уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Дан судњи за паркет

На нашој стази бола, на путу ка нашем претећем брду, не беше ничег узвишеног, херојског и светог – иоле божанског. Тог злокобног јутра, ми смо много више личили на три старе, ислужене раге, упрегнуте и осуђене да вечно у круг окрећу жрвањ старинског млина, све док једног дана или једне ноћи не падну мртве
Аутор: Стеван Ступарпетак, 09.12.2016. у 12:52
Мукотрпан рад на градилиштима (Илустрација Пиксабеј)

Испред улаза старе четвороспратнице, у елитном делу Чикага, одмах уз само језеро, радници од раног јутра слажу свежњеве паркета. Из оближњег камиона износе их шесторица Пољака, од којих, судећи према изгледу, ниједан није старији од 35 година.

У зграду ће их уносити седамдесетогодишњи Вио – или како га ја зовем Вито Корлеоне, затим 46-годишњи Доријан, звани Дору, најмлађи и најснажнији од нас, 37-годишњи газда Кристијан и ја.

Зграда се потпуно реновира споља и изнутра. Нема лифт. Тачно 550 свежњева голог и тврдог, необложеног дрвета ће лежати у две подједнаке гомиле испред улазних врата. Однећемо их степеницама и равномерно распоредити на сва четири спрата, почевши од последњег. Пре него што смо са уношењем почели, Кристијан одлази неким послом, каже вратиће се за два сата. Чим је отишао, ја безуспешно покушавам да организујем „побуну робова” говорећи Румунима да је све то на шта нас тера Крис сулудо, неприхватљиво и немогуће обавити.

Кажем им да толико много паркета само нас тројица или четворица ни до судњег дана нећемо бити у стању унети. Узалуд им причам да ћемо пре умрети него за један дан цео посао завршити. Предлажем им да га одмах позовемо и захтевамо да унајми и на градилиште доведе још неколико људи или макар да набави чекрк. У очима им се види да се са мном слажу, али  ћуте. Немају папире, плаше се да ће изгубити посао.

И тако је око девет сати тог јутра почела наша голгота...

На нашој стази бола, на путу ка нашем претећем брду, не беше ничег узвишеног, херојског и светог – иоле божанског. Тог злокобног јутра,  ми смо много више личили на три старе, ислужене раге, упрегнуте и осуђене да вечно у круг окрећу жрвањ старинског млина, све док једног дана или једне ноћи не падну мртве.

Све тече мукотрпно, тешко и споро. Прве свежњеве носимо на последњи и највиши спрат. Напољу је већ топло и спарно. Унутра је још врелије и загушљивије. Зној липти. Пијемо огромне количине воде. После сат времена рада, почињемо да правимо све чешће паузе. Мене жуља лево раме.

Покушавам да паркет носим на десном, али само накратко; све ми одједном постаје незгодно и не иде на руку. Свежњеви су дугачки, запињу о зидове. Убрзо одустајем. Одједном пада ми на памет да пробам да на лево раме ставим штитник за колена. И за дивно чудо – успева ми. Други штитник дајем Доријану. Стари лисац Вито Корлеоне унапред се припремио. На рамену носи некакву кожну ствар прекривену вуном непознатог порекла. Може бити да је од овна. Претпостављам да је из домаће радиности, мало ремек-дело румунског народног стваралачког духа, те непревазиђене балканске досетљивости и оштроумности.

После два сата сизифовског пењања и спуштања, почиње да ме боли сваки део тела, али зачудо не и доњи део леђа, где сам бол најпре очекивао. За сваки случај гутам неколико таблета против болова. Лек за кратко време почиње да делује. Убрзо се осећам боље. Свети „адвил”, говорим сам себи у браду. Пролази још један сат, а од  Кристијана ни трага ни гласа.

Како време одмиче, све више очајавам. Захтевам од Вија и Доријана да одмах сви заједно престанемо с радом. Опет само ћуте. Размишљам да сам одустанем, али чињеница да не осећам бол у доњем делу кичме тера ме да наставим даље...

Већина осталих радника у згради нас сажаљиво посматра.

Тек понеко нас гледа са подругљивим смешком на уснама.

 


Коментари7
afd4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Nista od sedenja i kafenisanja u pauzi, price, filozofiranja, ....? Sto? Hahahaha. Pa ne moze. Oni kad bi tako radili ovde u Americi bili bi saka jada. Mi radimo privatan posao i to 12 sati dnevno. Nijedan gazda me toliko ne bi terao da radim bilo gde.
памет
A да сте направили или нашли трагач на којем би много удобније носили одједном по три пакета и један од тројице се одмарао свакo трећe пeњање? Брже урађен посао, много лакше и уз мање умора и напрезања, без озледе рамена и кичме ...
питање речи
Ја бих рекао "пакета", уместо "свежњева" ...
Зоран Маторац
Да си тако и толико радио код оца у селу живео би исто или боље. Бар би био свој на своме.
Zoran
Sa kim da radi toliko? Pa 90% sela bi mu se smejalo sto radi toliko, mislili bi da je budala.
Препоручујем 10
Nikola Nesic
Sve price sa prvih dana u inostranstvu zvuce isto. Kako mi je ovaj opis poznat, nikad necu zaboravit prva radna iskustva u pecalbi, gotovo da osecam fantomski bol iz tih dana. Prvi poziv, komandu na rad i upozorenje sam dobio od nadzornika Bruna, sa recima: "sad cemo da ti napravimo analizu krvi cecenu". Za njih sam bio cecen, jer su valjda u isto vreme isli ratovi u SRFY i Ceceniji, za sve njih smo mi svi bili isto. Kada sam dosao kuci posle prvog dana i pozalio se zemljaku o Golgoti, samo mi je rekao:"ako ne budes mogao da spavas od umora, to je onda taj dan." Dugo sam lezao i cekao da zaspim, misleci samo da me i sutra ceka isti pakao, i da moram nekako da zaspim. San mi je dosao prekasno, ali sam posle prve nedelje naucio trik, sve radi polako i umereno, nema cimanja i promene ritma. Diskushernija me je dohvatila mnogo godina kasnije, doktori kazu od loseg drzanja, krive kichme i godina. Ja znam dobro od cega, Bruno isto.
Zoran
Pa svuda je pocetak tezak. Pitanje je samo kako je posle pocetka. E tu se razlikuju drzave.
Препоручујем 13

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља