четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Институт у коме је рођена идеја о Покрету несврстаних

Од оснивања 7. децембра 1947. Институт за међународну политику и привреду био је и остао подршка влади у креирању спољне политике. – Бибилотека поседује 150.000 књига, као и све документе које су донели УН, ЕУ и НАТО
Аутор: Јелена Чалијапетак, 09.12.2016. у 12:05
Поводом рођендана Института, биће свечано отворена спомен-соба професора др Предрага Симића, дугогодишњег директора ове установе у којој ће бити 270 књига из његове личне библиотеке (Фото: Д. Жарковић)

Са препознатљивим ћириличним потписом Тито (Јосип Броз) испод Уредбе о оснивању у пет тачака, коју је 7. децембра 1947. донела Влада ФНРЈ, започиње историја Института за међународну политику и привреду. Испод Титовог су и потписи свих министара, међу њима и  Андрије Хебранга, Милована Ђиласа, Александра Ранковића, Едварда Кардеља.

Институт за међународну политику и привреду данас ће свечано прославити 69 година постојања. Како каже његов директор проф. др Бранислав Ђорђевић, Институт је од оснивања био и остао подршка влади, најчешће Министарству иностраних послова, у креирању спољне политике.

– Идеја  о Покрету несврстаних настала је баш у овом институту. Такође, у нашој документацији је стотинак споразума о међународној научној сарадњи, од којих је у овом тренутку активно око 40, од Јапана до Аргентине. Често у шали кажем да једино са Арктиком и Антарктиком још немамо никакве везе – каже Ђорђевић.

За ових готово седам деценија, у институту је одржано око 500 научних скупова, националног и међународног значаја, а објављено је отприлике исто толико монографија, публикација, зборника. Једина су установа из области друштвено-хуманистичких наука која издаје четири стручна часописа. Њихова стручна библиотека једна је од најстаријих у нашој земљи и има око 150.000 књига. Она је и депозитарна библиотека за Уједињене нације, Европску унију и НАТО, што значи да сваки документ који они донесу иде у библиотеку београдског института.

– Готово да нема ниједног значајног посленика научне мисли из области међународних односа у Србији ко није или радио овде или учествовао у пројектима института. Данас имамо око тридесетак научних радника, истраживача, а основне области деловања су међународни односи, међународна безбедност, међународно право и међународна економија – напомиње Ђорђевић.

Бранислав Ђорђевић: За ових готово седам деценија постојања, у Институту је одржано и око 500 научних скупова националног и међународног значаја, а објављено је отприлике исто толико монографија, публикација, зборника

Поводом данашњег рођендана, у Институту ће бити и свечано отворена спомен-соба професора др Предрага Симића, дугогодишњег директора ове установе. Породица је уступила део личне библиотеке овог дипломате и професора Факултета политичких наука, а осим тога, биће изложена и нека од његових бројних признања, лична документа, приватне фотографије. На једну од њих, скреће нам пажњу Јасмина Симић, супруга професора Предрага Симића, чији текстови су објављивани у листу „Политика”. На фотографији су професор Симић и кућни љубимац, шкотски овчар, у позадини Ајфелова кула, а у дну и натпис на енглеском „Срби такође воле животиње”.

– Наш пас са нама се из Београда преселио у Париз где је Предраг био амбасадор од 2004. до 2009. године. Кад смо дошли тамо, фондација „Брижит Бардо“ га је засипала писмима да се у Србији животиње не третирају на одговарајући начин. Предраг је у одговору, у којем је објаснио да Срби воле животиње, доставио и ову фотографију, где окренути једни према другоме, изгледају као да разговарају – испричала је Јасмина Симић.

Она додаје и да је Институт за међународну политику и привреду било је прво радно место професора Симића – ту је започео академску каријеру, ту је радио све док није именован за саветника Војислава Коштунице. Како нам објашњава једна од његових сарадница, Гордана Терзић, руководилац библиотеке, професор Симић био је најмлађи директор Института, а на функцији провео је девет година.

– Предраг је био демократски директор који се никада није постављао као да је изнад нас. Били смо пријатељи. Он је био на челу ове установе од 1990. Биле су то најтеже године, плате су нам биле јако мале, али смо и задњи динар делили на равне части. Организовано је овде за његовог мандата много научних конференција, са много странаца – прича Гордана Терзић.

Библиотека професора Симића у Институту за међународну политику броји 270 наслова. Како и објашњава његова супруга, све су то књиге које је професор листао и ишчитавао припремајући предавања, пишући научне радове.


Коментари0
1e40b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља