понедељак, 01.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Држава жирант- грађани плаћају 1,22 милијарде евра

Активирано две трећине државних гаранција. - Порески обвезници ће догодине платити 34,8 милијарди динара кредита државних фирми
Аутор: Аница Телесковићуторак, 13.12.2016. у 22:00
„Фијат” је узео два кредита уз гаранцију државе (Фото ФАС)

Држава Србија издала је гаранције у укупној вредности од 242,44 милијарде динара, што је скоро две милијарде евра. Толико су се, у име државних предузећа, која код банака немају добар рејтинг и не могу да добију кредите, индиректно задужили порески обвезници.

О коликим парама је реч, можда најбоље говори податак да то представља скоро шест одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. 

Према подацима Министарства финансија, за две трећине тог износа активиране су гаранције, што значи да државне фирме нису у стању да редовно измирују своје обавезе. Практично, на терет пореских обвезника директно је пало враћање 151,23 милијарде динара, што је 1,22 милијарде евра.

Душан Вујовић је први министар финансија који је ове расходе почео да ставља изнад црте. То је био и део договора са Међународним монетарним фондом (ММФ). Мисија из Вашингтона инсистирала је да и тај трошак уђе у структуру дефицита, јер суштински реч је о новцу који враћају грађани Србије. Само у току следеће године, како може да се види из буџета, на наплату стиже 34,8 милијарди динара. То је директна цена коју ће држава да плати јер проблеми у пословању јавних предузећа нису решени. До које мере ти издаци оптерећују буџет најбоље показује податак да би, без ових расхода, мањак у државној каси износио свега 30 милијарди динара, што је мање од један одсто БДП-а.

Колико велики је цех јавних предузећа може да се види и када се погледају неке друге ставке у буџету. На социјалну заштиту (око 30 милијарди) држава ће потрошити мање пара него на отплату гарантованих кредита.

Тај износ превазилази субвенције пољопривреди (31,6 милијарди) и више него двоструко је већи од укупних дотација привреди (14,53 милијарде). Скоро десет пута мања средства буџетом планирана су за студентски стандард (четири милијарде). Фонд за младе таленте је, на пример, чак 44 пута мањи (766 милиона динара) од укупног фонда који је држава морала да спреми да покрије дугове јавних предузећа. Још скромнија средства буџетом су планирана за избегла и расељена лица (746 милиона динара).

У свом најновијем извештају и Фискални савет се бавио овим проблемом. „Проблеми нереформисаних јавних и државних предузећа превелико су оптерећење за јавне финансије земље и зато њихово решавање мора постати приоритет. У

супротном, трошкови буџета на ова предузећа „појешће“ друге остварене уштеде, а домаће финансије остаће рањиве на било који спољни шок”, наводи се у њиховој анализи.

И чланови овог саветодавног тела уочили су да се више од пола предвиђеног дефицита односи на трошкове који потичу управо од ових предузећа.

„У питању су углавном трошкови на основу активираних гаранција за кредите које су јавна и државна предузећа узимала до 2015. године, а који сада долазе на наплату”,

Према анализи Савета, убедљиво највећи трошак по основу активираних гаранција долази од „Србијагаса” (око 200 милиона евра). Ту су и „Железнице” (35 милиона евра), „Ер Србија” (10 милиона евра), „Галеника” (10 милиона евра) и  „Железара” (пет милиона евра).  

У буџету је прецизно излистан списак индиректних обавеза државе по основу гарантованих зајмова. Па је тако кредит, уз гаранцију државе, узела и „Јат техника”. Ова компанија је реаговала после писања „Политике” и негирала да њихове обавезе измирују порески обвезници. Како тврде сами редовно плаћају своје дугове. Чињеница је, ипак, да се ова компанија задужила уз државну гаранцију и то јасно из буџета може да се види. Како се наводи у буџету, ова компанија је код Банке Интеза позајмила 4,75 милиона евра. Реч је о пројекту изградње „Хангара 2” за који је држава гарантовала. Рата главнице која на наплату доспева ове године износи милион евра, пише у Закону о буџету за 2017. годину. На списку индиректних обавеза државе су и кредити ЕПС-а, ЕМС-а, „Југоимпорта СДПР-а”, „Путева Србије”, Аеродрома „Никола Тесла”, али и „Фијатови” кредити.

За „Фијат”, на пример, ове године на наплату стижу главнице по два кредита у укупном износу од 31,25 милиона евра.  

Оно што посебно забрињава, када је о државним гаранцијама реч, јесте што расте укупан износ активираних гаранција. Тако је пре пет година укупан износ гарантованих кредита износио око 200 милијарди динара. Позитивно је то што је, по свему судећи задуживање уз гаранцију државе постало теже, јер је за минулих пет година тај износ порастао за свега четрдесетак милијарди динара. Међутим, оно што забрињава је што је крајем 2011. године укупан износ активираних гаранција био око 100 милијарди динара, а сада је 151,23 милијарде евра. То значи да је све мање компанија у стању да редовно измирује своје обавезе.

Иначе, од како је држава ушла у програм из предострожности са ММФ-ом више није могуће узети кредит, уз гаранцију државе, за текућу ликвидност. Такве кредите ранијих година највише је узимао „Србијагас”. Сада су правила пооштрена па је гарантовани кредит могуће добити само за инвестиције.

 


Коментари24
61ba5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Koja je to Vlast kada Drzava nije u stanju da vodi svoje vlastito preduzece,a drzi govore kako privatnici treba da rade. Svaki dan Nakaradnih Pravilnika u Sluzbenom glasniku da prosto receno Ubijaju i One sto ih hrane. Koliko samo stete prave Javna preduzeca i koje plate imaju??????????????????????????????????????? I ko sve radi u tim Javnim preduzecima - Koji su to sve strucnjaci???????????????????????// OVO nije Dno,ovo je ispod Dna.
Pa sta
Koji zakon kaze da je obaveza da rukovodioc drzavne firme mora da bude iz vladajuce stranke a ne strucna osoba? Nijedan. Ko je odgovoran ako rukovodeci kadar pravi izmisljene gubitke? Niko. Bas zgodno. Ako ministar odbrane moze da bude neko ko ni vojsku nije odsluzio, a ministar policije u mladjim danima opljackao kiosk... pa zasto da se neko cudi da drzavna firma odlicno posluje, a zatim dobija garancije drzave da uzme kredit koji kadnije uplati na stranacke racune ili "dobrotvornim organizacijama". Taj organizovani kriminal lako se istrebi pod uslovom da se izmeni zakon koji podrzava korupciju. Vise brinu garancije stranim kompanijama u kojima je Srbija navodni suvlasnik, a u realnosti Srbija je kreditor koji ne trazi nikakve garancije za otplatu kredita. Napokon je jos jedna recenica pojasnila onima koji ne znaju znacenje BDP a. Moze da se povecava bezgranicno do 1000 posto godisnje, a drzavna kasica moze da bude sve tanja sto je i sada slucaj.
Dule
Neka se objavi lista preduzeća koja nisu u stanju da vrate kredit. U stvari neka se ne objavljuje lista, nego neka se i građanima omogući da svoj kredit ne vrate, nego da im ga otplati država. Ako ne platim struju - struja mi bude isključena, ako ne platim vodu - zavrnuće mi slavinu, ako državno ili javno preduzeće uzme kredit koji nije u stanju da vrati, e to je već druga stvar, neće po onoj Šojićevoj da plati preduzeće, nego država koja svoje prihode povećava na uštrb građana, povećanjem nameta, poreza, akciza.... Prvo se ta ista preduzeća dovedu na rub likvidnosti, radnici na rub egzistencije, veštim rukovođenjem istih od strane kojekakvih stručnjaka koji zajedno sa svojim političkim nalogodavcima napune džepove, pa onda kad dugovi dođu na naplatu račun se ispostavi građanima. Što rekoše u najavi na RTS-u "Javni servis - vlasništvo građana Srbije", ali samo kad trebaju da se vrate dugovi, plati pretplata.
Tesko je ali izdrzacemo
Sedim na stiroporu jedem burek i pijem jorgut.
Milan
Sa meso?Ima se moze se .Samo dok tranzicija prodje.Prozor mora pasti a ranjenici moraju biti preneseni!!
Препоручујем 23
Vojnik
Naravno,to su glavni prihodi vlasti,koji kroz javna i državna preduzeća ubiraju milione €.Zamislite naprimer,neko manje javno preduzeće napr,za grejanje,ima 50 zaposlenih i gubitak oko 2 mil.€ godišnje,a cene grejanja ful.50 zaposlenih,po 1000€ mesečno napr,za njihove bruto plate je 500.000€.Otprilike koliko koštaju sirovine,grejanje je puta 3puta skuplje.I stručnjaci umesto da imaju kako je realno par miliona € dobiti oni imaju minus par miliona!Gde su pare!?Mnogo je teško zaključiti.Nego ajde sve to,nego propade i ono opreme što ima,jer oni ništa drugo ne mogu da rade osim da smišljaju kombinacije kako da prave bilans uspexa za partiju!E,pa gospodo ničija nije do zore,ne bih vam bio u koži,jer sve jednom stiže na naplatu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља