четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.12.2016. у 17:47 М. В.

Положај српског језика поражавајући на Косову и у Црној Гори

У језичком планирању треба да учествују струка и држава, чуло се на данашњем скупу у САНУ
Пресудна улога државе: САНУ (Фото Д. Јевремовић)

У језичком планирању и стварању језичке политике кључна је сарадња лингвистичке струке и државних институција. Водеће лингвистичке установе у Србији, међу којима је и Одбор за стандардизацију српског језика, треба да буду носиоци иницијатива у језичком планирању, док је пресудна улога државе да те иницијативе подржи, један је од закључака данашње, 22. по реду овогодишње трибине Библиотеке Српске академије наука и уметности, у оквиру које је представљен Зборник Института за српски језик САНУ„Српски језик и актуелна питања језичког планирања”, објављен после прошлогодишњег научног скупа у Академији.

У разговору су учествовали академик Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ, академик Предраг Пипер, др Срето Танасић, главни уредник Зборника, као и проф. др Вељко Брборић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду. Уређивачки одбор Зборника Института за српски језик САНУ чине и Иван Клајн и Предраг Пипер.

Представљени зборник, такође, указује на поражавајући положај српског језика на Косову и Метохији и у Црној Гори, а истиче и потребу језичког планирања у Хрватској. Покреће и питања планирања издавачке делатности, објављивања речника који недостају српском језику, као и велике граматике, која би имала кодификацијску улогу за друге граматике. Зборник се бави и начином на који се језик урушава у медијима, али и потребом да се интернет стави у функцију унапређења језика и правилног изражавања. Поједини текстови баве се дигитализацијом као важним делом језичког планирања, затим правилним акцентовањем као неизоставним делом језичке норме, те праћењем других језика када је реч о лексикографији. Осамнаест учесника научног скупа приложило је радове за ово издање, а међу њима су Предраг Пипер, Милорад Дешић, Милош Ковачевић, Рајна Драгићевић, Рада Стијовић, Марина Николић, Виктор Савић, Душко Витас, Слободан Реметић, Митра Рељић, Јелица Стојановић и други.

Академик Пипер у свом раду у Зборнику, као и у свом обраћању на данашњем скупу, поновио је важност сарадње струке и државе у стварању језичке стратегије, а професор Брборић подсетио је на то да овакви зборници треба да буду обавезни при откупу издања за библиотеке у Србији.

По речима академика Мира Вуксановића, управника Библиотеке САНУ, у овој години објављена су 33 издања Академије, а од тога 14 књига и 19 научних зборника. У оквиру трибинског програма говорило је 75 учесника, трибине је посетило укупно 2.400 људи, а одржана су укупно 22 научна скупа. У оквиру Трибине САНУ говорили су Владимир С. Костић, Нинослав Стојадиновић, Зоран Љ. Петровић, Љубомир Максимовић, Мирјана Живојиновић, Душица Лечић Тошевски, Динко Давидов, Коста Чавошки, Данило Н. Баста, Јасмина Грковић-Мејџор, Предраг Пипер, Милорад Радовановић, Гојко Суботић, Љубомир Симовић, Душан Оташевић, Матија Бећковић, Нада Милошевић Ђорђевић, Марко Анђелковић, Владимир Стевановић и многи други.

Коментари6
8089b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

катана
@ Tomislav K -- a шта да се каже за вашу хрватску нормативистику -- кад пишете податци, не ће -- али хоће!? A што не би "хот ће"? Или је "хоће" србизам који је избегао оштрооким хрватским језичким цензорима задуженим за чишћење стандардног језика од србизама? Кад су, молим Вас, Хрвати схавтили (а можда и нису) да је НДХ требало да се зове "неовисна" уместо "независна" (србизам); које ли "бруке" -- ударна реч у имену усташке државе била је српска (коју данас нико у Хрватској не "раби") зато што још тада (1941) нисте измислили своје! Српска лингвиситка није баш "нај", али немојте се понашати као да је ваша хрватска много боља.
Tomislav K
Ovdje su neprijatelji navodnih oportunista iz SANU (Klajn, Piper, pok. Palavestra, ..) kao tobožnjih hrvatskih marioneta (ne vjerujem dok ovo pišem); te glagoljavih podpisnika "Slova o srpskom jeziku" i njihovih sumišljenika (Miloš Kovačević, Marojević, Milosavljević, Dragoljub Petrović ..). Dobro- što bi bilo da Kovačević i Milosavljević dobiju vlast u normativistici ? Što bi se bitno izmijenilo ? Kako bi to utjecalo na svjetsku slavistiku koja prezire tlapnje tih ljudi ? Bi li francuska, ruska ili njemačka filologija naknadno posrbila sve živo po željama tih ljudi ? Odgovor je tričav: srpska je filologija samo jedna od nacionalnih filologija. Ona može stručno obrađivati i objelodanjivati znanstvene radove- no, stupanj znanstvenosti određuju drugi, po razvidno višim, racionalnim i nepristranim mjerilima kojima želje navedenih ne izgledaju podkrijepljene. To su djetinjasta umovanja: ako glasno vičem, svijet će mi povjerovati. Hoće- ako imaš argumente. Ako ne- ne će.
Српски језик
Па ко тебе Грчевићу узима за озбиљно? Наведи ми молим те неког. Псеудонаука и хрватски шовинизам се код тебе изванредно допуњују, само што немају везе са озбиљном филологијом.
Ангелина Поповић
Крајње је време да се лексикографска издања у области српског језика и културе (речници, правопис, лексикони, енциклопедије и сл.) учине доступним на интернету. То би ваљало чинити и са завршеним томовима великих пројеката какав је Речник САНУ, не чекајући последњи. Измене и допуне, подразумева се, ваља уносити благовремено. Тако огромно знање неће остати мистерија за "широке народне масе", у ситуацији кад се нема новаца за паметно креирање кућних/породичних библиотека, а ни простора у становима за ове, обично гломазне и у форми вишетомних комплета, књиге. То није никаква фантастика, већ реална потреба наше деце и унука, односно ствар здравог разума.
Драгана Димитријевић
Судбина српскога језика (нормативна) биће и даље јадна све док о њему главну бригу воде академици Предраг Пипер и Иван Клајн. Ако су то академици Српске академије наука и уметности , онда је и значај те Академије и српскога језика раван тој чињеници. Три су најважнија имена актуелне српске лингвистике: Милош Ковачевић - србиста, Дарко Танасковић - турколог и арабиста и Радмило Маројевић - русиста. Бог је дао да их имамо у једном времену, а политичка конјуктура да нам двојица првопоменутих о свему одлучују. Смешни су сви скупови које Академија организује када се о томе старају научни медиокритети.
"Sjutra" i "sutra" je isti jezik
"Sutra" i "sjutra" je isti jezik. Ili, mozda, treba prevodilac? Stvarno ovdje je rijec o glupostima beze presedana!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља