Српска академија наука и уметности објавила је књигу „Академске беседе”, на готово четири стотине страна. У књизи, првој у низу, штампане су приступне беседе новоизабраних редовних чланова САНУ. Беседе су одржане на свечаном скупу у три дана, 10, 11. и 12. маја 2016. у Свечаној сали САНУ. Секретари одељења су говорили о беседницима.
Првог дана, приступне беседе одржали су академици Миљко Сатарић, Зоран Кнежевић, Дејан Поповић и Душан Теодоровић, другог дана академици Милена Стевановић, Славко Ментус, Ђорђе Радак, Небојша Радуновић и Душица Лечић Тошевски, трећег дана академици Јасмина Грковић-Мејџор, Миро Вуксановић, Коста Чавошки, Часлав Оцић, Михаило Војводић и Петар Омчикус.
Приступне беседе српских академика, објављиване су у „Гласу Академије”, у посебној Споменици, у гласилима одељења, изван Академије или нису штампане.
Први председник Српске краљевске академије (СКА) Јосиф Панчић, ранији председник Српског ученог друштва (СУД), није држао приступну беседу, али је „са болесничког одра”, три дана пред смрт, подсећа Миро Вуксановић, упутио тестаментарну поруку академичарима да чувају равноправност свих научних области и српски језик по Вуковом и Даничићевом правилу.
На почетку је за проглашење правих чланова СКА одређиван посебан дан, за сваког појединачно. Први од њих је био Стојан Новаковић, каснији председник СКА, али није дошао да каже своју приступну беседу о спахијама и читлук-сабијама. Текст је прочитао Милан Кујунџић, као и наредне године свој рад о вољи и слободи.
У СКА своје приступне беседе казивали су и Јован Ђ. Авакумовић о српској старој пороти, Александар Белић, председник с најдужим мандатом у Академији (1937–1960), о историјском развитку српског језика, Михаило Валтровић о старој српској црквеној уметности, Светислав Вуловић о Бранку Радичевићу, Милутин Гарашанин о политичкој књижевности, Нићифор Дучић о Светом Сави, Иван Ђаја о борби против хладноће, Владан Ђорђевић о Кораису и Доситеју, Тихомир Р. Ђорђевић о пореклу накита и одела, Јован М. Жујовић о вулканима и последњим морима у Србији, Јован Ердељановић о српским племенским предањима, Љубомир Јовановић о Летопису попа Дукљанина, Слободан Јовановић о уставобранитељима и њиховој влади, Сима Лозанић о ароматичним дитиокарбонатима, Томислав Маретић о Качићевом десетерцу, Чедомиљ Мијатовић о Јелени Балшић, кћери Кнеза Лазара, Милутин Миланковић о календару земљине прошлости, Милан Ђ. Милићевић о Народној библиотеци...
Михајло Пупин изабран је за дописног члана СКА 1912. Према правилима СКА чланови који су живели изван Србије проглашавани су за академике после читања њихових изјава о сагласности. Тако су за праве чланове проглашени Валтазар Богишић, Ватрослав Јагић, Франц Миклошич, Иларион Руварац и Никола Тесла, који је послао овакву депешу: „Ваш јучерашњи телеграм донео ми је вест да сте ме примили у ваше неумрло друштво као правог члана. То је ретка и велика част коју дубоко осећам и потпуно ценим и примам с поносом и захвалности у нади да ће се током времена сматрати боље заслужена.”
Због промењених законских одредби у послератним годинама (и због других разлога), истиче Вуксановић, своје приступне беседе нису имали или уметничке радове нису приказивали академици Ђорђе Андрејевић Кун, Стојан Аралица, Димитрије Богдановић, Милан Богдановић, Милан Будимир, Милоје Васић, Велибор Глигорић, Александар Дероко, Јован Ђорђевић, Илија Ђуричић, Јован Карамата, Радивој Кашанин, Петар Колендић, Петар Коњовић, Ђорђе Лазаревић, Боривоје Ж. Милојевић, Мило Милуновић, Георгије Острогорски, Коста Петковић, Станојло Рајичић, Тома Росандић, Павле Савић, Синиша Станковић, Сретен Стојановић, Јорјо Тадић, Коста Тодоровић, Стеван Христић, Васа Чубриловић, Андрија Штампар и други.
Исидора Секулић је с Мошом Пијаде говорила у име изабраних редовних чланова 1950, а Душан Каназир 1968. Исидорина реч је објављена, Каназирова није. Михаило Лалић и Бранко Ћопић нису говорили на свечаном скупу 1968, али су дали приповетке за Споменицу.
Приступне беседе у овом веку, сваке треће постизборне године, од 2001. до 2013, казиване су на посебним свечаним скуповима, али нису збирно објављиване. З. Р.
