понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:33

Лексика фолклора

Аутор: Др Ивана Лазић Коњик*уторак, 13.12.2016. у 15:00
Ћирилично иницијално писмо КАЛЕНИЋ

Значајан слој у лексичком систему и важно место у Речнику САНУ са аспекта тумачења језика нашег усменог стваралаштва и са аспекта проучавања наше народне традиционалне културе припада лексици фолклора.

Лексику фолклора чине све речи употребљене у фолклорним текстовима који су као записи различитих сакупљача објављивани крајем 19. и током 20. века у виду збирки усменог стваралаштва, највише песама и приповедака, али и других облика усмене речи (предања, легенди, прича, анегдота, игара, загонетки, пословица, изрека, бајалица и др.). Овај лексички материјал презентован је богатом грађом из бројних извора са различитих подручја, као и записима објављеним у листовима и часописима посвећеним народном животу (нпр. Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона, Караџић, лист за српски народни живот обичаје и предање, Босанска вила, Бранково коло, Кића, лист за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина, Српски етнографски зборник, Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена, Расковник и др.). Иако припада грађи из писаних извора он у потпуности репрезентује традиционални тип сеоске и у мањој мери варошке, градске културе, и наш народни језик, који је послужио као основа за заснивање и развој модерног српског књижевног језика.

Зна се да се народна фолклорна лексика губи с променом облика народног живота и нестајањем обредне и обичајне праксе уколико се на време не фиксира у језичком систему уношењем у речнике и на тај начин не спасе од заборава

За основу су узети сви записи фолклорних текстова које је сакупио и објавио Вук Стефановић Караџић (збирке лирских и епских песама, приповедака и прича, пословица, загонетака), као и други његови фолклорни записи објављени у Рјечнику, Ковчежићу, преписци и етнографским списима.

Даље је у грађу Речника САНУ ушао богат материјал збирки усменог стваралаштва бројних других сакупљача. Лексика српских народних песама из свих крајева Србије извађена је из збирки Н. Беговића, Т. Бушетића, Ђ. Драговића, М. Кордунаша, М. Милановића, М. Милојевића, Б. Мушицког, Г. Николића, М. Обрадовића, Б. Петрановића, С. Поповића, Ђ. Рајковића, К. Ристића, М. Станића, С. М. Сарајлије, А. Џоговића, Н. Шаулића и др. сакупљача. У неким збиркама су сакупљене песме из тачно назначених српских крајева: из Левча, ужичког округа, са Косова и Метохије, из Срема, а у грађу су такође ушле песме на српском језику и из других крајева насељених српским живљем, како каже Вук „сва три закона“ (православне, муслиманске и римокатоличке вероисповести): Босне и Херцеговине, Црне Горе, приморских крајева, Котара, Лике и Баније, Хрватске.

Лексика народних приповедака и прича, такође из свих српских крајева (у неким збиркама је тачно назначено из којих: Пећ и околина, из Баната, босанске, са Кордуна, из Лике, Крбаве и Босне), узета је осим из Вукових збирки и из збирки других сакупљача и приређивача: К. Алексића, С. Бајића, В. Врчевића, А. Гавриловића, М. Кордунаша, М. Стојановића, М. Чајкановића, Н. Шаулића и др.

Лексика народних пословица, као и саме пословице које се уносе и објашњавају у Речнику, такође је из богатог материјала Вукове збирке, Мушкатировићеве, збирки М. Стојановића, као и из књиге изрека Ђ. Стојичића.

Исто су тако обимно заступљене и народне загонетке, са шест збирки: Вукова, М. Вуковића, Ђ. Натошевића, С. Новаковића, М. Обрадовића и М. Стојановића.

Лексика осталих фолклорних жанрова, краћих прозних и говорних жанрова (легенди, предања, заклетви, клетви, бајалица, басми, бројалица, брзалица и др.), такође је унета у грађу Речника САНУ будући да је често саставни део прозних и поетских записа, или је узета из посебних записа објављиваних у етнолошкој и етнографској периодици.

Зна се да се народна фолклорна лексика губи с променом облика народног живота и нестајањем обредне и обичајне праксе уколико се на време не фиксира у језичком систему уношењем у речнике и на тај начин не спасе од заборава.

Лексикографска пракса Речника САНУ и других наших речника показује да су проблеми језичког, функционалностилског и семантичког одређивања лексема, препознавања и издвајања фолклорне лексике из општег лексичког фонда и одређивање њеног места и њене функције у том фонду веома захтевни, тешки, често нерешиви проблеми, али да су с друге стране, применом различитих поступака у лексикографском представљању у највећем броју случајева ипак успешно решавани, барем када је у питању РСАНУ.

Задивљује ипак податак скорашњег истраживања да су на посматраном репрезентативном узорку лирских песама из прве књиге Вукових Српских народних пјесама све речи из узорка, и познате и непознате, унете и објашњене у Речнику САНУ. Таква пракса свакако ће бити настављена у даљем раду, како би се забележена фолклорна лексика ставила на увид широј научној и заинтересованој јавности и сачувала од заборава за будућа поколења као национално језичко и културно благо.        

  *Виши научни сарадник, Институт за српски језик САНУ


Коментари3
65a0c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

može li malo da oladite
Dosta bre sa tamburanjem o jeziku. Hoćemo tekstove o položaju umetnika, koji takođe izumiru, samo nemaju iza sebe institute i institutkinje, doktorande i ostale, da lamentiraju u Politici. Hoćemo seriju tekstova o umetničkim udruženjima koja su pred gašenjem. Hoćemo da se čuje glas poniženih u Politici, jezik će se već sam braniti, kao i do sada. Ili za to nemate hrabrosti.
катана
Зашто овде аутори не спомињу Речник српско-хрватског језика САНУ (службено име) уместо само Речник САНУ.
Речник српског језика САНУ
Зато што је назив нетачан. Треба да стоји: Речник српског језика САНУ.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља