понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Симболика јабуке у српској традиционалној култури

Културни концепт јабуке развија се и у позитивном и у негативном семантичком пољу
Аутор: Др Радојка Вуксановић*понедељак, 12.12.2016. у 17:00
Ћирилично иницијално писмо (Дарко Новаковић)

Појам јабука садржан је у језичком сазнању носилаца српског језика, где одражава националне, специфичне и универзалне карактеристике из сфере емоција љубави, мржње и раздора. На материјалу Речника САНУ показаћемо симболику јабуке у српској националној култури. Симболичка функција јабуке као родног дрвета (воћке) припада свету културе, а не природе, а то је слика стварности заснована и на наивним представама и на интуитивној спознаји.

Позитивно поље организује се око даривања у ситуацијама породичних обреда и церемонија као што су: прстеновање девојке – веридба, свадба и рођење детета, а негативно поље око свађе, сукоба, раздора у ситуацијама двобоја, мегдана и бојног поља, које најбоље илуструје израз митског порекла јабука раздора.

Церемонијално даривање у српском традиционалном друштву није се могло замислити без јабуке. Даривање јабуке најчешће се реализује у церемонији веридбе уз прстеновање девојке, где имамо конкретне радње: „дати јабуку“, „примити јабуку“, „послати јабуку“: Момкова мати даје девојци позлаћену јабуку с рузмарином, а њен пристанак означава се изразом да је девојка примила јабуку. Материјално даривање је у новцу који девојка прима од момка као знак прихватања његове просидбе, а јабука је обавезан пратилац те церемоније: Домаћин се обраћа својој кћери, па ако од ње добије потврдан одговор, узима се јабука. Момак вади новац и полаже га – „меће јабуку на синију“ као део завршеног церемонијала веридбе.

У току обреда свадбе „гађа се кроз прстен јабука“; јабука на свадбарском барјаку представља симбол плодности, а у церемонијалу „свадбарске софре“ помињу се деверска, кумовска и старојкова јабука. У јабуку положену на софру забада се новац као дар невести, и то најпре девер или кум или старојко, па тек онда остали сватови на свадбеном ручку. Давање и примање јабуке по традицији се вреднује позитивно, као нормалан и пожељан чин при веридби, али се догађа и нарушавање тих вредности, што се оцењује као лош, непожељан поступак, па бацити јабуку значи раскинути веридбу.

Девојка удавача је зрела/незрела јабука, што симболизује спремност/неспремност девојке за удају. Израз зелена јабука означава недорасле, незреле момака или девојку за женидбу/удадбу, а златна јабука у примеру: Пала ми златна јабука у крило значи „оженио сам се добром девојком“.

Симболика јабуке са етичке равни пренела се на емотивну раван, па јабука  симболизује љубав уопште: испрва се давала а и данас се даје јабука вољеној особи као израз љубави и нежности, а јабуком се именује и сама вољена, драга, мила особа, као у примерима из Речника САНУ: „Снахо моја, од злата јабуко“; „Ој Стојане, јабуко од злата“; „Ниџо, јабуко моја.“

У ситуацији растанка и губитка јабуке у изразу од злата јабука симболизује вољену, драгу особу, у значењу „особа од непроцењиве вредности, изузетна особа“: „Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану.“ Изразом горка јабука означава се неузвраћена љубав.

Славље поводом рођења и даривање детета прати кићење јабуке, тако што се у јабуку забада новац, са жељом за здрављем и материјалним благостањем детета. Тако јабука у српској култури симболизује „здравље“ и „младост“: „И родила ка јабуку сина.“

У концепту јабука емоција полне љубави реализује се као спој духовног и телесног, што асоцира на идеалан спој двеју половина расечене јабуке, а што показује раскошна поетска слика љубавног чина у Његошевим стиховима: „Сњежана јој прса кругла, а стрецају светим пламом, / дв’је слонове јабучице на њи дубе слатким мамом“; / Играм јој се јабукама – два свијета срећна важе. У овом чину чулне љубавне игре, јабука  својом симболика дочарава срећу спајања духовног и телесног у емоцији праве, истинске љубави, која се одликује узајамношћу и реципрочношћу давања и примања.

Израз јабука раздора у значењу „оно што изазива неслогу, предмет свађе, спора, раздора“ повезује се са грчким митом: Златна јабука са натписом „најлепшој“, коју је, према грчкој митологији, богиња свађе Ерида бацила међу богиње Херу, Атину и Афродиту и тиме међу њима изазвала спор.

Улога јабуке у ситуацији двобоја, мегдана реализује се у изразима: послати јабуку и добити јабуку који значе „изазвати, односно бити изазван на двобој, мегдан“ као у примерима: „А да мој Станоје неће да им се сврши на томе, но вели, хоће да пошаље јабуку некоме од твојих.“ „Виђи ђавола – пријети мегданом“; „Перо остарио, па је ипак добио јабуку.“ Градација негативне симболике у концептуалном пољу јабуке  реализована је у ситуацији бојног поља изразом убрати крваве јабуке којим се интензивира значење: „претрпети пораз, бити поражен у борби“. Доминантно обележје у овом делу концепта јесте жеља да се ономе коме је упућена јабука учини нешто лоше, као у изразу дати јабуку за јабуку у значењу: „узвратити ударац, вратити мило за драго“, чиме се наглашава чин освете: Ако генерали не обуздају своје чете, дат ћу им јабуку за јабуку. Негативна симболика јабуке се конкретизује и у виду материјалне надокнаде, одштете за убијеног, као „крвнина“ у чину решавања конфликта крвне освете, као у примеру: „Кад се погоде колико ће се дати за јабуку а колико за укоп, опредијеле и дан када ће ... доћи на мирење.“

На прагматичком, пословном плану свакодневног живота јабука је симбол ризичности у неком послу, па израз кисела јабука значи ризик, а загристи (у) (киселу) јабуку значи „упустити се у неки тежак, обиман, ризичан посао, прихватити се таквог посла, ризиковати“: „Немаш појма колико ме радује твој смисао за послове ... ти ћеш отерати даље од Игњата. Он није имао храбрости да загризе у такву јабуку.”

*Уредник Речника САНУ,
Институт за српски језик


Коментари4
961ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Они који раде на изради "Речника српског језика" (не знам шта значи: Речник САНУ) требају да, као и сваки научник, обраде и изнесу све ставове који су по том појму објављени. Јабука је важан појам јер садржи древну сакралну конструкцију "боуки" која изражава васкрсну снагу човека да семеном оплоди што се види када се јабука пресече хоризонтално па се у пресеку семена јабуке појави лик петограног човека што је основа на којој је Леонардо Да Винчи исцртао у кругу симетрију "Витрувијевог човека". У емисији ТВ Војводине "КоСмоС" сам резао јабуку. У књизи "АзБучна матЕматика Винче" је приказан пресек јабуке и цртеж Витрувијевог човека. То је прехришћански знак спосбности човека да семеном пренесе генетски материјал предака. Надам се да ћете ово објавити да би се показало да само интердисциплинарним истраживањима могу да се обнове значења и омогући развој научних открића. Да реч Бог нема персидско већ српско порекло са доказом српског назива јабука објавио је руски филолошки часопис "Слово"
DA
Jedno veliko DA. Najzanimljivi dio'' Златна јабука са натписом „најлепшој“, коју је, према грчкој митологији, богиња свађе Ерида бацила међу богиње Херу, Атину и Афродиту и тиме међу њима изазвала спор.'' Da li ima neko od etimologa , istoričara ,bilo ko ,da objasni jabuku kod današnjih ''Grka'' ili još bolje pitanje zašto je nemaju?
Препоручујем 5
Tomislav K
Članak je vrlo dobar, no prije spada u etnografiju. Čitaocima- osim uobičajenih nacionalno-jezičnih preganjanja koja su jednostavno dosadna- bili bi interesantniji tekstovi o, recimo, poplavi anglizama, o tom kako da se i kojim tempom izgradi stučna terminologija koja ne bi bila "ovisnik" o angloameričkoj globalizaciji, o reformi pravopisa koja bi pojednostavila usvajanje pismenosti (npr. odbacivanje nekih jednačenja po zvučnosti), o sadržaju i broju sati nastave nacionalnoga jezika, o jeziku TV i pisanih medija, o pojednostavljenju gramatike (nestajanje aorista), o lektorima i njihovoj ulozi, o državnom zakonu o jeziku i pismu, o političkom jeziku i šablonama (edukacija, monitoring, suport ! , kompetencija, valorizacija, ... te besmislenim kopijama engleskog: eruptirati, što je nepravilo, nego treba erumpirati (kao što je korumpirati)),...
Mrgud
Bas suprotno - dosta nam je praznih tekstova o poplavi anglicizama, stradanju i osiromasenju jezika i sl. Nema potrebe lamentirati nad uproscenim jezikom koji se koristi u medijima, propadanju skole i sl. Ono sto nam je neophodno je kvalitetno obrazovanje i literatura, reportaze, feljtoni, edukativni sadrzaji i sl. Ovi tekstovi su (iako meni poznati) pun pogodak. Bilo bi lepo da Politika uvede, bar jednom nedeljno, stranu posvecenu jeziku, na kojoj bi bilo ovakvih tekstova, lingvistickih i gramatickih objasnjenja i primera. Recimo, umesto jedne od strana posvecene politickoj rubrici.
Препоручујем 14

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља