У језичком планирању и стварању језичке политике кључна је сарадња лингвистичке струке и државних институција. Водеће лингвистичке установе у Србији, међу којима је и Одбор за стандардизацију српског језика, треба да буду носиоци иницијатива у језичком планирању, док је пресудна улога државе да те иницијативе подржи, један је од закључака данашње, 22. по реду овогодишње трибине Библиотеке Српске академије наука и уметности, у оквиру које је представљен Зборник Института за српски језик САНУ„Српски језик и актуелна питања језичког планирања”, објављен после прошлогодишњег научног скупа у Академији.
У разговору су учествовали академик Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ, академик Предраг Пипер, др Срето Танасић, главни уредник Зборника, као и проф. др Вељко Брборић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду. Уређивачки одбор Зборника Института за српски језик САНУ чине и Иван Клајн и Предраг Пипер.
Представљени зборник, такође, указује на поражавајући положај српског језика на Косову и Метохији и у Црној Гори, а истиче и потребу језичког планирања у Хрватској. Покреће и питања планирања издавачке делатности, објављивања речника који недостају српском језику, као и велике граматике, која би имала кодификацијску улогу за друге граматике. Зборник се бави и начином на који се језик урушава у медијима, али и потребом да се интернет стави у функцију унапређења језика и правилног изражавања. Поједини текстови баве се дигитализацијом као важним делом језичког планирања, затим правилним акцентовањем као неизоставним делом језичке норме, те праћењем других језика када је реч о лексикографији. Осамнаест учесника научног скупа приложило је радове за ово издање, а међу њима су Предраг Пипер, Милорад Дешић, Милош Ковачевић, Рајна Драгићевић, Рада Стијовић, Марина Николић, Виктор Савић, Душко Витас, Слободан Реметић, Митра Рељић, Јелица Стојановић и други.
Академик Пипер у свом раду у Зборнику, као и у свом обраћању на данашњем скупу, поновио је важност сарадње струке и државе у стварању језичке стратегије, а професор Брборић подсетио је на то да овакви зборници треба да буду обавезни при откупу издања за библиотеке у Србији.
По речима академика Мира Вуксановића, управника Библиотеке САНУ, у овој години објављена су 33 издања Академије, а од тога 14 књига и 19 научних зборника. У оквиру трибинског програма говорило је 75 учесника, трибине је посетило укупно 2.400 људи, а одржана су укупно 22 научна скупа. У оквиру Трибине САНУ говорили су Владимир С. Костић, Нинослав Стојадиновић, Зоран Љ. Петровић, Љубомир Максимовић, Мирјана Живојиновић, Душица Лечић Тошевски, Динко Давидов, Коста Чавошки, Данило Н. Баста, Јасмина Грковић-Мејџор, Предраг Пипер, Милорад Радовановић, Гојко Суботић, Љубомир Симовић, Душан Оташевић, Матија Бећковић, Нада Милошевић Ђорђевић, Марко Анђелковић, Владимир Стевановић и многи други.
