уторак, 21.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16

Кредити у швајцарцима: од идиле до дужничког ропства

Врховни касациони суд водиће рачуна о правичности, али још нема став, речено јуче на скупу правника на Копаонику
Аутор: Александра Петровићпетак, 16.12.2016. у 10:30
Драгиша Слијепчевић (Фото И. Милутиновић) и Верољуб Дугалић (Фото Танјуг)

Копаоник – Чак ни правницима није све јасно када је реч о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима, па се не може очекивати да су обични људи, правни и економски лаици, унапред знали у шта су се упустили када су са банкама закључивали уговоре о зајмовима са валутном клаузулом, речено је јуче на Копаоничкој школи природног права.

Ово је још један скуп на коме се тражи решење за грађане који су од 2006. подигли стамбене кредите индексиране у швајцарском франку, а које је међувалутни поремећај довео у ситуацију да у еврима и након десет година отплате дугују више него што су подигли и да су им рате кредита у динарима данас и до два и по пута веће од почетних. На све то банке су им годинама једнострано повећавале камату, наплаћивале кредите по увећаном продајном курсу као и разне фантомске провизије. Дужници који су 2006., на пример, подигли 100.000 франака, што је тада било 50.000 евра данас дугују око 85 хиљада франака или око 75.000 евра.

Око три стотине правника присуствовало је јуче округлом столу „Банкарски кредити и промењене околности”, који је трајао четири сата, а потом је настављен у вечерњим сатима. Један део учесника је аплаудирао говорницима из Удружења банака Србије, који тврде да банке нису могле да зараде на промени курса швајцарског франка, а други део публике је подржао правнике који истичу да су банке на швајцарцима профитирале, док су грађани упали у дужничко ропство.

Како се могло чути стамбени кредит у швајцарским францима за многе грађане личио је на идилу, јер су куповали нове станове, да би убрзо та идила прерасла у дужничко ропство. Новац су из банке подизали са осмехом, али су неки од њих излаз из немогућности да отплате кредит потражили у самоубиству, рекли су говорници на јучерашњем округлом столу.

Коначну реч даће суд, а правосуђе још нема став.

 Међутим, Врховни касациони суд (ВКС) ће ускоро заузети став и зато су правници на Копаонику јуче са највећом пажњом саслушали судију Снежану Андрејевић, заменицу председника ВКС.

– Као судија Врховног касационог суда, немам овлашћења да говорим о предметима који су у току, а нарочито не да се изјашњавам о начину на који неко од спорних правних питања треба да буде решено. То је правно питање, али судије немају довољно стручног знања да до детаља и у танчине реше спорна питања везана за банкарски систем, за мере политике Народне банке нити за друге финансијске и економске мере – рекла је судија Снежана Андрејевић.

Истакла је да су сва правна питања отворена када је реч о кредитима у швајцарским францима, али да је из излагања представника банака закључила да су банке већ потпуно осмислиле начин на који могу да превазиђу проблем и да су „банке биле свесне свих ризика који се могу десити индексирањем кредита у одређеној валути, ако дође до промене курса”.

– Чини ми се и да смо чули и да су банке биле свесне да поједини клијенти могу доћи у ситуацију да те кредите не могу да врате. Као судија бих поставила питање супротној страни – да ли су они знали макар слично оно што знају банке и да ли су били свесни ризика да у случају промене курса неће моћи да врате своје кредите – рекла је судија Снежана Андрејевић.

Наговестила је да ће судови пре свега водити рачуна о правичности.

– Да би се омогућило фер суђење пред судовима у Србији у овој области, са разноразним питањима која се ту могу појавити, морам да вас упозорим на нови Закон о парничном поступку, по коме већ судови поступају. Према одредбама тог закона, и тужилац и тужени дужни су да предложе доказе за своје тврдње. Имају могућност да суду све објасне у тужби и у одговору на тужбу. Суд на првом рочишту одлучује које ће од понуђених доказа да изведе, а које неће – рекла је судија Андрејевић.

Судови у Србији већ имају предмете у којима су донете одлуке о захтевима за поништај таквих уговора. У Врховни касациони суд стигле су, по ревизији, две различите правноснажне одлуке једног истог суда, по захтевима за раскид уговора о кредиту због промењених околности.

 – Имамо једну одлуку где је захтев одбијен и једну где је захтев усвојен. Судска пракса не сме бити контрадикторна, а Врховни касациони суд је одговоран за јединствену судску праксу. Ми у тумачењу морамо да укључимо и стандарде Европског суда за људска права у Стразбуру, али и да прочитамо шта пише у пресудама Европског суда правде из Луксембурга, да видимо како они тумаче Директиву 93/13 која се тиче права потрошача на јасност и транспарентност и да сагледамо да ли недостатак неког од тих услова доводи у питање сам уговор односно његову пуноважност – објаснила је судија Снежана Андрејевић.

Врховни касациони суд је одлучио да чује најшири аудиторијум у вези са проблемом кредита у швајцарским францима и сагледаће брижљиво све аргументе, истакла је судија, како би и одлука ВКС могла да издржи тест, јер ће ови предмети највероватније стићи и до Уставног суда и до суда у Стразбуру, којима би се једна или друга страна у овим споровима могле обратити због евентуалне повреде права на правично суђење и повреде права на имовину.

Судија Уставног суда Србије др Драгиша Слијепчевић, нагласио је да је Народна банка Србије доношењем препорука јасно казала да постоје промењене околности.

– Без обзира што су клијенту дати динари, ова валутна клаузула треба да служи да очува банку од валутног ризика. Банка онда врши конверзију у швајцарце и одобрава кредит у динарима. Ако је то тако, то је прави мењачки посао. Банци не може нико забранити да мења швајцарце у динаре, али тог тренутка нема више валутног ризика, јер је банка добила онолико динара колико је била вредност швајцараца – рекао је др Слијепчевић.

Валутна клаузула служи томе да се реални износ датих динара сачува за све време трајања кредитних обавеза, истакао је судија, који је први у јавности покренуо питање решавања овог проблема на нивоу највишег суда у Србији – Врховног касационог суда.

– Никада се не може десити да кроз кредитни однос неко добије један износ главнице а врати увећан износ главнице. Банчина зарада је уговорена камата, а не може бити њена зарада да кроз увећану главницу стиче корист. Како објаснити здравој логици да банка није зарадила управо на увећању главнице? – упитао је др Слијепчевић.

И док су многи у сали својим полугласним коментарима показивали да се слажу са судијом, други су негодовали када је рекао да су грађани доспели у дужничко ропство јер су дошли у ситуацију да кредит не могу да исплате.

– Ово питање је потпуно предимензионирано, да не кажем надувано, вештачки увећано. Нико у банкарском сектору никада није порицао постојање тешких социјалних случајева, али прави социјални проблем је тај што више од милион грађана Србије живи испод егзистенцијалног минимума – рекао је Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака Србије.

Да би умањио значај проблема, навео је податак да кредити индексирани у швајцарцима чине тек 2,5 одсто укупне билансне суме кредита у Србији.


Коментари31
416fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Q
Svi su drugi krivi, samo nisu krivi ovi koji su svesno uzimali kredit...to jest maloumna srbistanska raja.Danas vi(u problemu) a uskoro i ovima u evrima ima da zaigra mecka pred vratima ako vec pojedinima i nije zaigrala.Srpska posla...
БоБ
нисмо имали други избор. Или да будемо на улици или да узмемо стан на кредит. Држава није ништа учинила да камате да на кредите у динарима буду мање. Тако је народ био присиљен да узима кредите у еврима и швајцарцима. Држава је дозволила задуживање у страној валути иако је то противуставно.
Препоручујем 7
veoma jednostran pristup
da li ocekujes da prosecan gradjanin bude ekonomski strucnjak, da predvidi sve krize, turbulencije na trzistu novca? to je nemoguce, na trzistu neko gubi, neko dobija, dakle, gube i mnogo veci finansijski strucnjaci a kamoli prosecan srpski gradjanin. p.s. nemam kredit!
Препоручујем 12
Dušan Drenovac
Vezanje kredita u dinarima za Chf valutu nije bilo dopušteno, u vreme kada su bili ugovarani. Bilo je to protivno Zakonu o deviznom poslovanju. (ZDP) Zbog toga su ti krediti, odnosno njihove odredbe kojima se vezuju uz Chf, bili ništavi (u smislu ZOO). U Srbiji sada postoje firme koje građanima nude usluge da trguju devizama. (Fx, forex) Za pretpostaviti je da je to sada moguće prema ZDP, inače se ne bi javno reklamirali. No sigurno je da u 2006 do 2008.g. to nije bilo dopušteno. Pozicija dužnika u Chf kreditu je identična poziciji koju ima učesnik na Fx tržištu. U sudskom postupku dovoljno je dokazati taj identitet pozicije Chf dužnika i Fx pozicije, uz poziv na odredbu ZDP po kojoj je Fx pozicija zabranjena u vreme ugovaranja Chf kredita. To znači ništavost Chf odredbe ugovora, i ostaje pravno valjan dug na ugovoreni dinarski iznos, bez vezanja uz valutnu klauzulu. Nakon toga obavezati banke da vrate ili obračunaju višak koji su naplatile nedopuštenom primenom Chf klauzule.
Два питања
Шта би било да је швајцарски франак девалвирао у односу на евро? Да ли би се дужници и онда бунили?
Marijana
Banke bi u tom slucaju napisala da usled izmena okolnosti na trzistu, a u skladu sa poslovnom politikom povecava kamatu do granice kada bi anulirala bilo kakav gubitak. U tome i jeste poenta: banka je sve vreme osigurana od bilo kakvog rizika, a kobajagi se igra fer plej. Pa i NKOS ne stiti klijenta (iako je klijent platio ovo osiguranje) vec banke, jer se ukoliko klijent ne moze da ispunjava obaveze, sve rate isplacuju banci iz NKOS koji onda tuzi i potrazuje pare od klijenta? Pa to moze samo kod nas! A za gdin Dugalica, njegovo osiono ponasanje i nesuvisle komentare nemam prave reci!
Препоручујем 26
ovde nema države
Izvini, u kojoj banci radiš? Ako možeš daj neke konkretne podatke, ovakvim ne artikulisanim izjavama ne znamo šta želiš da kažeš!? Banke nisu imale franke a davale su kredit u istima. Dovoljno materijala za policiju i tužilaštvo.
ovde nema države
Ovaj Dugalić je stvarno žalostan čovek. On izgleda priznaje kradju banaka ali posto je to samo 2.5 % kredita, onda nije strašno? Zašto se policija ne pozabavi sa ovim čovekom? Zasto policija ne izvrši proveru rada Nbs? Očigledno je da Nbs dozvoljava bankama da građanima daje dinare koje zatim indeksira u franke, a franaka nigde? Mogu li ja banci da pozajmim dinare a da ih indeksiram u franke?
Miodrag X
@ovde nemas drzave: Zasto bi ti banci pozajmljivao dinare i indeksirao u franke, kad mozes za dinare u banci da kupis bilo koju valutu i to po vrlo povoljnoj ceni. Cekaj da dinar devalvira i ponovo imas mogucnost da za franke kupis dinare i da se obogatis. Sve je to kocka gde mozes i dobiti i izgubiti. Evo ti primera sa nasom drzavom Srbijom, koja se kreditno zaduzuje u dolarima a kao devizne reserve drzi evre. Sada kada je vrednost dolara skoro dostigla vrednost evra dug i kamata u dolarima pojela nam je kompletan suficit (ako ga je uopste bilo). NBS treba da ima devizne reserve u valutama proporcionalno dugu i nema rizika od promene vrednosti valuta. Banke su ovde pogresile jer 2006 - 2008 godine nisu imale zakonsko pravo da dinarski kredit vezu za bilo koju valutu i na medjunarodnom sudu svaki spor bi izgubile. Druga je stvar sto je u ovaj spor umesana politika koja stiti banke a ne narod sto je u Srbiji uobicajena praksa. S postovanjem za narod Srbije.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља