уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.12.2016. у 08:15 Чедомир Антић
ПОГЛЕДИ

Устав и српске земље

Пети текст о регионализацији: Српске земље за нас нису само територија и становништво кога је све мање. За Србију ови крајеви су део културе и идентитета

Већина читалаца би се вероватно без много оклевања сагласила да питање односа Републике Србије са заграничним Српством не би требало да постане део новог државног устава. Једни ће говорити да се тиме обавеза државе само претвара у форму и омеђава, а други да је то неспојиво с нашом „европском перспективом“. Устав Србије у члану 13 нејасно каже: „Република Србија развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом.“ Ова сасвим неодређена реченица унета је више ради реда, како би се задовољила форма. Форма настала релативизацијом велике потребе која није само важна за оне који држе до националне слободе, народног суверенитета и историје, већ за свакога ко жели опстанак и напредак слободне Србије.

Чињеница је да је српском народу, за разлику од већине суседних, не само забрањено успостављање уједињене националне државе већ су наше силе савезнице САД, Британија и Француска прихватиле и помогле да међународно призната југословенска држава практично безусловно нестане. Тада су само српском народу оспориле права за која су у случају других народа биле спремне и да ратују. Тачно је да је геноцид над српским народом извршен у НДХ од 1941. до 1945. већ деценијама предмет систематског оспоравања и релативизације у којима не учествују само сународници злочинаца већ, из неких бизарних разлога, и политичке и интелектуалне елите, те судске установе појединих великих сила. Тачно је и да су злочини над Србима у претходним ратовима потцењени и судски презрени. Да се само српски прогнаници нису ни у симболичном броју вратили на своју земљу. Коначно, извесно је да је Република Српска једина држава, макар и ограниченог суверенитета, у Европи чији је статус систематски подриван. Извесно је да асимилација српског народа и затирање његове културе трају у свим суседним и оближњим државама осим у РС.

Српске земље за нас нису само територија и становништво кога је све мање. За Србију ови крајеви су део културе и идентитета. Асимилацијом и затирањем руше темеље наше државе. Тако је било у прошлости, тако је и данас. Ако је судбина народа Србије и заграничног Српства већ била историјски једна и неразлучива, њу је немогуће изменити игнорисањем. Без сталне, јасне и посвећене политике према српском народу и његовим земљама, преосталим изван граница домовине, не може бити стабилне ни демократске Србије.

Решење је једноставно. У новом уставу Србију треба дефинисати и као отаџбину српског народа у заграничним српским земљама и у дијаспори. Српску нацију, која је у Србији – вољом и националних мањина које су се определиле за посебна мањинска права – суверена, треба дефинисати као једну и недељиву. Посебним законима, од којих неки треба да буду уставни, ваља регулисати права припадника српског народа из суседних и околних држава, од права да бирају одређени број посланика у Народној скупштини до постојећих права кад је реч о образовању и здравственој заштити. Нарочитом стратегијом треба јасно рећи да су циљеви српске државе очување дејтонске Српске и њено право на самоопредељење, пуна равноправност српског народа у Црној Гори, повратак права у Хрватској која је Туђманов режим доделио па их касније укинуо. Однос према нашем народу у земљама где је остао у симболичној мањини и нашој дијаспори такође треба да буде прецизно дефинисан и у уставу макар у најопштијим оквирима утемељен.

Да је Србија у прошлости била подложна разорним поплавама, у мери у којој је због одбране права сународника и њихове оданости била жртва агресије империја, тоталитарних сила и издајничких револуционара, данас би се половина ресора у влади бавила водама и санацијом стихијских речних бујица. Током протеклих седамнаест година Србија се није бранила и најчешће није ни одговарала на кампање асимилације и затирања својих сународника у Федерацији БиХ, Хрватској, Црној Гори, Албанији, Македонији и Словенији. Таква политика није дала резултате. Насупрот таквој, неодговорној и капитулантској политици, имамо велике узоре у Мађарској и Хрватској; њихову политику заштите и развоја заграничних делова нације имамо право и можемо да следимо. Реч је о нашој грађанској и националној дужности, то је заштита идентитетских темеља државе и велико улагање у будућност.

Дефинисање ове важне државне политике треба да започне њеним утемељењем у уставу.

Напредни клуб

Коментари25
cfdb2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JorgeLB
Dobar uvod za neki budući rat. Autor može tražiti i da se u Ustav Srbije napiše da je nacionalna država i Hrvata iz Hrvatske, jer mnogi smatraju da su Hrvati ustvari srpskoga porijekla. Bilo bi mu bolje da se bavi srpskom omeđinom i kako dati dobar život ljudima u Srbiji. Maštanja o tome kako "ispraviti na pravi način" nešto s druge strane granice nisu zabranjena, ali mora biti svjestan da su posljednji pokušaji završili neslavno za Srbiju...
миле
Браво Здравко, то је прави пут! Предлажем да се угледају на многе способне хрвате, многе и да ангажујемо да нам покажу како и да нам пренесу своје огромно искуство.
Otadžbina svih Srba iz svih zemalja
Gdin Čedomir Antić kao uvek - ODLIČAN !! Tekst bi trebalo dva puta pročitati i dobro upamtiti !!
KRALjEVINA sa ravnopravnim pokrajinama
Najbolje rešenje za zaštitu srpskih nacionalnih interesa u susednim državama, je da Srbija ponovo postane Kraljevina, u kojoj bi Kralj imao protokolarnu funkciju, a vlast pripadala narodu, tj NEPOSREDNO izabranim predstavnicima građana iz ravnopravnih pokrajina (bez autonomije u državnim nadležnostima).
više puta
Bogdane, etnički čistila više puta.
Janko
Čedu za predsednika Srbije!!!
Podrška elite
Podržavam predlog, ali se prvo srpska elita (iz svih oblasti društva) mora angažovati u politici i spreči pojavljivanje stranačkih primitivaca u parlamentu Srbije..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља