среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:31

Појединим деминутивима изражавамо презир према нечему или некоме

Речници српског језика нуде прегршт примера који потврђују да деминутиви којима се именује човек – нису хипокористици, већ пејоративи
Аутор: Јована Јовановићпетак, 09.12.2016. у 15:00
Ћирилично иницијално писмо ВИШЊИЦА 02 (Дарко Новаковић)

Деминутиви, тј. умањенице обично се поистовећују са речима одмила, хипокористицима, док се аугментативима, тј. увећаницама често постиже пејорација – погрда и омаловажавање. Међутим, са компонентом величине – у језику и лексици можемо се успешно поигравати. Дешава се тако да примарни назив за човека који је физички мали, закржљао, који је ниског раста, неразвијен, мршав, дакле, мањи од прототипичног човека – постане у неким специфичним контекстима назив за човека који је безвредан, безначајан, лош, према коме гајимо антипатије. То посебно долази до изражаја у вези са речима којима се погрдно именује човек ако није дорастао професији чији је представник, друштвеној улози коју има, чину који поседује. Тако веома слично погрдно значење развијају и деминутив и аугментатив од именице официр, па у Речнику САНУ налазимо овакве примере: Од официрчића краљевске војске постао је командир ослободилачке војске. Или: Коста Свилар био је обична официрчина. Деминутив притом више сугерише ниподаштавање, презир конкретног појединца, а аугментатив  негативан, одбојан став према целој класи људи. Могуће је, с друге стране, и да аугментативом, увећаницом – сугеришемо поштовање према нечијем умећу, способностима, позитивним особинама. Тако ћемо рецимо за Зорана Радмиловића или Бору Тодоровића рећи да су били глумчине каквим нема равних, при чему под глумчином подразумевамо врсног, талентованог глумца. Такође, као једна од дефиниција именице људина у Речнику САНУ стоји и ова: „ваљан, честит, исправан човек, поштењачина“, а наведено значење потврђено је одговарајућим примером – Ма знам ја Ђуру, људина је то да му пара нема.

Речници српског језика нуде прегршт примера који потврђују да деминутиви којима се именује човек – нису хипокористици, већ пејоративи. Међу таквим погрдним речима уочили смо неколико тематских скупина. Првој припадају деминутиви којима се пејоративно одређује човек као представник одређеног друштвеног слоја, при чему су у највећем броју случајева у фокусу његов материјални статус или образовање: газдић, газдица, дамица, интелектуалчић, јадничић, сељачић, сиромашчић, чиновничић, шушица итд. На пример, у Речнику САНУ: Мигољи се живот и у својој куљавој утроби вуче масне црне дебељке, сувоњаве интелектуалчиће. Пејорација је неретко усмерена према представницима моћи и високих позиција у друштву, који се извргавају подсмеху, порузи, критици јер нису дорасли својим положајима. То потврђују деминутиви владарчић, вођица, кнешчић, краљчић, поглаварчић.

Друга група обухвата деминутиве којима се погрдно апострофира човек као недостојан, лош представник одређене професије, занимања: адвокатић, бријачић, глумчић, калфица, келнерчић, новинарчић, професорчић, репортерчић итд. Ево једног примера са интернета: Ilić je potkačio i neke odbornike koji prave politički marketing i novinarčiće koji trčkaju i prave incidente.

У трећој скупини нашли су се деминутиви којима се погрдно именује човек као носилац одређеног војног или полицијског чина, при чему у говорниковом фокусу може бити недораслост појединца датој позицији или пак презир према целокупној класи коју тај појединац представља: војводица, војничић, жандарица, капетанчић, капларица, мајорчић, официрчић, пуковничић. На пример, у Речнику Матице српске: Докле ће све неотесане пандурице са својим буџама да прете нашој слободи!

Четврту групу пејоратива чине деминутиви којима се погрдно именују представници одређених етничких скупина, попут речи Влашчић, Хрватчић, Црногорчић, Швапчић. Тако један незадовољан навијач на интернету овако коментарише утакмицу коју је његов клуб изгубио: Umislio crnogorčić da je neko i nešto, treba ga staviti na tribine dok mu ugovor nе istekne.

У петој су скупини деминутиви којима се погрдно именују носиоци непожељних духовних особина, односно, човек као представник одређеног карактерног типа или облика понашања: гадић, гњидица, дангубица, гушчица, пацовчић – на пример, у Матичином речнику: У ту су гњидицу [човека] уперени сви окулари државне безбедности.

Коначно, деминутивима из шесте групе погрдно се именују особе према физичком изгледу или неком недостатку, при чему је очигледна презрива конотација: богаљчић, жгољица, здепњаковић, крмчић – на пример, у Речнику САНУ: Нисам га ја зато ранила ни чувала, да га жгољица ко ти улови и одвуче!

Када мало боље размислимо о наведеним и неким сличним називима – јасно уочавамо да се њима заправо уопште нити именује, нити квалификује физички мали човек, човек ниског раста, већ човек као духовно, друштвено биће. Овакви деминутиви, употребљени у одговарајућим контекстима, немају нијансу уобичајеног хипокористичног значења – значења милоште и наклоности, већ наговештавају негативну оцену говорника, тачније, њихово ниподаштавање именоване особе, презир који осећају према њој, као и поругу или покуду нечега што је у тесној вези са њом.

Докторанд, Институт за српски језик САНУ


Коментари4
5a9a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran
Volim ovakav oblik predstavljanja srpskog jezika. Jedino uz ponudjenje citate trebalo bi da postavite izvor citata, ime autora, godinu izdanja. Hvala.
Oktoberfest
@штетник - Ime Djordje i mnoge druge varijacije tog imena poticu od grckog imena Гεώργιος - Georgios koji ima znacenje zemljoradnik, seljak. Vi navodite: "Историја каже да Грци нису ни орали ни копали, нису биљке гајили,..." - to je mnogo avanturistcka tvrdnja! Nisu Grci valjda gladna stomaka podizali Akropolj i isli gladni u ratove?! Ko je pravio vino kojeg su anticki Grci vrlo rado pili??? Dovoljno je pogledati scene na antickim amforama i reljefima da bi se ustanovilo da ta tvrdnja nije tacna!!!
Oktoberfest
Bilo bi interesantno da neki merodavni lingvista napise i clanak o imenima. Ja sam kao dete u Boki Kotorskoj stanovao kraj zene cije je ime bilo - Djordje! To zensko ime Djordje se za razliku od muskog imena izgovara sa dugim O, kao na primer Goca. U Minhenu sam godinama radio sa koleginicom sa imenom - Ivica i kolegom koji se zvao - Karla... Njih dvoje su iz Hrvatske. Karla je umro ove godine.
штетник
Кум је могао дати име Гордана уместо преписивања из верског колендара. Историја каже да Грци нису ни орали ни копали, нису биљке гајили, а лингвистика да да је реч гаја ...извините... геја - земља плодница гајица основа имена Георгије, тј. Ђорђа и да „значи“ Гојко, или, савременим језиком САНУ, Узгајивач...
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља