Агенција за реституцију од јуна ове године донела је 15 првостепених одлука о враћању имовине жртава холокауста без живих законских наследника, а укупна вредност враћеног је већа од два милиона евра. Србија је једна од првих европских држава која има посебан закон који регулише питање реституције јеврејске имовине одузете током Другог светског рата, чији су власници, читаве породице, страдали у холокаусту.

На конференцији посвећеној историјату и примени Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника, учесници су више пута похвалили доношење овог закона, истакли пионирску улогу Србије у овом процесу и позвали остале европске земље да следе пример наше владе, која је почетком године донела овај закон.

Отварајући скуп у просторијама Агенције за реституцију, њен директор Страхиња Секулић истакао је да се ради о закону којим треба да се поносимо. Признање законописцима одао је и Горан Илић из Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, додавши да сада следи његова примена.

– Нажалост, већ дуже време важимо за земљу лоше написаних и спорадично примењених закона. Један од таквих је и Закон о рехабилитацији, којим, када се буде исцрпела његова примена, нико неће бити задовољан. Они који су подносили захтеве неће бити задовољни јер се суд бави само процедуралним стварима, па се у случају рехабилитације не ради о томе да је неко разрешен кривице. Они који се противе нечијој рехабилитацији, такође неће бити задовољни јер се суд није упуштао у суштину деловања током Другог светског рата онога кога рехабилитује – рекао је Илић.

Он је додао да треба похвалити одлуке Агенције за реституцију да не врати нечасно стечену имовину онима који су рехабилитовани из процедуралних разлога. У изјави новинарима, Страхиња Секулић навео је да Агенција има прецизну евиденцију о имовини која је насилно одузета, а затим продавана у бесцење током Другог светског рата.   

Пре седам година, 46 еврпских земаља потписало је Терезинску декларацију, којом се препоручује реституција насилно одузете јеврејске имовине коју после холокауста више нема ко да потражује, у корист оних који су преживели и јеврејске заједнице. Прва од земаља потписница која је донела посебан закон о враћању овакве имовине је Србија, подсетио је на отварању конференције Роберт Блох из Светске јеврејске организације за реституцију.

Доношење закона својевремено је, уочи посете Џозефа Бајдена Србији, поздравила Бела кућа, а како је рекао Џоел Лајон, специјални изасланик за питања холокауста и враћања имовине при Министарству спољних послова Израела, наишао је на велико одобравање и у држави из које он долази.

– Треба храбрости да бисмо се суочили са духовима прошлости, а још више да би се предузели и конкретни кораци ка задовољењу правде. Нацисти и колаборационисти су у Србији истребили више од 90 одсто јеврејске популације током Другог светског рата. Мушкарци, жене, деца, брутално су убијани само зато што су Јевреји, а претходно им је одузета имовина. Ми смо глас оних који више немају гласа, оних који се никада нису вратили да траже правду – истакао је Лајон.

Конференцију која је окупила стручњаке за питање реституције и холокауста из земље и иностранства, заједнички су организовали Агенција за реституцију, Нови балканолошки институт и Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије.

Имовина враћена јеврејској заједници и њеним члановима у процесу реституције

Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама (2006)

16 хектара пољопривредног земљишта

2 хектара грађевинског земљишта

8.537 квадратних метара комерцијалног и пословног простора

182 квадратна метра станова

Закон о враћању одузете имовине и обештећењу (2011)

81 комерцијална зграда

12 зграда

9 станова

6.031 квадратни метар грађевинског земљишта

105.414 квадратних метара неизграђеног грађевинског земљишта

727 хектара пољопривредног земљишта

Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника (2016)

26 пословних простора

4 стана

1 зграда

24 хектара пољопривредног земљишта