четвртак, 25.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:41

Руси нуде 43 цента за српске јабуке, шљива завршила у бурету

Изванредан род и квалитет шљиве ове јесени, негде три, на другом месту четири, а српски рекорд је 5,2 вагона по хектару.
Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 11.12.2016. у 08:05
Професор Стаменковић у свом воћњаку на Јелици (Фото Г. Оташевић)

Бањица на Јелици – Воћари из Поморавља у својој задружној хладњачи „Чачанска јабука” чувају 120 вагона тог воћа, добили су понуду из Русије од 43 цента за килограм прве класе и одлучили да чекају пролеће.

– У ово доба наша јабука слабо иде јер је, због просторне близине, руском тржишту прихватљивија пољска. Поучени приликама из ранијих година, сачекаћемо пролеће – каже за „Политику” др Светомир Стаменковић, професор универзитета, један од водећих воћара чачанског краја и задругар у реченој хладњачи.

Пре десетак година воћарима најпривлачнија сорта била је грени смит, а данас су, пошто ту јабуку више нико не тражи, воћари принуђени да је искрче и засаде неку другу, коју ће лакше продати. На подручју овог града родно је чак 1.500 хектара јабучњака, убрано је 30 тона по хектару (засади, у просеку, имају 1.200 стабала, свако је дало по 25 килограма) и плодови су врхунских својстава, али је откупна цена најнижа у деценији за нама.

– Трошкови су око 12 динара. Резидба, ђубрење, тарупирање, кошење траве, хемијска заштита, проређивање, летња резидба, транспорт, складиштење…

У подјеличком селу Бањици професор има 7,5 хектара под јабукама, крушкама и шљивама.

– Шљива је ове јесени дала изванредан род и квалитет. Негде је то три, на другом месту четири, а српски рекорд је 5,2 вагона по хектару. Откупна цена била је 25 динара за браницу сорте стенлеј. Међутим, преузето је сасвим мало, па су воћари били упућени да највећи део бербе усмере у печење ракије. Прошле године откупна цена била је 30 и 35 динара, али није битна цена већ откупљена количина.

Професор наглашава да ове године купина у чачанском крају скоро да није ни занимала трговце.

– Девет десетина рода пропало је пошто није било откупа, и таква политика води смањењу и крчењу те врсте.

Стаменковић негује пет хектара крушака, вилијамовке, санта марије и фетелове, а род је био испод просека.

– Тек вагон по хектару, крив је пролећни мраз у време заметања плодова. Сада је крушка, у откупу, од 50 до 75 динара, и лане је цена била приближна.

Како би водећи српски стручњак за заштиту воћа посаветовао човека који је спреман, са новцем у џепу, да крене у воћарски посао?

– Рекао бих му је да је ова привредна грана нестабилна и да је тешко пласирати свој производ. Наши воћари у стању су да постигну високе приносе, али не и да нађу тржиште, јер им у томе држава не помаже.

Шта он, као некадашњи директор Института за воћарство у Чачку, предлаже за поправљање прилика?

– У добу пред нама држава би требало да уради рејонизацију, да произвођачи добијају већи подстицај у биљној производњи за оне културе које се саде или сеју у рејонима предвиђеним за то. Садашњом аграрном политиком претворићемо Војводину у воћарски крај, што је бесмисао, уместо да воћарство развијамо у брдско-планинском подручју пошто му је ту и место, и где постоје неупоредиво повољнији климатски услови – казао је професор Стаменковић за „Политику”.


Коментари20
12e2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Ne mozete da napravite sok od sljiva? Mi ga pijemo ovd eu Americi....jos ko ima problem sa varenjem...LEK. A jeftin je i ZDRAV. Al dzaba...ko to pije u Srbiji...samo rakiju.
ček ček da vidim
Kako to šljiva odličnog kvaliteta, a u beogradskim samoposlugama i na pijacama prodavao se samo otpad. Zašto se kvalitetne šljive ne ponude gradjanima, koji su željni dobrog voća? Hteli ste veliku zaradu, dobili ste cvonjak.
Milivoje Radaković
"... шљива завршила у бурету" Tu joj je i mesto!...
Smrda
Ostavite drzavu na miru. Drzava se ne bavi proizvodnjom voca niti bilo cega drugog. To je vasa proizvodnja, vas rizik i vasa zarada. Zasto bi drzava (znaci svi mi) finansirali vase privatne poduhvate? Vase je samo da ako zaradite, platite porez toj drzavi, kraj price. Eventualno bi poreskom politikom mogla da vrsi podsticaje za poljopriivredu, ali da ocekujete da drzava radi vas posao, to je previse. Posao drzave je da obezbedi ambijent za poslovanje, nista vise. Niste vi jedini, naprotiv, u Srbiji svi ocekuju da drzava za njih nesto radi, umesto obrnuto. Udruzite se, pa nastupite ne drugim trzistima, ili radite sta vam odgovara. Koliko vam je rodilo ili nije, koliko vas kosta ili vam nude, tice se samo vas. Ovo cak nije ni tekst za dnevne novine, nego za neke agrarne novine i sajtove.
pakita
Nego cemo da stimulisemo FIAT i ostale megakompanije koje dolaze u srbiju sa po 10.000 iljada evrica i vise, a vec puni love ... slabo se ti razumes u ekonomiju moj prijatelju
Препоручујем 10
Гуламфер
Русија не увози јабуке из Пољске. Чуди ме да др Стаменковић не прати вести већ две године. Па данас је пољски министар иностраних послова Вашчиковски рекао да "ако Русија почне поново да купује пољске јабуке, Пољаци ће престати да је се боје".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља