уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:21

Ко добија ако Вучић опет погоди

Уколико привредни раст буде већи од очекивана три одсто, биће могуће још једно повећање плата и пензија, најавио министар финансија. За Фискални савет и три одсто је преамбициозна процена
Аутор: Аница Телесковићсреда, 14.12.2016. у 08:05
Фото Жељко Јовановић

Тек што је премијер Александар Вучић убедио јавност да ће привредни раст догодине износити четири одсто и да ће дати све од себе да се та оптимистична прогноза оствари, Фискални савет је у свом последњем извештају изразио сумњу да ће се 2017. године остварити и конзервативна прогноза по којој ће бруто домаћи производ (БДП) порасти за три одсто. „То ће представљати одређени изазов”, наводи се у њиховој последњој анализи.

Истина, претходне две године Фискални савет је погрешио, а Вучић погодио. Али, питање је шта грађани имају од раста, односно ко добија, ако Вучић опет погоди?

Према процени Фискалног савета, то је мало вероватно. „Требало би имати у виду да је један део раста из 2016. последица једнократног

опоравка пољопривреде од суше. Стварни темпо раста са којим се улази у 2016. годину износи нешто више од два одсто”, закључују чланови Фискалног савета у својој анализи.

Иначе, министар финансија Душан Вујовић, буџет је скоцкао на процени да ће раст привредне активности у 2017. години износити три одсто. Премијер Александар Вучић јавно је прогнозирао другачије: БДП ће, према очекивањима председника владе, догодине порасти за 3,5 до четири одсто. Ово несагласје у проценама Душана Вујовића је објаснио тиме да је буџет скројен на конзервативној процени, јер ММФ нема примедбе ако се током године постигне бољи резултат, али и те како има ако је остварење горе од плана.

Премијер говори о оптимистичнијем сценарију, а у буџет је унета конзервативна прогноза, објашњавао је Вујовић. Шта за грађане Србије значи већи привредни раст од онога на ком је скројен буџет?

Кад је већи привредни раст већи су и приходи у буџету, па то умногоме релаксира позицију министра финансија. По свему судећи, Вујовић је убеђен да ће се остварити, Вучићева, а не његова – конзервативна прогноза. Како је најавио гостујући на РТС-у,  уколико резултати и догодине буду бољи од очекиваних грађани и пензионери ће поново моћи да очекују повећање личних примања.

Економиста Јуриј Бајец каже да раст није сам себи сврха и да је осим тог утркивања колико ће он износити, много битније шта је ефекат таквог раст.

– Раст јесте основа свега и без раста нема ништа. Али то одушевљење високим растом не значи ништа ако се не смањују сиромаштво, неједнакост и незапосленост. А разлике у приходима између 20 одсто најсиромашнијих и 20 одсто најбогатијих грађана Србије све су веће. И о тој компоненти се мора водити рачуна – сматра Бајец и додаје да у тим изјавама о већем расту од очекиваног има и предизборне реторике.

Он додаје да је релативно лако са прошлогодишњих 0,8 повећати раст на 2,8 на 2,9 одсто. Али није лако одржавати те стопе раста од три до четири одсто сваке године. Јер, то значи да привреда и грађани сваке године треба да створе нове 1,3 до 1,4 милијарде евра а при том се и база повећава из године у годину.

– Конкретно, када је о платама и пензијама реч, уколико би догодине раст уместо три био четири одсто постојала би могућност да се још у једном наврату врати оно што је одузето смањењем личних примања 2015. године – закључује Бајец.

Да је ипак боље конзервативно планирати државну касу, сведочи искуство из не тако давне економске прошлости. Својевремено, буџет за 2012. годину, тадашњи министар финансија и премијер Мирко Цветковић скројио је на процени да ће раст привредне активности износити 1,5 одсто. На крају, привреда је годину завршила у рецесији, а пад економске активности био је минус 1,5 одсто. Што значи да је Цветковић омануо за чак 2,5 процентних поена, па су, самим тим у буџету за 2012. годину, значајно прецењени приходи. Ипак, највећи промашај у процени догодио се 2009. године, када је у Србију стигла светска економска криза. Ко је заборавио, крајем 2008. године новоформирана власт првобитно је планирала да ће

раст привредне активности износити чак шест одсто. Колико је Србија била несвесна опасности која прети са глобалног тржишта говори податак да је на крају 2009. године економска активност била у паду од -3,1 одсто. То значи да су тадашњи креатори фискалне политике у прогнози оманули за чак девет процентних поена.

Иначе, тих кризних година, то није била специфичност само српских власти. И Међународни монетарни фонд (ММФ), у коме седе најбољи светски економисти, редовно је током кризе прецењивао стопе глобалног привредног раста, па је тако постала пракса да се пролећне прогнозе Фонда у јесен обавезно коригују. Надоле, нажалост.


Коментари51
65c54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Korporativni menadžeri spašavaju Srbiju
Siguran sam da bi za Srbiju bilo najbolje, da se primeni Trampov MENADžERSKI SISTEM u upravljanju državom.. Naime, Tramp (koji je bio uspešan menadžer) će da vodi SAD kao veliku KORPORACIJU, sa saradnicima koji su pravi menadžeri iz privrede.. Zato bi i Premijer Srbije trebalo da za srpske ministre postavi ljude koji su bili uspešni menadžeri u srpskim firmama !!
Ucviljeni Ceda
Srbin (citaj - ljuti komentator na Politici) cuje i nece da razumije, cita i nece da sa paznjom procita, vidi, a pravi se da mu je mrena na ocima. Pozivam vas sve da ponovo procitate tekst u kojem su ucestvovali pametniji i strucniji od nas. Nista se ne dogadja preko noci u ekonoomiji i privredi. To bi najbolje trebalo da znate upravo vi koji nam se javljate iz kapitalizma. I bebi treba 9 mjeseci da se rodi. Sta ocekujete da se brzo dogodi na bolje u drzavi koja je bila potpuno materijalno razorena i opljackana, a narod moralno deklasiran i na koljenima? Ili se mozda svi vi, koji se ponasate kao copor bijesnih pasa, pribojavate da ste u krivu, da ova vlast zaista zna sta radi i domacinski se ophodi prema svom domacinstvu? Zbog predrasuda i mrznje nastaje iracionalan pristup svemu pa i odnosu prema sopstvenoj drzavi i sunarodnicima. Mrznja izjeda dusu i mnogi od vas to vrlo dobro znaju. Hvala.
dasa
Ko dobija,zna se,vlast,ko gubi,zna se, narod.Vlast koja je nesposobna da reši javna preduzeća,šta očekivati,otimačina plata i penzija.To stručnjak Vujović zna,izmislio toplu vodu.
Autohtoni Jugosloven
U svim mogucim predvidjanjima,procenama,ocenama,vracanjima i prividjanjima dobijaju nasi gospodari sa zapada,dokle god Vucic i njemu slicni dosledni sprovodioci zapadne okupacije i kolonizacije od 5.oktobra 2000,pa sve do danas,budu na celu danasnje porobljene Srbije.
Evropski Srbin
Izuzetak potvrđuje pravilo, ali jugoslovenska ideja je greška u srpskoj istoriji.
Препоручујем 4
BDP
A sta gradjani imaju od povecanja BDPa? Jedno veliko nista. Povecanja plata i penzija mogu da dobiju samo i jedino od kredita koje je Vucic vec najavio. Zakon o privatizaciji je tako lepo namesten da svako povecanje BDPa ujedno znaci jos veci dug ili jos vece siromastvo. Trecega resenja nema. Strani tajkuni povecaju BDP npr. 1 milijardu evra, od cega dobiju kreditne pare na ime subvencija u iznosu od najmanje 30 posto, sto u vracanju kredita znaci 60 posto. Od 40 posto od kojih moze da se ocekuje vracanje u budzet ali nema ni toga jer su oslobodjeni placanja poreza kao i izvozno uvoznih poreza. BDP povecan za 5 posto, a budzet sve tanji, sto naravno zahteva "krpljenje rupa" uz strane kredite. Da je suprotno od ovoga, danas Srbija ne bi imala ni 1 evro kredita a budzet ne bi ni mogao da se potrosi uz daleko veci zivotni standard. Toliki broj stranih kompanija i toliki BDP, na broj radno sposobnih.... jednostavno BDP se ne slaze sa poreskom stopom i budzetom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља