субота, 27.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Забрана запошљавања важи до краја 2017. године

И током следеће године радно место у јавном сектору моћи ће да добије само онај ко има сагласност владине Комисије за нова запошљавања
Аутор: Аница Телесковићчетвртак, 08.12.2016. у 08:30
Само уз одобрење владе моћи ће да буду запослени медицински радници (Фото Анђелко Васиљевић)

Тридесетдвогодишњи Горан, чије је пуно име и презиме познато редакцији, већ пет година чека стално запослење у Пореској управи. Кад је, као свршени студент Више пословне школе почео да ради у пореској администрацији, обећано му је стално запослење. Од тада до данас потписао је шест уговора на одређено време. Да би испоштовао закон, послодавац је правио паузу од месец дана, а онда је, по неписаном правилу, Горану нудио нови уговор на годину дана. Наш саговорник се надао да ће му после 1. јануара 2016. године, када престане да важи забрана запошљавања у јавном сектору, бити понуђен уговор о сталном запослењу. Међутим, у Изменама и допунама закона о буџетском систему, који је прослеђен парламенту на усвајање, предложено је да се забрана запошљавања продужи на још годину дана. И да важи до краја 2017. године.

– Нисам разочаран, јер се одавно више ничему не надам. Остајао сам да радим у Пореској управи, јер други избор нисам имао. Чим бих нашао бољи посао, отишао бих. Многе колеге су то већ учиниле – каже Горан.

Наш саговорник није једини који чека да се забрана запошљавања укине да би могао да добије посао. Осим у Пореској управи, на запослење чекају и радници који у здравству плату примају по уговору.

И један од младих новинара РТС-а у сличној врсти неизвесности ради већ четири године.

– Ситуација је таква да не могу да узмем кредит, картицу или чекове, јер ми радни однос није на неодређено време. А сад сам још и хонорарац. Иначе, колико знам, руководство РТС-а заиста гледа да реши статус, али очигледно да је све у надлежности Владе Србије – каже наш саговорник који је желео да остане анониман.

Са друге стране, посматрано из угла републичког буџета, резон Министарства финансија као предлагача овог закона, јасан је. Забрана запошљавања у јавном сектору значајно је утицала на то да се расходи за зараде држе под контролом. У члану три Измена и допуна закона о буџетском систему наводи се да се забрана продужава до краја 2017. године, јер је то оцењено као механизам за очување контролисаног запошљавања.

„Продужено је важење забране, будући да је наведена мера дала изузетне резултате у смањењу обима расхода за плате у буџетима свих нивоа власти, односно у целом јавном сектору”, наводи се у образложењу овог прописа.

Ипак, то што је на снази забрана запошљавања, не значи да нико не може да се запосли. То је могуће, али само уколико владина Комисија за давање сагласности за ново запошљавање то одобри.

Милош Поповић, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, изјавио је пре неколико дана на Телевизији Пинк да је током прошле године та комисија издала око 2.000 одобрења за нова запошљавања.

Претходне године, комисија је дала нешто више од 9.000 одобрења за нова запошљавања. Истовремено је и одбила више од 11.000 захтева за ново запослење.

Ова мера уведена је у децембру 2013. године. Паралелно са овом мером, почевши од 2015. године Србија је, у складу са договором са Међународним монетарним фондом (ММФ) требало да смањује број запослених у државној управи. Првобитно је било предвиђено да се број запослених до краја 2017. године смањи за 75.000 људи. Касније је Фискални савет тај план оценио преамбициозним. Међутим, у својим извештајима чланови Савета врло често указују како је мало тога учињено када је реч о рационализацији.

Према буџетском плану за 2016. годину, број запослених у општој држави требало је да се смањи за скоро 30.000 људи. Међутим, анализе Фискалног савета показују да је свега 10.000 прекобројних остало без посла. Рачунице показују да се природним одливом сваке године из опште државе пензионише око 15.000 запослених. Основна идеја владе била је да се, након пензионисања запослених, послови које су они обављали расподеле на преостале раднике без запошљавања нових, и да се на тај начин оствари смањење укупног броја запослених. Због тога је уведена забрана запошљавања, подсећају у Фискалном савету.

У појединачним случајевима – када је замена запосленог ипак неопходна, на пример, при пензионисању јединог наставника математике у школи, или хирурга. одобрење за то добија се од комисије.

Ипак, овакав начин смањивања броја запослених, иако је на први поглед безболан, Фискални савет оцењује као јако лош.

„У пензију одлазе запослени свих категорија, како они који су вишкови, тако и они који су стручни и корисни, што овај процес у суштини чини насумичним и потпуно неконтролисаним. Уколико се квалификовани запослени у средњем (и дугом) року не замењују у обиму у којем постоји објективна потреба за новим радницима (већ само по законом дефинисаној стопи замене од 5:1, према којој на пет пензионисаних радника може доћи један новозапослени), постепено долази до отежаног функционисања државних институција, погоршања доступности и квалитета јавних услуга (образовање, здравство, безбедност)”, упозоравају у Савету.

То, на крају, негативно утиче на економски раст и друштвени развој. Уз то, у случајевима где су од раније већ постојали мањкови запослених, ограничена стопа замене пензионисаних радника била је још штетнија, закључују у Фискалном савету.


Коментари20
88758
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Аца правник
Кад смо већ код Пореске - пре извесног времена објављен податак да је просек година запослених у истој 56. Ако бисмо то представили кроз запослене од 30 и 60 година, однос је 2 : 13. У појединим судовима, пресуде пишу дипломирни правници са положеним правосудним испитом, који уместо као сарадници, раде као волонтери - за џабе. Волонтери који имају правни факултет, али немају правосудни, уместо да пишу одлуке, проводе у току стажа и по неколико месеци на писарници, где мењају административце, који су такође дефицитарни. Просветна, тржишна, радна и још неке инспекције имају мањак људи. Али зато јавна предузећа још не морају да отпуштају вишкове, странкама повишица од 962 милиона, можда држава преузме дуг од још неке пропале фирме у циљу напретка. А све ово у име штедње и рационализације. Штедљиво, нема шта.
Jim Morrison
Većina piše samo o posledicama, a niko o uzroku. Zašto postoji ova uredba? Zato što je neko u silnim godinama vladavine DS i satelita namnožio nepotrebnu birokratiju sa većim prosekom plata od privrede. Posledice su jasne, javni dug se uvećava, ljudi ne rade u struci već sede po kancelarijama..... Usput, ova uredba se u najvećem poštuje a ja radim u privatnoj firmi.
Filozof
Možda ću malo skrenuti sa teme tako da se ne ljutite. Ja sam završio za mašinskog inženjera i očekivao sam da će država da me zaposli za moju struku dve do četiri godine. Ako ne dobijem za stalno onda barem da imam neko radno iskustvo. Tako da ako ne uspem u Srbiji onda u nekoj drugoj zemlji kojoj trebaju inženjeri. Pre nekoliko dana sam čuo od druga da su neki moji drugari sa kojima sam studirao otišli na zapad da rade. Što sam stariji sve više mislim šta je država učinila za mene.....?! Volim ovu zemlju i borio bih se za nju. Ali ako država ne počne da misli na narod i zemlju ja ću otići u drugu zemlju koja će se možda brinuti o meni nema veze što ću biti građanin drugog reda. Tamo barem znam da sam drugog reda. Ali znam da ću se boriti za tu zemlju i narod čak i protiv Srbije jer oni su mi pružili ono što Srbija nije. Izgleda da to drzavi ništa ne znači.
Milan
Sta znaci borio bi se za jednu ili za drugu zemlju?Kako ta borba izgleda?Studirali ste,znaci investirali u sebe i drzava u vas.I sada kada trebate to znanje da primenite,da se isplati ucenje,da radite,stvarate novu vrednost,zaradjujete,placate dazbine,trosite nista od toga nego trebate po mediima da se pravdate,koliko volite itd.Jos Ciceron rece,ubi bene ibi patria-tamo gde mi je dobro tamo mi je domovina.
Препоручујем 2
Ana
I racionalizacija javnog sektora i zabrana zaposljavanja su pokazatelji neodgovornog poslovanja drzave. Setimo se samo zapaljivih govora gdj-e Udovicki, sve u stilu "Sto nikad nije bilo, niti ce biti ," Zakona kojim su zene sa 60 god. terane u penziju, da bi ga kasnije Ustavni sud ukinuo.I na kraju racionalizaciju pojela maca, bez validnog objasnjenja gradjanima zasto je dizana frka. A sto se tice zabrane zaposljavanja, to su price za malu decu. Drzavni sektor je postao privatna prcija direktora, sefova, stranaka, gde se njihovi kandidati zaposljavaju, ne zato sto su potrebni, nego zato sto im treba uhlebljenje. Godinama se produzavaju ugovori na odredjeno vreme, bez obzira na zakonsko ogranicenje.A nadju se i drugi modeli (radila sam u zdravstvu), pa sam se nagledala tih modela. Npr: spremacica otisla u penziju, od Vladine Komisije dobijena saglasnost za prijem spremacice, primljena devojka -strukovni ecc., sedila par meseci u kancelariji i dobila reselje i platu ekonomiste.
Лекар волонтер
Код нас у здравству, запошљавају пензионере. Не иду у пензију, већ их запосле као дефицитарни кадар. Да ли је боље за друштво запошљавати младе или пензионере?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља