни – није се обликовала друга, алтернативна идеологија.”

У Србији је поред одсуства уобличене идеологије изузетно слаб и учинак политичких организација. Како сада ствари стоје, тек би се од ДСС и Двери могло очекивати да преузму организацију извлачења из неолибералног талога – у коме још увек живи нада да се Трамп само шали.

Новинар и публициста


Коментари22
55ae3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jugoslav Zdravković
Какав леп текст потпуно девалвиран последњом реченицом: "...тек би се од ДСС и Двери могло очекивати да преузму организацију извлачења из неолибералног талога..." Или аутор не раздваја политичко деловање ових партија од оног што причају или једноставно нема таленат да разуме политичку сцену Србије и њене актерe. У сваком случају било би поштеније да је ову реченицу ставио на почетак текста да не губимо време читајући га.
Aleksandra V.
Iz taloga neoliberalizma (mada ni to nije, pre je feudalna) Srbiju jedino mogu da izvuku građani kojima je tek ovih dana postalo potpuno jasno šta znači neoliberalizam (uslovi rada, zdravstvo...). Bez pritiska građana bojim se da izvlačenja neće biti - DSS je prešao u SNS, a Dveri retko kada (skoro nikada) ne govore o ekonomskom poretku.
Neša (Glodur)
Ne verujem mnogo ni Putinu otkako ga Kisindžer podržava. Gubitnici će biti samo porodice Klintonovih i još ponekih. Ostali će preleteti Trampu ili bolje rečeno njega će Administracija usisati u sebe. DSS i Dveri nemaju šansu. Niko je nema, jer je Srbija debelo kolonizovana preko "njene" vlade i nevladinih organizacija. Reljića izuzetno cenim, tekst je odličan, a poslednja rečenica je isključivo reklama za DSS i Dveri. Vetar u leđa, da ih malo pogura.
Neznalica
Mislio sam da sam sve već pročitao ali ovo da "Putin ne greši kada kaže da on može da govori u ime većeg dela čovečanstva" je stvarno biser. I to sve u kontekstu Putina kao branitelja konzervativnih vrednosti. Živeo Tramp, živeo Bjukenen! Neka gospodin Reljić razmisli šta bi o Putinovoj Rusiji mislio Gandi da je danas živ? A Gandi je polazna osnova njegovog teksta.
Razmisljac
Neoliberalizam je rekao bih nastao krajem 80-tih iz braka liberalizma starog kova i sampanjskih komunista sa zapada. Na ruku mu je dobrano isla pojava interneta skoro u isto vreme a koji su neoliberali zdusno prigrabili zajedno sa "nuspojavama" interneta ( socijalne mreze i generalno lakoca komuniciranja) za promociju svojih nacela i ideja a mlade interent milijardere neoliberali su uzdigli na nivo bozanstva u cilju sopstvene asosijacije (tj. neoliberalizma) sa vrlim novim svetom digitalne ekonomije. Konzervatizam je rekao bih sa Bregzitom i Trampom nasao utociste u slojevima drustva koji su "procitali" interent kao opijum za mase, onih koji su ostali "iza" u digitalnoj revoluciji i globalizaciji ali i onih koji znaju da nema leba bez motike. Cuo sam jednu vodecu Americku konzervativku koja je rekla da neoliberali generalno nisu uzimali Trampa za ozbiljno ali da su nista manje svaku njegovu bombasticnu izjavu tumacili doslovno u medijima koje kontrolisu. Na svoju stetu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља