четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:35
„ПОЛИТИКА” У АРХИВИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА

Народни музеј не зна како су слике завршиле у рукама Геринга

Већина дела које Италија тражи од Србије била је у периоду пре Другог светског рата у приватном власништву неколико колекционара, док унутар ове институције није могуће наћи одговор на питање како су дела завршила у рукама Хермана Геринга
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 06.12.2016. у 22:00
Трип­тих „Бо­го­ро­ди­ца са Хри­стом на пре­сто­лу” Па­о­ло ди Ђо­ва­ни Феи­­

У очекивању да у Италију стигне одлука Вишег суда у Београду о евентуалној заплени осам слика италијанских мајстора које се налазе у Народном музеју у Београду, а које Италија потражује од Србије због сумње да су набављене малверзацијама након Другог светског рата, лист „Политика” истраживао је која папирологија прати ове слике од њиховог доласка у наш музеј 1949. године до данас.

Документација Збирке стране уметности, у оквиру које се налазе дела италијанског сликарства, а у коју смо у просторијама Народног музеја имали увид, има неколико делова. Са једне стране, ту су инвентарне књиге у којима је руком писаним словима свака слика која је икада прешла праг Народног музеја уз инвентарски број прецизно заведена и описана, док, са друге, постоје и такозвани пратећи картони на којима се, уз фотографије детаља, налазе подаци о томе којој збирци музеја дело припада, како је набављено, ко је аутор и којој уметничкој школи припада, које су димензије, материјал и техника, као и стање слике и очуваност. Неки додатни детаљи, када је реч о спорним сликама, налазе се у каталогу из 2004. године под називом „Италијанско сликарство од 14. до 18. века из Народног музеја у Београду”.

Што се самих слика тиче, према расположивим подацима, већина је била у периоду пре Другог светског рата у приватном власништву неколико колекционара, а подаци о томе реконструисани су, између осталог, и на основу печата који се налазе на полеђини неких од њих. Слике „Свети Себастијан” и „Свети Роко”, чији је аутор Виторе Карпачо, припадале су колекцији Контини Бонакоси из Фиренце. Триптих „Богородица са Христом на престолу” (у замолници из Италије наведена је као „Мадона са дететом, свеци, благовест, распеће, триптих”) према подацима ауторство је Паола ди Ђовани Феија али није познато чијој је колекцији припадала, као што то није познато ни за „Богородицу са Христом” (у замолници је наведена као „Мадона и дете на трону”) Спинело Аретина. Тинторетова „Богородица са Христом и сенатором” (у замолници наведена као „Мадона са дететом и донатором”) припадала је колекцији Макса Ротшилда, односно колекцији Контини Бонакоси из Фиренце. За Венецијанову „Богородицу са Христом” (у замолници наведена као „Мадона са дететом”) каже се да је припадала колекцији Контини Бонакоси из Фиренце. За дело „Обожавање Христа” (у замолници наведено као „Поклонство детета са анђелима и свецима”), непознатог ломбардијског аутора, не постоје подаци о припадности, док се „Портрет Кристине Данске” (које је у замолници написано под именом „Портрет Краљице Кристине од Данске” и приписано Тицијану) води као дело непознатог ломбардијског сликара, рађено по узору на Тицијана, и било је део колекције Контини Бонакоси из Фиренце. За све слике заједничко је то да их је музеју уступила Репарациона комисија владе ФНРЈ 1949. године.

Да иронија буде већа, а цела ситуација још замршенија, управо су у састављању каталога који помињемо а у којем су прецизно наведене поменуте слике, које су сада предмет истраге, учествовали не само наши већ и италијански стручњаци и историчари уметности, а објављивање публикације омогућио је, уз наше Министарство културе и информисања, и Институт за италијанску културу у Београду (са још два спонзора), док је увод, поред Татјане Цвјетићанин, тадашње в. д. директорке, писао и Антонио Цанарди Ланди, садашњи италијански амбасадор. Нико тада није доводио у питање порекло слика нити се помињала могућност било каквог судског спора, до чега је дошло након што су се дела обрела на две изложбе, у Болоњи и Барију, које су такође, како нам потврђују из музеја, легално организоване, у сарадњи са италијанским властима. Уз то, одговор на питање како су дела завршила у рукама Хермана Геринга није могуће пронаћи унутар Народног музеја.

Из нашег музеја нам је потврђено да код њих, осим новинара листа „Политика”, нико из наших институција званично није долазио да провери документацију која прати ове слике, док их је, како нам је речено, Виши суд обавестио о томе да није постојала никаква обавеза суда да музеј извести о томе коју је одлуку судија донео када је у питању италијански захтев за привременим одузимањем дела. Тим поводом састао се и Управни одбор музеја, који је констатовао да је Народни музеј само чувар културних добара која су му поверена, а да су културна добра власништво Републике Србије. Једна од тема састанка била је и чињеница да ни управа ни Управни одбор никада ни о чему нису били обавештени. Подсетимо, чланови УО су: Дарко Танасковић (председник), Милован Витезовић, Никола Кусовац, Андреј Старовић, Оливера Марковић, Ивана Поповић и Бранка Иванић.

 


Коментари21
c2992
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

neko tamo
Jos jedan vid silovanja Srbije na putu u EU. Otimanje, otimanje otimanje...Ako neko potrazuje nesto, onda mora da dokaze da slike nisu dosle u posed muzeja na zakonit nacin a ne da se pleni na osnovu "sumnji". Kada bi svaki muzej na svetu morao da dokaze za svako delo koje ima odakle mu, oni bi izgubili vecinu dela, jer ta dela drze duze nego sto se takva evidencija vodi. I onda, ako se i dokaze da je delo doslo nezakonito, sem ako se zna pravni vlasnik, delo se ne moze oteti od muzeja jer kome bi otislo i na osnovu cega?
Perica
Ako je neko nekad bio u Vatikanu, jasno mu je ko je najveci kradljivac umetnickih dela u svetu, tako da u Vatikanu imate ogromnu kolicinu dela iz starog Egipta, iz Grcke ...., sve sto je vredelo je pokradeno i odneseno tamo. Ja im ne bih nista dao, ali bas nista.
feliks56
Постављам питање неком од наших адвоката који познају материју међународног права у овој области: "Да ли у оваквим случајевима постоји правна институција ЗАСТАРЕЛОСТИ"? Ако постоји, онда је италијански захтев на климавим ногама.
ksenija
Pretpostavljam da ce nas sad Italija ucenjivati, da necemo uci u EU ako ne damo slike. I onda ce nas pragmaticni premijer sve da im da. Sta njega briga za kojekakve slike ili stare crkve po Srbiji. (Usput receno, Italija je i Hrvatsku ucenjivala pre desetak godina, da nece u EU ako ne udovolji nekim italijanskim zahtevima, pa im je uspelo. I sad ce primeniti isti recept.)
A Engleska, Grckoj? Nikad!
A Engleska? Kada ce ona vratiti Grcima pokradene kipove i ostalo, koje Grci neprestano traze da im se vrate, ali Englezima ne pada ni na pamet da za vrijeme Drugog svjetskog rata pokradene brojne umjetnine neprocjenjive vrijednosti ikada vrate! Pravdaju se time sto vele da su te grcke umjetnine u engleskim muzejima mnogo bolje sacuvane nego sto bi to bio slucaj kad bi se vratile u Grcku zemlju njihovog porijekla i u grcki muzej u Atini. Perfidni, pokvareni Englezi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља