Писац Ивана Кузмановић (50), најчитанија ауторка у области популарне психологије код нас, прошлог уторка је у кафе-књижари „Делфи” промовисала своје ново дело – „Књигу личних промена”. Прим. др Анђелка Коларевић, психијатар и психотерапеут, казала је да је ова књига питак, али снажан „лек”, а Слађана Милошевић, међународно сертификовани ментор и коуч, истакла је да је ова књига „право освежење у мору сличних наслова, јер је дубоко утемељена на знању и представља јасан водич читаоцима”.

Ивана Кузмановић је досад објавила четири романа и три књиге популарне психологије. О свом писању и популарности има јасан став: „Искреност и љубав увек проналазе свој пут и управо је то оно што ме је довело до отворених срца и блискости с великим бројем људи у земљи и изван ње.”

Ка чему нас води ова књига?

„Књига личних промена” је заправо наставак студије о љубави „Од кад сам се заволела – волим”, која је најпродаванија књига у области популарне психологије код нас. Она показује да су промене могуће и да решења постоје, пружа подршку у савладавању препрека које се неминовно јављају током процеса сазревања, подсећа на присутност и снагу љубави, говори о важности опраштања и неопходности упознавања сопствених и туђих страхова. Подржана личним примерима, ова књига је подстицај искораку из круга понављања, ветар у леђа променама које воде ка квалитетнијем, свеснијем и бољем животу.

Уз књигу иду и додаци?

Уз „Књигу личних промена” иде и осамдесет картица личних промена које омогућују дубоку интеракцију с књигом, са осамдесет тема обрађених у њој, подељених у четири поглавља: „Препреке”, „Задаци”, „Увиди” и „Подршка”. Већ само извлачење картица представља комуникацију са несвесним у којем су похрањени кључни одговори и подаци за сваког човека, али често тешко доступни. На свакој картици написан је број странице где ће читалац пронаћи објашњење, вежбе и упутства за реченице исписане на картици.

Шта је исписано у вашем срцу?

Сви трагови мог живота, од несташног детета, до бунтовног тинејџера. Тада су то називали самовољом, ја сада верујем да је у питању самосвојност. Гимназију сам завршила са седамнаест година. Потом ме је у Њујорк „позвао” Френк Синатра кроз речи песме „Ко успе у Њујорку може успети било где”. Отишла сам сама, жељна изазова и радила као конобарица, манекенка, учитељица јоге… Понекад без цента у џепу, некад у друштву америчког џет-сета. Затим сам у Београду била чланица певачке групе „Аска”. Дипломирала сам на Правном факултету у Београду, а певачку каријеру, након двадесет година, окончала као члан дуа „Латино”. Оснивач сам сусрета „По мери срца”. To су разговори о љубави. Живим у Београду у браку с Нарцисом и имамо сина Филипа (4). У свему овоме на својој страни сам имала божју помоћ, упорност и – храброст.

Шта вам је важно у браку?

Моја размишљања о браку лишена су младалачке романтике. За брак је важна добра комуникација јер људи који не разговарају, почињу да се отуђују. Важна су заједничка интересовања, слични системи вредности, али и слобода и поверење. Много доприносе хумор и ведрина и воља да се препреке заједнички прелазе.

Шта вас мотивише да пишете?

Сва моја искуства. Сигурна сам да на тај начин помажем и себи и другима. Кажу да је доприношење општем добру једна од шест основних потреба човека, а да знање умире ако се не дели.

Ко су ваши писци?

Томас Ман, Херман Хесе, Мика Антић, Антоан де Сент Егзипери, Ирвин Јалом и – Иван Токин.

Шта вас води кроз живот?

Интуиција, вера, чулна изоштреност да препознам и искреност да препознато артикулишем у осећање било да је позитивно или негативно, јер то је ионако релативно. Ум често бира пут, а свест опомиње ако скренем с пута. У души свих људи постоји савест која опомиње кад сагрешимо. Само што је од буке у глави, веома често, не чујемо.

Шта најгоре о себи мислите, а шта најбоље?

Особине које желим да променим – мењам. Оне које не мењам или волим, или још није сазрео тренутак да их мењам. О себи не мислим ни добро ни лоше. Себе волим и коначно прихватам онакву каква сам. „Растем”, учим, мењам се, нисам искључива ни у чему, грешим, исправљам, устајем и падам. Као и сви. Међутим, оно што је мени најважније јесте да туђе мишљење и туђа очекивања више немају утицај на то.

По чему вреднујете људе?

Људе више не процењујем, не оцењујем и не судим им – а то су све облици вредновања јер вредновање може да буде позитивно и негативно. Људе прихватам онакве какви су. То наравно не значи да ћу са свима бити у односима, јер је за однос потребно много више од љубави и прихватања.

Шта ради страст?

Нешто ствара, нешто разара. Зависи ка чему је усмерена и зависи од значења речи страст. Некада је то синоним за радост живљења и посвећеност, а други пут асоцира на страдање услед прејаких емоција!

Која је ваша идеја о савршеној срећи?

Да савршена срећа не постоји. А на питање шта је срећа, могу да кажем: способност да прихватимо и да се носимо са свим животним ситуацијама – и пријатним и непријатним, да нам је удобно у својој кожи, да нам је мир у души и љубав у срцу, али и да смо препуштени и испуњени вером!

Ко је или шта је највећа љубав вашег живота?

Мој супруг каже: „Благо женама – оне себи могу да роде љубав свог живота!”

Уметност је препознати лепоту у свему

Колико цените лепоту?

Што се физичке лепоте тиче, верујем да „душа пушта боје”, мада наравно и козметика чини чуда. Волим да изгледам лепо и задовољна сам својим изгледом, сада више него икада пре, јер то више не зависи од туђих укуса. Уметност је препознати лепоту у свему.