четвртак, 23.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:33

Велика матура по француском моделу

У радној групи за припрему новог модела матурског испита још не знају које ће предмете ђаци полагати нити да ли ће то бити замена за пријемне на свим високошколским установама. – Недоумица је и да ли ће нова матура бити спроведена у пуном обиму 2021. године или поступно, уз подизање стандарда
Аутор: Сандра Гуцијанчетвртак, 15.12.2016. у 08:30
(Фото Д. Јевремовић)

Садашња генерација осмака требало би да буде прва која ће полагати велику матуру по новом моделу школске 2020/21, или годину дана раније, уколико су у питању ђаци трогодишњих средњих школа. Како за наш лист каже проф. др Драгица Павловић Бабић, руководилац Радне групе за израду новог модела матурског испита, предлог би требало да буде готов до 1. маја идуће године, потом следи стручна расправа, а како каже, нада се да ће читав посао бити завршен до краја ове школске године.

– Већина развијених земаља има завршни испит са којим се уз сведочанство о завршеној средњој школи иде за факултет. Сви ти модели су слични, јер се ради о варијацији француског узора који ћемо, као што су и други учинили, прилагодити нашим условима – објашњава др Павловић Бабић.

Према њеним речима, модели се разликују по броју и врсти испита који се полажу на крају средње школе. У радној групи још не знају шта би ђаци могли да полажу на великој матури нити да ли ће она заменити пријемне испите на свим високошколским установама. Такође је недоумица и да ли ће се нова матура спровести у пуном обиму 2021. године или поступно, уз подизање стандарда.

– Оно што је сигурно јесте да ће у том корпусу који ће ученици полагати сигурно бити српски (матерњи) језик, математика и страни језик. Чињеница је да смо се на првом састанку групе у пуном саставу само договорили шта ће бити основе и сагласили се око тога која ће прва генерација полагати матуру по новом концепту. Није фер да накнадно мењамо услове ученицима који су већ уписали средњу школу – истиче наша саговорница.

(Фото Медија центар Београд)
Драгица Павловић Бабић:Основна идеја је да се завршним испитом заиста заокружи све оно што се учило у средњој школи, тако да можемо да измеримо образовна постигнућа и кажемо – Ево, овај систем на средњошколском нивоу производи такав квалитет и то је стандард

Она каже да је у интересу деце да матура буде што једноставнија, да знају унапред шта их чека, а идеја је и да завршни испит полажу у својој средњој школи.

– Потом се праве ранг-листе и тако ће матуранти знати на које факултете  могу да конкуришу. Основна идеја је да се завршним испитом заиста заокружи све оно што се учило у средњој школи, тако да можемо да измеримо образовна постигнућа и кажемо – Ево, овај систем на средњошколском нивоу производи такав квалитет и то је стандард – каже др Павловић Бабић.

Уједно ће, каже, бити обезбеђено да уписне процедуре за оне који настављају школовање буду транспарентније, једноставније и праведније. И сама признаје да је као мајка прошла кроз обе стресне фазе и да је садашњи матурски испит бесмислен, а пријемни испит веома стресан.

Да факултети праве проблем око увођења велике матуре због страха да ће да остану без прихода које им доносе пријемни испити, својевремено је рекао и министар просвете Срђан Вербић, који је у „Политици” још 2014. најавио увођење новог концепта од школске 2018/19 године. Ове ставове је у неколико наврата поновио и актуелни министар Шарчевић.

Међутим, проф. др Миодраг Поповић, генерални секретар Националног савета за високо образовање, некадашњи проректор БУ и бивши декан београдског Електротехничког факултета, истиче да да су приходи које факултети остваре од припрема за полагање и самог пријемног испита занемарљиви.

– Припремна настава је уведена још пре 20 година, држали су је многи народни универзитети где су били ангажовани професори са универзитета, код којих касније та деца иду на пријемни. Намера факултета кад су увели припрему наставу, била је да је држи квалификован кадар, али да они не буду укључени у саму организацију пријемног испита. Дакле, да се избегне ситуација да састављачи задатака за пријемни буду они који су држали припрему наставу. Онда је неко из Европе рекао како је припремна настава на факултетима потенцијални извор корупције, а да факултете нико није питао за разлоге због којих су је увели – објашњава професор Поповић.

Просветне власти су иновирање матуре зацртале и осмислиле још у „Стратегији развоја образовања у Србији до 2020”, коју је влада усвојила 2012. године и која предвиђа бројне иновације у овој деценији, а скоро ништа није реализовало од планираног. Стратегија предвиђа општу, стручну и уметничку матуру, у зависности од тога коју школу ђаци завршавају. Општа матура (за гимназијалце) даваће право уписа на све високошколске установе без полагања пријемних испита (изузетак су студијске групе које захтевају посебне способности, тј. таленте, попут уметничких). Уметничка матура (за ученике уметничких школа) омогућаваће проходност на уметничке факултете, а стручна (за ђаке средњих стручних школа) право уписа на матичним дисциплинама.

Како ће све на крају изгледати, знаћемо на пролеће, уколико не буде нових избора, новог министра и новог концепта нове матуре.

 

Радна група у проширеном саставу

После ступања на дужност, министар просвете Младен Шарчевић је обавестио јавност да је његов претходник Срђан Вербић у Министарству како би радио на концепту нове матуре. У међувремену, Вербићу је одузето право гласа у Радној групи за израду новог модела матурског испита, односно сврстан је у категорију саветника. Део те радне групе више није и некадашња државна секретарка проф. др Зорана Лужанин, која је, како је изјавила, телефоном обавештена да више не иде на седнице.

Руководилац Радне групе Драгица Бабић каже да претходни министар иде на састанке, али да није био на последњем, иако је увек уредно позиван. Она истиче да ово није никаква нова радна група, већ да је у питању континуитет у раду, а да је група значајно проширена. У њој су, на пример, осим представника Националног просветног савета, Националног савета за високо образовање, Покрајинског секретаријата за образовање, Министарства просвете и представници гимназија, пољопривредних, уметничких школа


Коментари15
3e250
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Majka jednog deteta
"Majci troje dece" : Vaš prvi komentar je prilično oštar i osuđujući za decu, u svakom pogledu ( kako ih treba terati da što više uče,kako treba dići kriterijume, otežati ispite...) , a posle u drugom kako je ipak odgovornost nas odraslih presudna. U svakom slučaju, da završim ovu malu raspravu, "zaparao " mi je oči Vaš način podele na decu iz sela i iz grada i kako ste Vi gledali na te liste za upis...Svako dobro...
Majka jednog deteta
Gospođo, "Majka troje dece" kakve su to kategorizacije po mestu stanovanja, u Vašem komentaru? Deca sa sela su glupa, šta, njima se poklanjaju ocene zato što su na selu?Kakve to veze ima danas u 21. veku? Kad ste zadnji put bili na nekom selu? I moj sedmak, sa sela, je juče bio na Sajmu nauke, pretpotstavljam,kao i Vaš.I na selu ima kvalitetne, radne dece. Odavno nisam čula ovakvu podelu! Da gospođo, i Tutin i Bačka Topola su mesta u Srbiji u kojima se živi!
Majka troje dece
Gospodjo, ne omalaovazavam nikoga. I ja sam dete iz male sredine. Pametne dece ima svuda. Ali je primetno da na maturama mnogo vise bodova imaju deca sa sela, iz manjih skola, a posle uspeh nikakav. Dolazim do zakljucka da se toj deci pomaze na maturi, dozvoljava prepisivanje, sta li. Deca nisu kriva ni najmanje. Krivi su odrasli koji im ne poklone dovoljno paznje tokom skolovanja, pa onda na kraju hoce maturom da izvade stvar. Prosla sam vec 2 male mature, znam sposobnosti svoje dece. Jedan je bio najbolji u opstini, zasluzeno. Drugi je bio u sredini, opet zasluzeno. U odeljenje srednje medicinske skole u mom gradu su po uspehu upisana sam 2 ucenika iz grada, sve ostalo je sa sela. To je odeljenje koje nije znalo procentni racun. Vama i vasoj deci, kao i svoj deci, svaka cast. Deca su ogledalo nas odraslih. Njih ne krivim ni za sta.
Препоручујем 2
neko tamo
Velika matura je u redu, potrebna je zbog pravde i rangiranja. Madjutim i pored toga odredjeni fakulteti bi trebalo da imaju prijemne ispite zbog ogromnog interesovanja, potreban ce biti i taj ispit kao dodatni diskriminator.
nena
Ne postoji nacin da se u trenutnoj situaciji, gde skoro svaki smer ima potpuno drugacije programe iz opstih predmeta, napravi sistem koji ce na maturi biti ravnopravan za svu decu. Pa samo gimnazije imaju 7 razlicitih programa: opsta, drustveni,prirodni smer, filoloska, matematicka, fizicka i racunarska odeljenja. Dodajte tome i strucne skole.Deca u turistickoj skoli imaju vise casova stranog jezika od gimnazijalaca. Ucenici filoloske gimnazije imaju matematiku samo 2 godine, a 4 godine imaju 2+3 casa srpskog (gramatiku i knjizevnost). Ostale gimnazije imaju samo knjizevnost. Jos se nije rodio genije koji moze sve ove razlike da drzi u glavi, a jos manje napravi ravnopravnu maturu za sve.
bata
baš su našli na koga da se ugledaju.... pola francuza ne zna da piše kako treba.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља