петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 15.12.2016. у 11:00 Јелена Стевановић
ИНТЕРВЈУ: Драгана Митровић, професорка Факултета политичких наука

Трамп је дирнуо у осиње гнездо

Нису проблем Кина и Мексико, већ мултинационалне корпорације у потрази за што нижим трошковима производње
(Фото: лична архива)

Кина скида свима прихватљиво одело силе у успону која се „мирољубиво развија” и облачи одело велике силе која жели да преобликује постојећи свет и његова правила да би били више по њеној мери. То доноси огромне изазове за све. Зашто и како се ово дешава баш сада и са којим последицама, тема су моје нове књиге, каже проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука (ФПН) у Београду.

Због рада на књизи, професорка Митровић спроводи истраживање на институтима и факултетима у Кини, Јапану, Кореји и сусреће се са стручњацима из поменутих земаља као и из Аустралије, САД и других земаља. Тридесет година бави се изучавањем модерне Кине, а протеклих десет година се, осим писању уџбеника из међународне политичке економије, посветила и оснивању Центра за студије Азије и мастера Регионалних студија Азије на ФПН-у, као и Института за азијске студије и часописа „Азијске свеске”.

У тренутку када Доналд Трамп најављује мере против селидбе радних места у Мексико или Кину и увођење тарифа на кинеске производе, питали смо нашу саговорницу да ли су то само решења олако изречена у кампањи или Трамп може заиста да крене тим путем.

„Његове идеје имају за циљ отварање радних места, оживљавање реалне економије САД и стварање бољег пословног амбијента за све, а не само за велике корпорације, Волстрит и ’један одсто’ најбогатијих. Најзначајније су улагање у инфраструктуру, субвенције и смањење пореза фирмама, нарочито у ’зарђалим’ областима деиндустријализованим током владавине реганомике и потоњих неолибералних концепата и политика, као и намере о смањењу пореза највећим корпорацијама уколико врате производњу у САД. У супротном намерава да их високо опорезује, као и њихове производе из подружница у Кини, Мексику и другим страним производним базама када се увезу у САД. Најављује и мере против избегавања пореза највећих корпорација. Борба против илегалне имиграције такође је борба против притиска на тржиште рада који имигранти доносе обарајући цену радне снаге”, објашњава професорка Митровић.

Како мисли да то спроведе у дело? Хоће ли од нечега морати да одустане?

Трамп би покушао да државним мерама утиче на тржиште – што је крајње „нерепубликански” манир – те би непрестано био на удару ионако непријатељски оријентисаних мејнстрим медија који су „заборавили” да су Бушова и текућа администрација упумпале стотине милијарди долара у банке, али нису покренуле економију, већ Волстрит. Покриле су губитке банака, а не грађана, па су банке постале још већи власници америчке имовине но што су биле пре 2008. Промене правила игре и „кроћење” Волстрита равно је стављању руке у осиње гнездо. Одступања од обећаног биће нужно, макар тако што ће спровођење ових мера и измене закона тећи знатно спорије.

Да ли Трамп може било шта да уради да би приволео компаније попут „Епла” да врате производњу у САД?

Желео би да они прво „врате” порез који су избегли да плате у САД. „Епл” предњачи са више од 181 милијардом долара профита на рачунима у страним филијалама и избегнутим порезом у САД у вредности од око 60 милијарди долара. Ове корпорације су озлоглашене и због ниских надница и услова рада у земљама у које измештају производњу да би увећале профит својих највећих акционара, а то су највеће финансијске корпорације, а њихови највећи власници су, опет, на истој адреси – светска финансијска олигархија или у САД „један одсто” који после сваке кризе, рата и великих потреса постају све богатији док глобално сиромаштво и неједнакост расту како у неразвијеним, тако и у најразвијенијим економијама. Проблем није у Кини или Мексику већ у неспутаној трци за што нижим трошковима производње и великом политичком утицају ових корпорација.

Да ли конфликт америчких и кинеских амбиција може да испровоцира следећи велики сукоб у свету?

Ситуација је напета јер се на једном од кључних чворишта глобалне доминације САД и на простору којим се превезе робе у вредности од око пет хиљада милијарди долара годишње дешава стратешко надметање постојећег хегемона, САД, и његовог изазивача, Кине. То може довести до опасних ескалација које овај регион, од зоне економског оптимизма, могу претворити у претњу глобалном миру.

 

Трамп је најавио одбацивање или макар реформу уговора о слободној трговини који су окривљени за губитак радних места и погоршање услове живота. Јесу ли они стварно криви за то?

Сматра се да је због НАФТА из САД измештено око милион радних места. Но, заједничко тржиште између држава различите економске снаге увек ће водити у продубљивање затечених проблема – снажнија и развијенија економија, то јест њене корпорације ће користити своје предности, слабија ће упадати у све већи дефицит, а успут ће врло вероватно страдати и демократија, права радника, заштита животне средине и домаћи правни систем јер земље чланице морају своје целокупно законодавство устројити према правилима споразума. Правила су скројена по мери корпорација, и имају за циљ увећање њиховог профита, што значи да их занимају ниске наднице, што мањи намети и обзири према животној средини, локалној култури, традицији, стеченим радним правима, док их раст запослености, технолошко унапређење фирми и економије земље домаћина наравно не занима, без обзира на обећања политичара давана пре потписивања. ТПП ствара правне услове за ширење доминације америчких и других корпорација кроз високе стандарде које намеће. Критичари ТТИП-а указују на огромне разлике у поштовању права радника и стандарда између ЕУ и САД које би се поништиле на штету европских радника и грађана.

Капитал са истока продире у Европу, између осталог и у Србију. Да ли ће овдашњи радници морати да се прилагоде новим правилима игре и радним стандардима које доносе ови инвеститори? Алудирам на бројне притужбе радника „Јуре” који изгледа немају времена ни да оду у тоалет.

Одакле год да долазе стране компаније, заштита права запослених, укључујући и минималну надницу, синдикално организовање и  заштиту животне средине – задатак су владе и домаћег правног поретка који мора да поштује сваки инвеститор. Србија не треба да буде земља која инвеститоре привлачи ниским надницама и одсуством друштвене одговорности, али и наш однос према раду мора да буде много одговорнији.

Коментари28
46c6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

caca
Ocigledno nije samo lupao.
Раде Ковачевић
Нема никакве сумње, полит-економска анализа професорке Митровић је егзактна и, једном речју, бриљантна. У овој оцени нема претеривања. Просто боде у очи колико је политичка економија не само интересантна већ и суштинска наука – управо ова друштвена наука покушава да објасни економски свет настојећи да изнесе круцијална предвиђања о његовој будућности, баш као што то квантна физика покушава у области разумевања скривене структуре универзума – јер указује на научну и филозофску процену да је главни, можда и судбоносни проблем опстанка капитализма као таквог, па дакле и овог данашњег, позног ( Хабермас), проблем максимизације профита невиђено нараслог (обима) светског капитала. Доћи ће време када ће се кључни власници светског капитала смртно плашити одсуства профита, приноса на уложени капитал, баш као што се природа плаши празног простора ( Маркс). Да ли ће Трампове готово « њу диловске » мере ојачати или урушити савремени капитализам, хамлетовско је питање.
Dr Ricinus
Politolozi na Zapadu vec dugo godina prognoziraju da ce se Rusija pre ili posle prikloniti Zapadu pritesnjena zestokom konkurencijom Kine. Vreme radi i protiv Rusije i protiv Amerike. Ali, ne sasvim u korist Kine. Kina je previse nacionalno monolitna zemlja da bi mogla naslediti Ameriku u ulozi vodece zemlje sveta. Ali, da ce Amerika traziti priblizavanje Rusiji je poprilicno iznenadjenje. Ustvari americko pokerisanje i zestoko blefiranje. Da Tramp moze ponovo napraviti mocnu Ameriku uz dobru volju Rusije, to je samo mastarija. Problem Amerike je da velika vecina sveta nece vise da tolerise da im Amerika u ime vrednosti Zapadne kulture i civilizacije diktira. Ruski problem je da su sve zemlje Zapadne civilizacije podozrive prema ruskom medvedu. Kina ce jos godinama koristiti zavetrinu Rusije i Amerike, ali ce se jednog dana suociti sa grdnim unutrasnjim i internacionalnim problemima. Ni Rusija ni Kina nemaju potencijal da preuzmu ulogu Amerike. To su samo mastanja zemalja treceg sveta.
Улога има мање него глумаца
Каква је то "улога Америке"? Па преполовите је, на пример укините ратовања Америке и да видимо како ће онда изгледати слика. Америка ратујући поништава пола света и присиљава га на "сарадњу" са два три рата у државама за пример. Већина малих држава је "уз" Америку због константне и до данас непрекинуте претње силом. Зашто мислите да то не може и Русија, па и Кина? Мислите, Америка би заратила против Русије? Ако је тако, ево управо је Русија ударила на Америку преко Сирије. Бар је то свима јасно. А то значи да Америка није незаменљива. Ни најмање. Али је врло савремено то тврдити. (Америка једним нападом на Ирак само троши огромна средства. Рат не зарађује. Али оно што је освојила, надокнађује све. Нафта! У Србији вода, земља, руде, КиМ богатства и за Америку драгоцено бело робље...)
obicniradnik
Nešto ste pobrkali, profesorka! U Juri radnici imaju vremena za odlazak u toalet, ali se ne dozvoljavaju višestruki odlasci u WC radi puš-pauze. To neće niko dozvoliti. Ni jedna zapadna firma. Žalosno je, da ste i vi naseli na tu krivotvorinu kada je reč o prilagodjavanju na nove standarde stranih investitora. Vidim da niste naročito informisani o novim trendovima, koji su na vratima.
vule vule
Ako si običan radnik: Koji su Tvoji Interesi da štitiš interese krupnog kapitala i njihov profit? Gde ti je solidarnost sa radnicima....?
Nikola Kiric
To u vezi JURE je pitanje novinara, a ne odgovor doticne koju, vi, gospodine Obicniradnice, kritikujete, posto ste se, prethodno, slozili s njom.
Vrhovni trut
Razlika izmedju Trampa i npr Busa, Obame je da je Tramp jedan od tih iz "osinjeg gnezda" dok su Bus i Obama politicari koji nemaju uvida u marifetluke osinjeg gnezda. Druga Tramp nije uzimao pare za svoju kampanju iz osinjeg gnezda pa ne mora da im vraca usluge i gleda im kroz prste kad izvoze amercku nauku i radna mesta u Kinu. Najzad zasto bi neko ko vec ima sve i obezbedio "svilu i kadifu" za praunuke svojih paraunuka prosao kroz najbrutalniju predizbornu kampanju "sam protiv svih" bio plasljiv da dirne u osinje gnezdo jer kao i stvarno osinje gnazdo bankari i sl snagu imaju samo u broju i jer niko ne zna sta se stvarno dogadja u "osinjem gnezdu" a koje su opet zaogrnuli vestackim velom tajni. I ne samo da im Tramp zna trikove nego i kabinet koji formira je pretezno sastavljen od ljudi sa CV-ijem iz osinjeg gnezda. Opet protiv je logike da ljudi koji vec imaju sve nece smeti da rade svoj posao u vladi zbog "osa"a pogotovo ako iza sebe imaju politicku moc "vrhovnog truta".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља