петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:07
Стадион „Ташмајдан”

Клизалиште – чувар старог и весник новог доба

Није било важно ко сте, да л’ сте хокејаш, уметнички клизач, рекреативац на леду, јер је подијум био право место да будете виђени
Аутор: Марија Бракочевићнедеља, 11.12.2016. у 19:05
Фешта на леденој плочи пре шест деценија (Фотодокументација „Политике”)

Стадион „Ташмајдан” отворен је у јануару 1954. године. Две зиме касније на подијуму ушушканом између трибина тада исклесаних у брачком камену, у некадашњој Улици Георги Димитрова зацаклио се и први лед. Снежне чаролије на клизалишту, дружења уз врели чај, меркања и заљубљивања… све то понављало се сваке зиме, до јануара 1979. године, када су се угасили рефлектори. Безмало четврт века обасјавали су култну ледену плочу у срцу Београда. Од тада је прохујало чак 37 година. Да се стара времена не заборављају тако лако биће потврђено за који дан, када ће Београђанима поново бити враћено легендарно клизалиште. На њему ће све бити као пре неколико деценија, колико је то могуће, само више неће радити чувена „ледара”, предузеће за производу и продају ледених табли.

Зимско поподне. Снег пада, напољу ледено. Млађани Миливој Илић Кика покушава да уђе на Ташмајдан. Није му само до клизања, хтео би он и да се мало проведе. За улазницу нема кинте. Испред стадиона му уваљују лопату. „Хајде, момче, мало да очистиш снег.” Кика, заједно са друговима, почиње да лопата не би ли што пре зарадио за улазницу. Убрзо улећу унутра, а тамо – крцато. Девојке у хеланкама њишу се по леду, момци са стране пијуцкају врели чај. Ту је наравно и чика Стева из Вировитице, радник на постављању леда. Главна фаца са веома важним задужењем. Стева преноси аброве ко се коме свиђа.

– Тих шездесетих и седамдесетих Таш је заиста био елитна локација на којој се једноставно морало бити. Ако сте од некога добили фармерице из иностранства, Ташмајдан је био право место да их покажете. Није било важно ни ко сте, ни да ли сте хокејаш, уметнички клизач, рекреативац на леду… Једино је било битно да будете виђени. Посебан део забаве било је швалерско клизање. Оно је било део наших живота, оно нешто што греје у грудима док је напољу минус. Било да сија сунце, пада снег или штипа мраз, ништа друго није било важно. Кад добијете руку да по леду водите девојку, е то је била премија. Али, дотад је могло да прође и два месеца – присећа се Кика, некадашњи хокејаш, који се на клизалишту на Ташмајдану први пут задесио 1956, са само четири године.

– Мама нас је довела на уметничко клизање, неки Руси су наступали. Кроз маглу памтим да је у публици било много народа, сећам се клизача који су били обучени у смокинге. Отад, па све до ’78. када је завршена ера клизања на Ташмајдану, сваки слободан тренутак посветио сам леду, онако на швалерски начин, али и на тренинзима – присећа се Кика.

 Локица Стефановић на леду 1959.
(Фото: Лична архива)

На земљи на којој је некада давно било гробље, пре 62 године отворен је Стадион „Ташмајдан”, а две зиме касније Београд добија и прво клизалиште на којем је свако ко је био важан или леп у граду морао да се појави.

– Примамљива је била та нова ствар, тај лед на Ташмајдану. Тих година у школу се ишло и суботом, па је недеља била главни дан за клизање. Пошто се на Ташу играо и тенис, лети би се цеви за прављење и хлађење леда затрпавале шљаком. Кад дође зима, цеви су морале да се очисте да би се пустила вода у њих и направио лед. Али, чим би грануло сунце, плоча би почела да се топи, а цеви вире. О њих смо редовно запињали док смо клизали. Осећај као да клизаш по рендету – присећа се Локица Стефановић, кореограф и играчица џеза, која је на клизалиште подно Ташмајданског парка први пут крочила пре 58 година.

– На рекреативно, а ми смо га звали швалерско клизање, долазили су сви. То је било време када су се меркале девојке, седело се у ложама, ту је био и ресторан где се пио врућ чај. Главни фазон био је да се клизаљке пребаце преко рамена. Моје су биле гвинтерице – прве сличуге које су се појавиле у Београду, а то су заправо биле најобичније гојзерице на које су се шрафиле клизаљке – додаје Локица, у то време чланица уметничког клизачко-котурашког клуба „Младост” са којим је освојила друго место у Србији, на такмичењу у зиму 1961-62. године.

Хокејаши с краја педесетих година прошлог века (Фото „Ташмајдан”)

Ташмајданским ледом шпартали су и Звонко Михајловски, Слава Рамадановић, Мики Матерни, а међу њима и дама, уметничка клизачица Наташа Данон. Екипи зналаца придружила се први пут крајем педесетих година минулог века. Тада је тренирала у ККК „Младост”, али није прескакала ни термине за швалерско клизање.

– Увек је била гужва на леду, музика је трештала. Хокејаши су били привилеговани јер су клизали оштро, зналачки, правили разне форе на леду. Ледена плоча се одржавала на примитиван начин, а уколико би ноћу пао снег, ујутро смо морали да је чистимо лопатама. Постојало је буре које је позади вукло део џака, и из којег је ишла вода преко сита. Тако се стварао нови слој леда и равна површина – присећа се Наташа.

Главни актери били су младићи и девојке из Пете и Прве београдске. За њих је, додаје она, клизалиште било подијум на којем су приказивали модне детаље, нове панталоне, крзнене јакнице… Једно време ледом је харала и извесна Споменка, чији је отац радио на Ташмајдану.

– Била је ненадмашна клизачица. Сви смо се дивили њеном умећу, а посебно скоку „аксел” који је изводила као од шале – каже Наташа Данон.

Утицај тамошње ледене плоче на живот оновремених младих Београђана овековечен је и у култној ТВ серији „Грлом у јагоде”. Једна од епизода посвећена је напору главног јунака Банета да научи да клиза, како би, као његов друг Мики Рубироза, тада хокејаш, освајао срца девојака.

Све је спремно за почетак старог Таша (Фото Д. Мучибабић)

Аниматори, маскенбал, дечје представе, ретро журке

На централном платоу испод трибина на Стадиону „Ташмајдан” поново почиње да ради клизалиште. Капија ће бити отворена 15. децембра у подне наступом хора „Чаролија” и ревијом Клизачког клуба „Скејт Хелена”. Тог дана улаз ће бити бесплатан за све посетиоце, а у зимским чаролијама фестивала „Ајс ет Таш” Београђани ће моћи да уживају све до 15. фебруара. Програм је конципиран тако да буде занимљив свим генерацијама, уверавају у управи СРЦ „Ташмајдан”.

– Најмлађи посетиоци могу да очекују аниматоре, маскенбал и Дизнијеве јунаке на леду, позоришне представе викендом које ће бити бесплатне. За оне старије петком ће бити организоване ретро журке на леду, од 18 до 21 сат. Биће уприличена и ревија клизачица, утакмица хокејаша јуниора из клубова „Партизан” и „Звезда”… – најављује Милан Нововић, директор СРЦ „Ташмајдан”.

Осим вечерњег, у току дана биће одређена још три термина за рекреативно клизање. Цена улазнице за све посетиоце кошта 300 динара. Породична карта за двоје деце и родитеље стаје 600 динара, док ће за једног родитеља и једно дете бити 450 динара. Школарцима ће бити омогућени бесплатни термини за клизање и то радним данима од 12 до 14 часова, додају у управи СРЦ-а.

Највећа престоничка клизачка арена на отвореном простираће се на 1.800 квадрата (терен под ледом биће 30 са 60 метара). У истом тренутку на њему ће моћи да буде највише 500 људи. Лед ће се обрађивати три-четири пута дневно, подијум ће бити осветљен, имаће и осам великих топова који ће ледену писту осветљавати различитим бојама, а као у стара времена постојаће и пункт на којем ће посетиоци моћи да уживају у врелом чају и куваном вину.


Коментари5
741f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vracarka
Cena od 300din za klizanje na otvorenom je preterana!
okej
Sve super...ali zasto nece biti hokeja osim ovog za juniore???? Vidi se da je ograda neodgovarajuca..tj. neka jeftina plastika, a ne prava drvea za hokej na ledu. Velika sramota za BG da nema hokeja na Tasu... to je veliki deo istorije tog klizalista. Da li uopste neko ima to na umu?
Maks
Sjajna dirljiva prica puna zivota.
Сале Земунац
Једна исправка. У тексту стоји да је стадион направљен где је некад било гробље што није тачно. Стадион је направљен на месту где је био каменолом што на турском и значи сам назив ташмајдан . Гробље је било на месту данашњег парка, значи изнад данашњег стадиона.
Nena
Pa misli se na ceo kompleks Tasmajdana.
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља