понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Богојављенска водица Александра Лифке

Нови детаљи о раду синаесте и власника првог сталног биоскопа у Суботици
Аутор: Александра Исаковпонедељак, 12.12.2016. у 08:30
Александар Лифка ​(Фото:: Градски музеј)

Суботица – Живот и рад Александра Лифке, синеасте који је 1911. године у Суботици отворио први стални биоскоп на нашим просторима, чинио се као слика чији су сви детаљи познати. Знао се његов животни пут, начин на који је снимао филмове и организовао пројекције, како су му у фабрици „Борово” страдале филмске ролне, па и то да се бавио компоновањем. Међутим, проток времена неумитно брише многе фине детаље, а на истраживачима је да их открију и сачувају. Тако је управо један недавно откривени податак показао да још увек постоје датуми, догађаји па и филмови Александра Лифке за које се није знало, или бар за које није познато како су настали.

У Југословенској кинотеци чува се филм који приказује обред освећења водице код православних Срба у Суботици, што је један од краћих, траје мање од четири минута, познатих Лифкиних филмова који су доступни гледаоцима и преко „Јутјуба”. На филму је видљиво мноштво грађана који излазе из православног храма Светог ваведења Господњег у центру града и упућују се на другу, и даље непознату локацију, где се ради водоосвећење. До сада се мислило да је филм снимљен 1912. године, а уколико се зна да је свега пет његових филмова сачувано јасно је да је сваки податак о њима драгоцен.

„Захваљујући труду људи у Градској библиотеци који су дигитализовали локалну штампу, пронашао сам најаву у ’Бачкаи хирлапу’ (Бачке вести) да ће овај филм бити приказан 25. јануара 1914. године. То значи да га је Лифка снимио за Богојављење девет дана пре приказивања, као и да је снимљен касније него што смо мислили. За нас је такође веома значајно што су на снимку уочљиви виђени Суботичани, као Јоца Манојловић, имућни и угледни адвокат, а упадљиво је и присуство угарске жандармерије на коњима и у свечаним одеждама, наводи за „Политику” Мирко Грлица, историчар Градског музеја и аутор монографије о Лифки.

Додатно ишчитавање периодике открива и филм за који се до сада није знало, чија пројекција је била  28. јуна 1913. године, са снимком утакмице фудбалских клубова „Бачка” и Т.А.Ц. Репортажа са утакмице емитована је пре главне вечерње пројекције филма „Једно тело, две душе”.  Нема сумње да је и филм, али и извештај са утакмице допринео доброј биоскопској посети јер је на тој утакмици „Бачка” победила и постала првак јужне Угарске, а Лифкина камера је све то забележила.

На основу података до којих је Грлица недавно дошао, Лифка се на нашим просторима може сматрати и претечом онога што би се могло назвати мултимедијалном уметношћу. „Једна новинска цртица доноси податак да је Лифка снимио краћи филм о чијем садржају ништа не знамо, али да је тај филм био део позоришне оперете ’Краљица биоскопа’ из 1914. године.”

Лифка је очигледно био отворен за могућности и изазове уметности која се рађала на почетку 20. века. Није чекао само да му новости стигну упаковане у филмске ролне, већ је од 1912. године редовно постављао камеру на корзоу и снимао. Имало је то, објашњава Грлица, и својеврсни маркетиншки ефекат, људи су хрлили да виде филмове, али још више и Суботицу и Суботичане на филмској траци у Лифкиним вестима који је пуштао као увод. Филмски репертоар његовог биоскопа који су забележиле новине, сведочи и о дистрибутивној мрежи и добрим контактима које је развио, јер су филмови мењани свака два до три дана, а догађало се да се свега два месеца након светске премијере приказују у Лифкином биоскопу у Суботици. Занимљиво је да је у то време Данска имала јаку кинематографију, па ипак су неки филмови играни пре овде него на северу Европе.


Коментари1
6317a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

М. Лазић
Прва биоскопска представа на нашим просторима приређена је у кафани "Златни крст" на Теразијама 1896. године, а први стални биоскоп "Хајдук Вељко" почео је с радом у престоници Србије деценију касније, пет година пре Лифкиног, што не умањује његов допринос култури... али да се зна.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља