четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:39

Кад се капларице и капетанчићи претварају да су јуначине

За оно што је мало често се у лексици везују осећања ганућа, симпатије, нежности, док оно што је велико неретко подразумева одбојност
Аутор: Јована Јовановићчетвртак, 08.12.2016. у 13:05
Ћирилично иницијално писмо КОТЕЖ (Дарко Новаковић)

Размишљајући о неким погрдним и подругљивим изразима којима се у српском језику именује и квалификује човек, запало нам је за око да се, у зависности од начина на који формирају погрдно значење, пејоративи начелно могу поделити у две велике групе.

Првој групи припадају творбени пејоративи: нпр. старкеља, бабетина, дедускера, капларица, официрчић, генералчина, муслиманчина, Босанчерос, Црногорчина, Циганштура. Посреди су речи код којих се пејорација постиже додавањем различитих наставака за облик. Обично су то суфикси субјективне оцене, којима се основна реч модификује, при чему се добијају аугментативи – увећанице погрдне конотације, односно деминутиви – умањенице погрдне конотације. Примера ради, етник Црногорац у језику има неутралну функцију и њиме се само именује човек који је пореклом из Црне Горе. Међутим, додавањем одговарајућег суфикса добијамо облик Црногорчина, који више није неутралан и није му функција само да човека именује према  пореклу или етничкој припадности, већ и да га због тог порекла или етничке припадности – погрдно означи и окарактерише.

У другој групи речи налазе се такозвани семантички пејоративи: нпр. кретен, идиот, свиња, коза, метузалем, мућак, балија, усташа. Посреди су именице које својим примарним значењем припадају неутралној лексици, а секундарно развијају погрдно значење захваљујући неком од механизама полисемије – метафори или метонимији. Тако нпр. именица идиот, према Речнику САНУ, у језику примарно функционише као медицински термин и користи се у значењу „особа која пати од идиотизма, кретен”, док се секундарно, метафорички, ова реч употребљава да означи „незналицу, глупака, блесана”.

А међу бројним творбеним пејоративима који се у српском језику користе за људе, нашу нарочиту пажњу привукла је једна необична подгрупа подругљивих имена. У питању су деминутиви – речи умањеног значења које функционишу као називи за човека и показују тенденцију да у одређеним контекстима реализују погрдно, презриво значење.

Поћи ћемо најпре од чињенице да се деминутивима уобичајено сугерише умањење физичке величине неког појма и њихово типично значење јесте димензионално.

Међутим, спектар значења деминутива далеко је шири: појам о коме говоримо, уколико је у питању неки конкретан предмет, заиста можемо квантитативно одредити у простору као предмет који је мали, малих димензија, односно – мањи од уобичајеног представника исте класе предмета (нпр. сто – сточић, шоља – шољица); исто је, углавном, и са деминутивима којима се именују жива бића као представници одређене врсте (нпр. цвет – цветић, зец – зечић; жена – женица). Уколико се пак деминутиви не односе на физичку величину, тј. на конкретне предмете, већ на апстрактне појаве и појмове из различитих домена – њихово значење постаје метафоричко. Примера ради, именице слободица, домовиница, с једне стране, реферишу на нешто лепо, драго, блиско, према чему осећамо наклоност, поштовање, док именицама државица, професијица, звањце, с друге стране, изражавамо презир, недостатак поштовања, поругу, ниподаштавање.

Слично је и са неким речима којима се у српском језику именује и означава човек. Наиме, уобичајено је да се од основног значења деминутива, које се тиче квантитета, развија секундарно метафоричко значење, које се односи на квалитет.  Ако се вратимо у школске дане, на часове српског језика, сетићемо се, вероватно, да су се деминутиви и аугментативи као творбене изведенице којима се именује умањење или увећање основног појма – обично помињале напоредо са двема значењским скупинама – са хипокористицима и пејоративима. Деминутиви, тј. умањенице обично се поистовећују са речима одмила, хипокористицима, док се аугментативима, тј. увећаницама заиста често постиже пејорација – погрда и омаловажавање. И описни речници српског језика, Матичини једнотомни и шестотомни речник, као и Академијин тезаурус Речник САНУ –мање-више типски дефинишу овакве облике. Тако је дрипчина, према РСАНУ, „аугментатив и пејоратив од дрипац“, а дечачић „деминутив и хипокористик од дечак“. За оно што је мало често се у лексици везују осећања ганућа, симпатије, нежности, док оно што је велико неретко подразумева одбојност.

Психолингвисти сматрају да разлог за то треба тражити у чињеници да оно што је мало доживљавамо као нејако, безопасно и потенцијално угрожено, што нам затим дозвољава да заузмемо супериорну позицију и покажемо заштитнички однос. Оно што је велико или пак веће од уобичајеног – сигнализира могућу опасност, изазива негативан став, третира се као непожељно и активира мноштво негативних емоција. 

Докторанд, Институт за српски језик САНУ


Коментари1
e9a03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Србољуб
Диван текст. Два пута сам га прочитао. Желео бих да знам како су се речи, као што је, на пример, реч "газда"," експлоататор", "капиталиста","израбљивач" и сличне, могле претворити у реч "послодавац". Јесу ли то синоними, или је, ипак нешто друго? Можда би се могле сврстати у "транзитиве"? Тако је и са "страним инвеститорима" које скупљамо по белом свету да би им ми дали паре "из буџета", да запосле најјефтинију радну снагу на свету, а уствари су обични пљачкаши.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља