Две награде ‒ једна „за стварно” и друга у најави ‒ довеле су академика Душана Теодоровића у жижу јавности ове недеље. Овај редовни професор на Саобраћајном факултету у Београду у петак је изабран за лауреата награде „Витез позива”, коју додељују невладина организација Лига експерата „Лекс” и Народно позориште, за морални интегритет и часно понашање које одолева искушењима савременог доба. У жирију су били: Чедомир Чупић, Вида Огњеновић, Ратко Божовић, Владимир Гоати, Властимир Матејић, Весна Ракић Водинелић и Јелисавета Василић.
Средином недеље сазнали смо и да борцу за истину и борбу против корупције данас неће бити додељена награда „Верица Бараћ”. Спекулише се да је Теодоровић виђен за лауреата, а од уручења се одустало јер није прикладно да награђени буде политички ангажован; будући да покрет „Доста је било” у јануару постаје странка, а његов Сенат водиће овај академик (као нестраначка личност).
Теодоровић је познат као председник Одбора за високо образовање САНУ и оштри опозиционар актуелној власти. Оглашавао се поводом лажних диплома и доктората политичара. Покренуо је петицију, и сакупио 11. 000 потписа, против постављања верског вође Муамера Зукорлића на место скупштинског Одбора за образовање. Петиција му је блокирана на неколико сати. Кад је обавестио новинаре, после минут је одблокирана, због чега је алудирао да му прислушкују телефон...
Академик Теодоровић противио се и томе што је нови министар просвете власник приватне гимназије, и то оне коју похађа премијеров син. „Људи који воде високо школство морају да разумеју проблем научника, а човек који није прошао све степенице на универзитету, и поред најбоље воље, то не може и не сме да буде на челу образовања”, сматра Теодоровић.
Рекао је да је разлог уласка у Сенат „Доста је било” смењивање Вучића с апсолутистичке власти. „Држава је убијена случајем ’Савамала’. Премијер не схвата да није реч о рушењу три бараке, како понавља, него о рушењу државе, правног поретка”, каже академик.
Сматра да су Вучић, Николић и Маја Гојковић изузетно много допринели урушавању Србије. „Требало је да буду лустрирани 2000. године. Никада није касно за лустрацију”, закључује.
„Не можете да се залаже за границу Карловац‒Карлобаг‒Вировитица а да сте данас против тога. Ако неко скида таблу Булевар Зорана Ђинђића, а онда буде иницијатор дизања споменика истим том Ђинђићу ‒ онда је то лицемерно. Земљу треба да воде људи који немају ’репове’.”
Једни хвале његову бриткост, други кажу да је анониман. Осам година био је у САД и данас је емеритус на Универзитету у Вирџинији, где је за професора изабран од 54 кандидата на конкурсу. Члан је Европске академије наука. Познати амерички издавач „Елсевиер” у септембру је објавио његову књигу о транспортном инжењерству. Вратио се у Београд, у којем је рођен 1951, верујући у демократску власт. Био је гласач Бориса Тадића, прошао је и фазу „белих листића”. Све чешће сe помиње као кандидат за председника Србије.
