Камате на стамбене зајмове у динарима значајно су пале, међутим потенцијални дужници их и даље заобилазе у широком луку. Разлог – и даље су скупљи од оних индексираних у еврима. Према подацима Националне корпорације за осигурање стамбених зајмова за десетак година колико они постоје осигурали су укупно шест динарских кредита за станове.

Камате за динарске зајмове су шаролике, а свакако је најнижа она у Рајфајзен банци која номинално износи 4,9 одсто годишње. Интересантно је да је могући рок отплате чак 30 година. Друге банке ове зајмове углавном одобравају на краћи рок отплате од десет до 20 година и годишња камата се креће до осам одсто.

Код динарских стамбених зајмова нема валутног ризика, али то не значи да се месечна рата неће мењати, јер је камата променљива као резултат банкарске марже и белибора, референтне камате за динарске зајмове. Белибор тренутно износи око 3,5 одсто, а колико 2012. године у доба велике инфлације од око 12 процената белибор је био тек незнатно нижи што довољно говори колики је потенцијални ризик ових зајмова. Уз банкарску маржу од 2,5 до пет одсто годишња камата би могла да нарасте на петнаестак одсто годишње.

Уколико се узме у обзир да је инфлација у Европској унији практично непостојећа што је разлог пада камата на стамбене кредите у еврима, и да нема назнака да ће се у скорије време повећати, рачуница је и даље на страни девизних зајмова.

Иначе, према Закону о заштити корисника финансијских услуга банке су дужне да прво клијентима понуде кредите у домаћој валути, али сама законска обавеза о понуди није била довољна да се клијенти у већој мери определе за такав зајам. О томе сведоче и банкари.

Дејан Вучинић, извршни директор дирекције мреже Сосијете женерал банке, каже да од почетка године нису одобрили ниједан зајам за стан индексиран у динарима иако је њихова понуда на нивоу конкуренције других банака.

– Клијенти још увек не смеју да ризикују да узму стамбени кредит у динарима. Њих ће бити тек када дугорочно не буде било опасности да курс направи катастрофу. Треба још времена и да порасту зараде уопште, као и оне на буџету, сматра овај банкар.

У Кредиагрикол банци кажу да се клијенти распитују за стамбене зајмове и у динарима и у еврима, али да на крају, због цене кредита, изаберу онај индексиран у европској валути.

Народна банка Србије саопштава да су учинили све да се на тржишту масовније појаве стамбени кредити под повољнијим условима. То, како наводе у централној банци, представља потврду добрих резултата монетарне политике, као и макроекономске стабилизације земље. Са снижењем референтне каматне стопе НБС и одржавањем инфлације на ниском и стабилном нивоу, дошло је и до битног снижавања каматних стопа на динарске кредите банака, чији се ниво постепено приближава нивоу каматних стопа у земљама у окружењу и ЕУ. При том, стамбени динарски кредити, без валутне индексације, за већину становништва чија су примања у динарима, значи и елиминацију валутног ризика који може битно да утиче на отплату кредита с обзиром на то да је промена међувалутних односа у дугом року готово немогуће предвидети, сматрају у Народној банци.

Провизије дижу цену сваког кредита

Провизије дижу цену сваког кредита и отуда разлика између номиналне каматне стопе и стварне цене кредита која је обично за неколико процената већа од оне првобитно исказане. То омогућава да се сагледају сву услови кредита. Другачије речено, сваки кредит, па и стамбени, исказан је у две камате – номиналној и ефективној. Прва означава метод обрачуна камате, а друга садржи све пратеће трошкове. У случају стамбеног кредита то су провизија за обраду захтева која може бити фиксна или износи неколико процената, трошкови осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, трошак процене непокретности, извештај кредитног бироа, трошак заложне изјаве, упис хипотеке...

У случају готовинских зајмова, уз кредитни биро и менице, ту су и годишња провизија за администрирање кредита, провизија за обраду захтева, премија за осигурање корисника кредита од последица несрећног случаја и незапослености…