понедељак, 24.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Како је Бељански докторирао и зашто му је одузет докторат

Правни факултет у Новом Саду поништио је постпетооктобарски докторат познатог адвоката као незаконит
Аутор: Снежана Ковачевићсреда, 07.12.2016. у 18:12
Слободан Бељански (Фото Танјуг)

Нови Сад – Правни факултет у Новом Саду недавно је поништио докторат Слободана Бељанског, а данас су у тој установи детаљно предочене информације о том случају. Ово није први пут да се у јавности полемише око доктората познатог новосадског адвоката, који је својевремено био и председник владиног Савета за борбу против корупције, а оставку на ту функцију дао је 2002. године. Сада је тај докторат поништен и први пут се на Правном факултету гласно говори о незаконитости у поступку стицања те титуле.

Члан комисије која је утврђивала чињенице о докторату, професор овог факултета др Бранислав Ристивојевић рекао је новинарима да факултет мора да одговори на кампању коју је Бељански покренуо у медијима, а да су ту изречене неистине, дезинформације и увреде. „Истина не може да се чује од заглушујуће буке”, казао је Ристивојевић.

Тај случај је отворио питања за које су новинари на данашњој конференцији у свечаној сали Правног факултета били веома заинтересовани: Ко је крив и да ли ће неко одговарати? И како је факултет тек сада, 15 година након што је 2001. Бељански докторирао, дошао на идеју да истражи и затим поништи докторат као незаконит?

Ристивојевић објашњава да је факултет тек прошле године сазнао да се Слободан Бељански користи титулом „др”, када им је стигла једна његова тужба са таквим печатом, а да на другој, ранијој тужби, печат то није садржао. Он је новинарима доставио на увид акт Адвокатске коморе Војводине из маја 2015. године, у којем се наводи да АКВ (тада) узима на знање да је Бељански стекао научни степен доктора правних наука.

Према наводима Ристивојевића, Бељански је пријавио докторат 1987, по тадашњем закону који је дозвољавао да то учини и онај ко није магистар, што је иначе био случај са кандидатом. Израда доктората одобрена му је 10. јуна 1987, а законски рок од пет година да докторира истекао је истог датума 1992.

Одбрана је заказана три дана пре него што ће истећи тај рок. То је учињено иако у том моменту још није прошло обавезних 30 дана током којих се дисертација ставља на увид јавности. Пожурило се, сматра Ристивојевић, да не би истекао петогодишњи рок за докторирање.

„А након тог рока дефинитивно и трајно престаје право на одбрану доктората. Знали су то и ментор Бељанског и Бељански”, каже Ристивојевић.

Рад је достављен трочланој комисији, чија су се два члана, међутим, 5. јуна 1992. повукла из тог тела, наводећи између осталог да „рад не испуњава ни минималне услове” и да тема „у сваком погледу није обрађена на одговарајући начин”. Дан касније (6. јуна) оглас да се одбрана отказује објављен је у листу „Дневник”, па зато Ристивојевић каже да је нетачна тврдња Бељанског да је одбрана само одложена. Иначе, Бељански је 9. јуна 1992. обавестио факултет да ту дефинитивно не жели да брани дисертацију и у том допису помиње да је одбрана била заказана за 7. јун, „а затим телеграфски одложена”.

Био је увређен због оних примедби, сматра Ристивојевић, напомињући да се Бељански „баш галантно” одрекао онога што није ни могао да има.

Девет година касније, 2001, Бељански је на Правном факултету ипак докторирао, а да није поднета нова пријава. То је било, како Ристивојевић истиче, време кризних штабова и у тој узаврелој атмосфери није било реакција, осим реаговања једне професорке која је пријаву поднела покрајинској инспекцији.

Та инспекција је у закључку из октобра 2002. навела да нема правног основа за поништај дисертације и да је њен наставак одобрило Наставно-научно веће, „с обзиром на целокупну политичку ситуацију”.

„Инспекција се ваљда не бави политиком, него законом”, прокоментарисао је Ристивојевић.

Он је цитирао и медијске написе из 2002. године, наводећи да је тада Бељански сам рекао да није подносио пријаву за докторат.

Одговорност за овај случај, по мишљењу Ристивојевића, дели се и на Правни факултет и на самог Бељанског. Адвокату је, сматра, нарушен кредибилитет, а Правни факултет је крив као кућа у којој је докторат брањен 2001. године и која га није раније поништила.

„Међутим, то не може да промени чињеницу да је Бељански незаконито докторирао”, закључује Ристивојевић.

Иначе, два члана комисије која је одлучила о докторату су умрла, а један је у пензији.


Коментари13
01eba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Demos Cratein
Zbog ovakvih stvari su se i borili za reforme u obrazovanju . Pre reformi ovo se nije moglo uraditi ili je bilo mnogo teže plagirati i falsifikovati doktorate. Šta bi Nikolić rekao kada čuje kako se ljudi kite titulama akademskim?
nije doktorirao i poništili, šta je sa drugima
Meni je ovo odvratno kad nam državu i gradove vode Mićini doktori, ljudi koji su završili fakultet i doktorirali za 4-5 godina (sve) a ni doktor Mića nije doktorirao pa tako ne može ni biti mentor i promovisati nove doktore.
David Pravnik
Zakljucak je: "Banjanski nikada nije stvarno doktorirao, pa mu zato nije mogao biti oduzet doktorat". Kome pada napamet nemoguca stvar. Zna se procedura doktoriranja od samog pocetka do kraja. Ako se nije islo po proceduri, nije bilo doktoriranja - jasno.
Mitar
... mnogo gore, od navedenog doktorata je da se Beljanski bavi univerzitetskom profesurom. To podrazumeva i naucni rad, koji je (po kvalitetu) vrlo lako merljiv. Veruje li bilo ko da Beljanski traci i trenutak vremena po bibliotekama, konferencijama, citajuci naucnu literaturu,...?
Dr Miggyy
Правни факултет у Новом Саду недавно је поништио докторат Слободана Бељанског, успешно одбрањен 2001. Тако му и треба када није могао да купи докторат или одбрани докторат – плагијат. Нико не би га прозвао, а шта фали “докторима наука” Малом, Шапићу, Стефановићу, Табаковићки, Тончеву. Већи су од доктора који су радом урадили и одбранили, а нису украли, докторске дисертације. Питам се шта још, код нас, неће се ниподаштавати и срозавати?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља