четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:40

Зашто каснимо у борби против рака

Страх од рака појединце просто паралише, умртви и спречава их да благовремено потраже помоћ, јер се боје да се суоче са истином
Аутор: Оливера Поповићсреда, 14.12.2016. у 09:40
Радан Џодић (Фото Ж. Јовановић) и Милица Николић Урошевић (Фото Д. Ћирков)

На лечење рака пацијенти у просеку стижу са четири месеца закашњења. У појединим случајевима први сусрет са онкологом оболели имају чак три године од тренутка када је карцином почео да се развија. Истина, неки срећници у борбу са тумором крену и за мање од недељу дана, али су то изузетно ретки случајеви.

Ово је закључак студије на основу истраживања спроведеног у једној познатој универзитетској онколошкој клиници у Индији, која је представљена на највећем конгресу медикалних онколога, недавно одржаном у Сингапуру.

Ово би могао да буде закључак и да је истраживање спроведено у нашој земљи, јер је већ дуго „рак-рана” српске онкологије касно обраћање лекару и следствено томе кашњење у лечењу.

Проф. др Радан Џодић, в. д. директора Института за онкологију и радиологију Србије и координатор Министарства здравља за онкологију, наводи како из ове студије можемо видети да кашњење на почетку лечења злоћудне болести није наша специфичност.

– Постоји неколико разлога за кашњење. Први је сам пацијент, најчешће недовољно здравствено образован, мада на време код онколога не стижу ни веома образовани људи. Понекад је разлог одбијање да се прихвати болест. Страх од рака појединце просто паралише, умртви и спречава их да на време потраже помоћ, јер се боје да се суоче са истином и тако губе драгоцено време за лечење – каже др Џодић за „Политику”.

Радан Џодић: Када се догоди да до постављања дијагнозе рака прође и годину-две, томе кумује озбиљно незнање лекара који таквог пацијента није послао специјалисти 

Овај онколог наводи да постоје и објективни разлози за кашњење: злоћудни тумори, иначе, не боле, па нема упозорења да нешто није у реду. Највећи проблем постоји код унутрашњих органа: гуштераче, јетре и желуца или неких делова дебелог црева, где симптоми нису изражени и драматични. До обраћања лекару прође између шест месеци и годину дана, а некада и много дуже. Фаза у којој се тумор формира и не даје симптоме много је дужа од болних стања. У „хватању” почетних тумора који су мањи од једног центиметра у случају карцинома дојке пресудну улогу имају организовани, национални, скрининг програми раног откривања рака код жена које себе сматрају здравима.

Следећи је „на потезу” лекар опште медицине, односно изабрани лекар. Др Џодић сматра да лекар у дому здравља може да на време препозна рак, па је у том случају и кашњење краће и мери се месецима. Наш саговорник додаје да има, истина, случајева када док се постави дијагноза рака прође и годину-две, али истиче да томе онда већ кумује озбиљно незнање лекара, који таквог болесника није послао специјалисти.

– У Србији се ипак чешће догађа да се пацијенти шаљу одмах у специјализоване болнице, а да се лекар опште медицине не удуби у случај. То је, нажалост, мач са две оштрице: нама су терцијарне установе најоптерећеније, јер се у домовима здравља не разликују озбиљни знаци злоћуде болести од мање опасних – упозорава др Џодић.

Он каже да се најмање времена губи у општим болницама и специјализованим установама, када оболелог прегледа онколог или други специјалиста. Обично већ на првом прегледу буде јасно о каквој се болести ради: тумору или нечем другом.

– За постављање и потврду дијагнозе углавном није потребно дуже од 10 дана, али то не значи и моментални почетак лечења. Према стандардима који важе у целом свету, па и у Србији, почетак терапије најдуже може да се одложи месец дана, евентуално два, али постоје установе где је то време и краће – наводи др Џодић, додајући да не жели да лицитира са дефиницијом просечног времена потребног да се постави дијагноза рака. Зависи, каже наш саговорник, од тога код ког лекара и када пацијент дође!

У Србији се сваке године региструје између 37.000 и 40.000 новооболелих од рака, и по томе смо на 18. месту у Европи. Нажалост, умре око 21.000, што нас сврстава у сам неславни врх, јер се код нас чешће дијагностикују одмакли стадијуми злоћуде болести, па то повлачи већу смртност. Зато је порука нашег саговорника грађанима да буду одговорни према свом здрављу и да у случају сумње на рак хитно потраже медицинску помоћ. Са друге стране, лекарима опште праксе и студентима медицине поручује да код сваког оболелог са тегобама најпре искључе злоћудну болест.

Милица Николић Урошевић: Када у дому здравља обавимо све потребне прегледе и лабораторијске анализе, суочавамо се са поражавајућом стварношћу да, на пример, пацијенткиња код које се сумња на рак дебелог црева добије термин за колоноскопски преглед читавих седам месеци од датума заказивања

Др Милица Николић Урошевић, изабрани лекар у београдском дому здравља „Врачар”, објашњава да сваки пут када пред собом има пацијента са недефинисаним и нејасним здравственим тегобама, прво елиминише малигну болест као узрок тих проблема. Најчешће се то дешава са штитастом жлездом, простатом и дебелим цревом.

– Нажалост код нас постављање дијагнозе рака кашњење не мери у недељама и месецима, већ у годинама. Када у дому здравља обавимо потребне прегледе, снимања и лабораторијске анализе, које можемо да урадимо на нашем, примарном нивоу здравствене заштите, што све тражи неколико дана заказивања и чекања, суочавамо се са поражавајућом стварношћу да је, на пример, пацијенткињи код које сумњам на рак дебелог црева, 4. новембра 2016. колоноскопски преглед заказан 30. мај 2017. године – наводи др Николић Урошевић. Она тврди и да се терет кашњења не може више у толикој мери пребацивати на болеснике, јер породица и људи из ближе околине особу која има здравствене проблеме дуже време натерају да се јави лекару.

Јасмина Лукић, председница Удружења жена оболелих и лечених од рака дојке „Будимо заједно”, каже да наше жене и по три године касне у лечењу тумора дојке због страха од дијагнозе, негирања здравствених тегоба и породичних обавеза које доживљавају као неодложне. Али, она примећује да се у последње време  са почетком лечења касни и због све сложенијих процедура заказивања и непотребне администрације.


Коментари13
b136f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ema
Na zalost, bila sam svedok u 3 slucaja, gde je nakon pozitivnog nalaza magnetne rezonance (uradjene privatno) koji su jasno pokazivali karcinome, pacijentima kroz sistem zdravstvene "zastite" trebalo 4 meseca da dodju do zvanicne dijagnoze (koja je uzgred budi receno bila ista kao i ona sa pocetka, sa MR), i jos po 2 meseca da pocnu sa terapijom. Ukupno 6 meseci. Svi su se javili na vreme, cim su dobili prve simptome. 2 osobe su umrle (jedna u roku od godinu i po dana uz adekvatnu terapiju ali neodgovarajuce pracenje, a druga u roku od 6 meseci usled neodgovarajuceg lecenja). Treca je bila medicinski radnik, pa je pozivela 3,5 godine zahvaljujuci svom znanju i angazovanosti porodice. Nase osnovne probleme su iznele Dr Milica Nikolic Urosevic i Jasmina Lukic.
Nina
Kao vrhunske ustanove za borbu protiv raka, koji je eskalirao u Srbiji nakon što je NATO izručio na njenu teritoriju tone atomskog otpada (kao municiju sa osiromašenim uranijumom) iz svojih nuklearnih postrojenja da bi oslobodio svoje depoe za lageraovanje novog, stalno figuriraju iste ustanove i isti ljudi. A ja se već više godina lečim od te napasti koja me je spopala, i obišla sam sve referentne ustanove u Beogradu čiji je zadatak da pomognu lečenje nas kanceraša, i nigde nisam naišla na toliko brige za pacijente i stručnosti, kao u Kliničko bolničkom centru Zemun, tj. njenom odeljenju za rak, koje predvodi doktorka Tomašić , i gde rade njene sjajne mlade saradnice, od kojih posebno izdvajam doktorku Babić. Dajte malo mediji, prikažite ovu sjanu ustanovu, a ne da stalno gurate neke napirlitane doktore i favorite u čije ustanove ne možete ni da privirite, jer veoma malo rade i veoma vas podozrivo primaju, sa neskrivenom željom da vas se što pre otarase. Ovo nije samo moje mišljenje.
Rasa
Moje iskustvo tokom nastojanja da pomognem izlecenju moje majke je isto!
Препоручујем 6
Б.Б.
Српски просек новооболелх од рака је 2,7 пута већи од светског, тако да податак ,да смо на 18 .месту у Европи по обољебању делује невероватно. Чињеница да се касни са терапијом не амнестира здравство од одговорности, које евидентно није дорасла проблему.Сама чињеница да се у тексту наводе подаци из Индије,јер така истраживања нису спроведена код нас,јасно показује где смо
Dandy
Redovno već 25 god.idem na preglede,pre sedam godina prva intervencija na onkologiji,pre pet druga.Zadovoljna sam sistemom lečenja,sve zakazujem na vreme svakde godine rutina.Mislim da je problem u našoj kulturi prema zdravlju.Oduvek smo bili zapušteni po tom pitanju,kod dr se ide kad se mora i kad je već otišlo sve predaleko.Lekove nikad ne uzimam na pamet,bilo je i nekih neprijatnih situacija s dr no generalno zdravstvo nam je dobro.Dugo se vodi kampanja protiv ljudi u zdravstvu,ni jedan pregled do sad nisam uradila privatno niti ću,nemam poverenja u privatnike.Poslednje snimanje abdomena zakazano u 7.10 kasnila sam deset minuta,nakon dolaska primljena i u osam izašla iz Doma zdravlja.Skoro pričala s jednom ženom dok sam čekala u redu za knjižicu,kaže 25 god.nije išla kod ginekologa.Mnogo je takvih i zato je smrtnost kod raka materice i dojke kod nas velika.Ne postojanje svesti o preventivi.Realno zdravstveni sistem nam je dobar s obzirom na stanje u društvu.
Posmatrac
Zato sto imamo nedovrsene, mediokritetne, nezainteresovane i korumpirane lekare i zdravstvo. Ne radi se ovde toliko o strahu od dijagnoze, vec od zacaranog kruga u koji oboleli upada od samog pocetka- prakticno lekari peru ruke od dijagnoza, odgovornosti, daljih preporuka o lecenju i ne zele da se smatraju odgovornim za bilo koji propust, neuspeh, neazurnost..... A, pacijenti trpe. U ekstremnim slucajevima (kada je rak u pitanju), primoravati pacijenta da ceka mesecima na najosnovnije dijagnosticke preglede (kolonoskopija, ultra-zvuk, rendgen, skener, lab. analize)- granici se sa ludilom! Ali, svi redom okrecu glavu na drugu stranu, jer ako nemate vezu i/ili ne podmicujete, moracete da cekate mesecima uz nadanje da sve to nece metastazirati za nekoliko meseci ili da necete jednostavno umreti. Sve to je jako nehumano na danasnje vreme.... Izjave ovih lekara su prazne price.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља