петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:28
ЗЛАТКО ВУЈОВИЋ О РЕГИОНАЛНОЈ ЛИГИ У ФУДБАЛУ

Уживао сам играјући против Звезде

Aко ће Уефа подржати овај пројекат, онда је то добро за фудбал.- Рат је био и прошао, не требају нам више сукоби.- Осим изнад свих тренера, имао је очински однос са играчима.- Батине сам успео да наплатим
Аутор: Драган Тодоровићсреда, 14.12.2016. у 22:00
Обележио једно доба у југословенском фудбалу: Златко Вујовић (Фото Архива Политике)

Звали су га бисер мора и копна. Био је један од најбржих фудбалера у бившој Југославији, играч који је као најбољи глумац умео да одглуми фаул.

Противнички играчи га ни мало нису штедели. У Сплиту, где је направио најзначајније фудбалске кораке у дресу Хајдука имао је и обожаваоце и жестоке критичаре.

Био је и остао узор млађима залагањем, самодисциплином, озбиљношћу у извршавању свих обавеза, квалитетом своје игре.

Сви смо плакали када је Тито умро
Старији љубитељи фудбала се још сећају када је због смрти Јосипа Брза Тита, тадашњег председника Југославије, прекинута утакмица на „Пољуду” између Хајдука и Звезде.
–Када смо у полувремену ушли у свлачионицу речено нам је да је председник у коми. Сећам се, кренули смо и у други део меча, одиграли пет минута, и тада је судија свирао крај. Сви смо плакали. Не кријем и мени су потекле сузе. Али памтим добро као да је било данас, да се после утакмице, а на стадиону је било више од тридесет хиљада гледалаца, није чула ни мува. Мртва тишина, нико није ни свирао, једноставно није се могао чути глас.

Иако је са братом Зораном, такође дугогодишњим играчем Хајдука рођен у Сарајеву, цео играчки и животни век је у Сплиту, где смо га у телефонском разговору добили.

Један је од ретких играча који је са репрезентацијом Југославије играо на два светска првенства (Шпанија и Италија) и Европском 1984. године.

Са Хајдуком је 1979. освојио титулу, а пет година касније и Куп маршала Тита.  Само годину дана касније понео је „златну копачку” југословенског првенства, као најбољи стрелац.

Из Сплита је отишао са двадесет и осам година, а после тога пуних седам сезона играо је у Француској за Бордо, Кан, ПСЖ, Сошо и Ницу, да би у тридесет и петој години завршио каријеру.

–Могао сам, с обзиром на структуру мишића да играм бар још три - четири године. Али, и то је било довољно, каже наш саговорник, који је последњи пут за наше медије говорио пре скоро две и по деценије. 

Шта данас радите после фудбала?

– И после фудбала – фудбал. То је мој живот. После играчке каријере обрео сам се у менаџерске воде. Кратко је то трајало, једноставно видео сам да нисам за тај посао. Окренуо сам се тренерском послу, иако искрено ни данас немам лиценцу за тренере. Углавном сам помоћник. Знам да је добро имати лиценцу, али у овим годинама тешко. Да није фудбала и свакодневног трчања, све би било далеко теже, овако, не жалим се.

Многи се залажу за Регионалну лигу у фудбалу. Шта Ви о томе мислите?

– Знам да се многи залажу за то, али, овде у Хрватској, колико видим Хајдук и Динамо нису баш за то. Чињеница је да су данашње лиге слабе, да на стадионима немамо више од 300 гледалаца. Ни данас, после двадесет пет година, нема неког великог напретка. Уколико Уефа уложи новац у будуће такмичење, онда је то друга прича. Раније је било играча, публика је имала шта да види. Данас је лако да постанеш фудбалер. Ако су многи дали „зелено,, светло, онда је то добро за фудбал у нашем региону. Са друге стране, клубови ће и финансијски да оживе, све ће бити много лакше.

На који начин решити безбедност на стадионима?

– Рат је био и прошао, верујем да више нема усијаних глава. Тешко је увести ред међу навијачима. Највеће емоције су када се играју дербији, само да не буде повређених. Мислим да је то  један од највећих изазова будућег фудбалског пројекта.

У којим утакмицама сте највише уживали?

Било је немогуће да обучем „црвено-бели” дрес
Врбовали су га многи, желели су да га виде али једноставно био је и остао привржен Хајдуку.
–Није било никакве шансе да пређем у било који други клуб. Долазили су многи људи код мог оца, разговарали са њим, али ја сам и даље носио дрес Хајдука. Сећам се да су једном приликом у Сплит у наш стан дошли неки људи из Београда, из Партизана. Мој отац им се захвалио на посети, али није пристао да ја и брат Зоран одемо у Београд. Из Хајдука смо једино могли да одемо у иностранство...

– Знам да сам у каријери добио грдне батине, нису ме штедели противнички играчи, али на крају сам све наплатио. Ипак, највеће уживање је било играти против Црвене звезде, веће него против Партизана. И против Динама је било доста набоја. Звезда је била екипа, имала је страшне играче. Некако, најлепше ми је било када смо играли на „Маракани” пун стадион, реномирани противник, сва пажња била је усмерена на наш двобој.

Који гол посебно памтите?

– Радо се сећам утакмице на највећем стадиону 1985. године када смо победили Звезду са 3:1, био сам двоструки стрелац.  Звезда је тада имала моћну екипу. Међутим, и Хајдук је имао Слишковића, Симовића...

Ко је по Вама најбољи тренер бивше Југославије?

– Дефинитивно то је Ивица Осим. Био ми је тренер у репрезентацији, жао ми је што нисмо заједно сарађивали у неком клубу. Променио сам доста тренера од Младинића, али, Ивица Осим је према играчима имао очински однос. Све се заснивало на разумевању  и узајамном поштовању.

Да ли сте после рата долазили у Београд?

– Не нисам, али планирам у скоријој будућности да дођем. Редовно пратим дешавања у вашој лиги, знам да Звезда тренутно доминира.

За брата Зорана каже да је поново кренуо у тражењу новог клуба као тренер, али да је ту слаба вајда. Недавно је у центру Сплита саградио велику кућу, ћерка је завршила школу за фитнес, а син је отишао у банкаре и тренутно живи и ради у Загребу.


Коментари3
71ebd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

straj
Pa covek nije rekao nista o tome koji klub voli nego protiv koga voli da igra....ali je bar jasno koji ti klub MRZIS...jadan li si kad se mrznjom hranis.
Zlatko je majstor
Njegov brat blizanac, Zoran Vujovic, je igrao za Crvenu Zvezdu tokom 1989/1990. Covek voleo Hajduk, tokom godina kada je on igrao za njega drugi najbolji klub u YU; naravno posle Crvene Zvezde. Ne razumem zasto bi neko iz Hajduka hteo da predje u inferioran tim kao sto je tada bio Partizan?
Препоручујем 3
bane
Normalno da više voliš Zvezdu jer si od Partizana gubio.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља